DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-10/1951 str. 60 <-- 60 --> PDF |
tana veoma potrebna (zbog toga se platan Maziva i vodoklen). Veći raste uza samu cestu Slano-Gruž i pod njegovom krošnjom napravljena je prostrana terasa. Visina mu j preko 40 m, a obim u prs. visini iznosi 11.5 m, odnosno prečnik 3,66 m. Drugi je nešto dalje od ceste na privatnom posedu. Njegova je viisina oko 40 m a obim u prs. visini meri 10.75 m It. j . prečnik 3,40 m. Procjenjena, drvna masa pojedinog platana iznosi oko 100 m3. Prema tome njihova zajednička kubatura (200 m3.) jednaka je ukupnoj drvnoj masi po ha 40 godišnje hrastova sastojine najbolje bonitete. To su uopšte retke dimenzije stabala ne samo naših geografsJco-M´imatskiih prilika već i čiitaivie Evrope. Rladi toga su platani u Trstenu i privukli! pažnjui mnogih pri.rodopisaca (Adamović, France ,i dr.). Usled obilnog svetla (soiliteri), dovoljne i trajne vlage (blizina vrela) i´ du bokog i plodnog tla (dcluvijalno tlo) platani su u Trstenu jako razvili svoje bočne grane. Pojedine su duge do 25 m sa prečnikom kod debla do 80 cm. Usliodi velike dužine i težine mnoge se grane lome. Tako se jednom ´.od ovih platana slomila krajem augusta 1911, jedna od najvećih grana; bila je duga (prema navodima Mar -čića) 25 m, a obim na prelomu iznosio je 5.55 m. Na istom stablu slomila se o toku prošlog rata još jedna velika grana. U pogledu starosti platana u Trstenu ne postoje pouzdani i saglasni podaci. Između ostalih to pitanje raspravlja i splitski list »Dan« broj 48, od 1910. god;ne. Oslanjajući se na podatke knjige bratovštine crkve Sv. Vida u Trstenu iz god. 1910. naivodi ovaj1 list, da je oko god, 1600. brodovlasnik Florio: Indiana, pri jednom svom povratku iz Indije, bio je nevremeno.m prinuđen da se zadrži na Bujukterima, kod Carigrada i da je tom prilikom jedan njegov moinrar preneo četiri stabalca od velikog »makljema«, koji je tu rastao, u Trsteno i posadio i´fh u vrt Indiania. Jedan je bio ubrzo posečen, jer je loše uticao, na obližnje poljoprivredne kulture, drugog su posekli Francuzi prigodom prosecanjia ceste Gruž-Slano a ostala dva postoje i danas. Prema ovim navodima platani u Trstenu stari su oko 350 godina. U Šumarskom listu god. 198. navodi Marčić da su platani u Trstenu zasađeni god. .1682. Ovo bi značilo, da su oni danas stari oko 270 godina. Akoi usvojimo ovaj drugi podatak, može se iz njega i iz današnjih dimenzija ovih stabala zaključit; da je svaki platan prirašćivao prosečno godišnje po 0,4 m3 (u debljinu 1,35 cm.). Ovaj podatak, ukazuje, da je platan drvo brzog rasta, Zdnawistveno stanje platana u Trstenu je dobro., obzirom da na njemu ne postoji .nikakvih većih vidljivih oštećenja, osim dve slomi jane grane. Po svim vanjskim znacima izgleda da platane jače ne napadaju insekti. Da bi se u dobrom stanju i nadalje sačuvali potrebno jie podupiranjem sprečiti lom pojedinih bočnih grana i odgovarajućim merama onemogućiti svako njihovo mehaničko oštećivanje. Zbog toga, kao jj radi sakupljanja sjemena sa tog drveća brzog rasta za naučne i praktične svrhe, Direkcija za krš Instituta za eksperimentalno šumarstvo Jugoslar venske akademije znanosti i umjetnosti, predviđela je ova divfa stabla za semensk u bazu. Na taj će način biti najbolje rešeno i pitanje zaštite ovih stabala, koja svojim dimenzijama pretstavljaju, bez sumnje, prirodnu retkost zia naše prilike, a napose Ka Dalmaciju. LITERATURA : 1. Anić M.: Dendrofog ja-Š,um. priručnik I., Zagreb 1946; 2. Adamović L.: Die Pflanzenwelt Dalmatiens, Leipzig 1911.; 3, Ettinger J.: Lišće platania, Šum, list 1904.; 4. Klika J.: Lesni dfevini, Pisek 1947.; 5. Jovanović B.: Nesamonikla dendroflora okoline Beograda, Glasnik Šum. fakulteta Univerziteta u Beogradu, god, 1950. 6. Marčić M.: Sredozemna flora u drvoredima i parkovima na Istočnim obalama Jadrana, šum list 1918.; 7. Petrović D.: O šumskom drveću u Južnoj´Srbiji, šum. list 1934, Ing. M. Jovančević TRULEŽ U 2IVOM STABLU Trulež je česta pojava u našim šumama. Ona uništava većinom tehnički najviicdnije dijelove stabala. Gubici drvne mase zbog truleži! iznose u U.S.A. poprečno 16"/o drvne mase, a to čini vrijednost 200 milijuna dolara, I kod nas su ti gubici -veliki, ali oni nisu utvrđeni. 334 |