DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 6/1951 str. 6     <-- 6 -->        PDF

Podaci o početnoj fiziološkoj zrelosti šumskog drveća uzraslog iz sjemena u sklopu


sastojine


Godina u kojoj stablo počinje rodliti sjemenom:


njemački podaci franc. : i o m a ć i p o d a c ,i


V ršt


MaJi Ettinger


Nenadić


drveć a Heyer-F. X.´ A. Sum. (Sum.


Petračić (Šum. lov.


He&s Poilkk Fron tehn. list


kalendar)


priručnik li893.)


Hrast lužnjak 70^80 20—aO(!) 60—100 80^100 70—80 70—80 55
Hrast kitnjiak 70^80 — —-— 70—80 7Q-~S0 50
Cer — — —. — 70 60—70 40
Bukva 60—70 40—60 60-^80 60—80 60—80 60^-80 50
Grab 40 il*-2 0 20 30-^ 0 35—40 35—40 2«
Jasen obični 40—45 25—40 — 40 40—45 40—45 25
Javor 40—30 30—40 30—30 30 40—50 40—50 ?2
Brijest 30—40 30—40 — 30—40 30-4 0 30—40 30
Kesten pitomi´ 40—-50 40—50 40—60 — 40—50 40—50 25
Orah obični 20 ´30 — 20 20 20 l!fl
Bagrem 20—30 30—J25 — 6 20—35 5-^10 ´ 10
Joha crna 30-4 0 20—40 3,5—40 30-4 0 35—40 30—40 12
Topola 30—30 115—30 — — a5—30 25—30 15
Breza 25—30 25-^30 10-H30 25—30 20—30 20—>0 M
Lipa — 30—30 30LH35 30—35 — — 24
Smreka 55—60 30L-.40 50 60 50-6 0 50^^ 0 30
Jela 70-^80 60—70 60-7 0 — 60—80 60—80 45
Bor obični 30—40 30-4 0 — 35 30—40 30—40 ! 30
Bor crni 30—40 15—30 30 30—40 30—40 30—40 \ 26
Ariš 30^-40 1,5—30 — 30—40 30—40 30—40 1 25
Borovac
Tisa
30—35
—
30—35
—
— 30—35
30
30—35
30
30—35
30
— " 1


Opaska: Podatke A, Frona treba nešto sni´ziti, jer on računa sa godinama početka
»njOTmalne i obilne« fruiktifikacije.


Utjecaj zemljišta na početak fruktifikacije


Odnos između prirasta i rađanja sjemenom. Premda je za praksu najvažnije
poznavanje apsolutnih brojeva o godinama početka fiziološke zrelosti,
za nauku je isto tako važno znati kada (t, j. u kojoj razvojnoj fazi
svoga života) stabla počinju fruktificirati i o čemu sve ovisi ranija ili
kasnija fruktifikacija šumskog drveća.


Pregledamo li stručnu literaturu vidjet ćemo, da su podaci o početku fiziološke
zrelosti stabala prilično oskudni. Većina autora prelazi preko toga .[ govori o raznim
faktorima, koji utječu na ramije ili kasnije donošenje sjemena. Ipak neki autori početak
fruktifikacije dovode u vezu sa visinskim prirastom,. Tako Bale n (2), možda pod
utjecajem Mor o zova , .-stiče, da stablo redovno počne rađati poslije ikuliminacije
priraštaja u visinu. Isto tako i Fro n navodi rfa je doba najjače produkcije sjemena


216