DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1951 str. 24     <-- 24 -->        PDF

na 150 (na podeli li) a »4« sa podele Hi postavljamo ispod indeksa. Rezultat, 37,5
čitamo na podeli li iznad »1« pokretnog kotura.


2. Čitanje površine kružnog preseka vrši se na taj način, što se pokretni indeks
postavi na dati prečnik (podala Ig) a površina preseka se čita ispod indeksa, na podeli
li. Pri tome je potrebno znati da prečnici zaključno sa 11,2 cm imaju površinu preseka
ispad 100 cm2, a prečnici od 11,2—35,6 od 100—1000 cm2. Tako na primer prečnik
11 cm (indeks se postavlja na 110 cm na podeli Iä) ima površinu preseka 95 cm8 odnosno
0,0095 m2 ,a prečnik 110 cm 0,95 m2. Prečpnlik 35 cm lima površinu preseka 0,dÖ62 m2
itd.
Obratna radnja, tj. čitanje prečnika za datu površinu preseka vrši se na sličan
način: indeks se postavlja na daru površinu preseka na podeli li, a prečnik se čita
ispod indeksa na podeli Ig. »


3.Čitanje zbira kružnih preseka za dati: prečnik i broj stabala vrši se na taj način,
što se »1« pokretnog kotura postavi na dati prečnik (na podeli Ig), a pokretni indeks
na dati, broj stabala na podeli Hi. Rezultat se čita ispod indeksa na podeli li, Na pr.
d = 38 om, n = 7´ cm. Rezultat je 0,79 m2. Ovo istovremeno pretstavlja zapreminu
trupca (u m3) srednjeg prečnika 38 cm i dužine 7 m.


4. Čitanje prečnika sastojimskog srednjeg stabla za dati zbiir kružnih preseka i
broj stabala vrši se deobom —f., na način opisan pod 1. »1« pokretnog kotura pokazuje


N
na podeli li površinu preseka srednjeg stabla, a na podeli Ig istovremeno odgovarajući
srednji prečnik. Na pr. G = 18 m2, iN = 290. Indeks se namesti na »18« na podeli li,
a pokretanjem pokretnog kotura postavljamo »290« na podeli lili ispod indbksa. Rezultat
se čita ina podeli li i Ig kod »l«* pokretnog kotura: g = 0,0621 m2 i d = 28,1) cm.


5. Čitanje zapremine duibećiih stabala za dati prsni prečnik i visinu vrši se na
principu množenja: v = ghif. Brosečne vrednosti hf za različite visine i različite vrste
drveća nanesene su na podelama Ilg do II7. Na svakoj podeli su naznačene vrste drveća
i visine, čitanje se vrši na taj način što se »1« na podeli III postavi na odgovarajući
prečnik (na podeli Ig) a pokretni indeks se postavi na odgovarajuću visinu. Zapremina
se čita ispod indeksa na podeli li. Na pr. za bukvu d = 50 om, h = 30 m, pokretni
indeks se postavlja na visinu 30 m na podeli Hg. Za hrast na podeli II3, za crni bor
na podeli II7 itd.
Pošto se kod ovog postupka za svaku visinu uzima jedna, prosečna obliko-visina
i rezultati će biti samo približni Naime, obliko-visine stabala za jednu istu visinu a
različite prečnike variraju kod nekih vrsta drveća ui znatnim granicama. To variranje
je najveće kod smreke t jek, nešto manje kod bukve, hrasta i belog bora, dok kod
crnog bora skoro uopšte ne postoji. Na primer kod smreke:


za visine oblikonvisine variraju1) srednja vredi
´! od do
20 ta 10,51 m 9,16 m 9,77 m
i25 „ 12,63 „ 9,86 „ 11,20 „
30 „ 14,71 „ 11,14 „ 12,77 „
35 „ 16,63 „ 13,09 „ 14,73 „
40 „ 18,31 „ 15,10 „ 16,63 „


*) Kod izračunavanja pojedinačnih oblliko-visima uzimana su u obzir stabla sa
stepenom vitkosti od 35—100 tj. ona koja se najčešće javljaju. Na pr. za hrast visine
30 m (uzimana su stabla prečnika od 30 cm


/ d : 30 \ , / 30 \


1 = = 100 ) do 85 cm I = 35 I


\ h 0,30 / \ 0,85 /
266