DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1951 str. 34 <-- 34 --> PDF |
najprije se pojiavlj´uj/u nekrotične pjcgc po listoviima ili moaalik listova, Pakusi istra živan jta zoinalniog raka vršeod su niz goidJinia u paisadmiku od 1^941—^li949 g. Zoinialnli rak javlja se na kori stabla ili grama u vidu koncentričnih krugova koji se sastoje iz živog ili mrtvog kortikailnog ii´li lloemskog itikiva. Raik se proširuje prema unutrašnjosti sve doi kailema,. Kada se oljušti kora vide se istO´ tako ´krugovil koji se sastoji iz svetio i taiminoismeđe obojenog tkiva. Rak može du prsteniaisto´ obiibvatli stablo ili graine, i često vršni dijelovi stablk. suše ili ugine cijelo stablo. Na listovima zaraženog stabla javljaju se najprije´ nekrotične pjege inia llistovima ili se javlja imozaiiic listovia. Opisani sJmptoimi raka dobivenfl su umjetnim zaražavanjem brijesta u raisadniku. Nizom pokusa autori siu dokazivali da se zonalnr r>ajk prenosi cijepljenjem dijelova oibolljele kore na zdrava stabla, dok imifekcijia putem MstOiVa prenošeinjem maceriiranie kore, nije uspjela. Ovaj članak zanimljiv je zbog izvještaja kojim saznajemo da uzročnik raka na drvetu može biti i virusnog karalktera. Do´ sada smo poiznavali baikterijalmii i gljivični rak, M il 1 a: t o V i ć Što uvjetuje prirodnu otpornost borovine prema truleži? E. Rennerfelt u članku »Nagra´ undersokniingar over obi ka rotsvampars formaiga att angrdpa splint o,sh komed hov tali« u Meddelainden fran Staitens Skogsvardsforsoksnastalt, Hiifte 37 od -194&/49 godine (37/9, II´—24i str.) objiavljuje rezultate istraižJvanja otrovnosti fenolnih supstanca srži običnog bora (Pinus silvestris L,), prema nekim gljivaima uizroičniicirr«a truleži. Priirlodna otpornost srži obaCnog bora prema truležima uvjetov«3jna je prisustvom iizvesnih fenolnih spojeva u smoli bora. Te spojeve {pinosilvin 1 pinosilvin-monomctileter) uspjelo je aiutaru dokazati i izolirati´. Izvrgavajući drvo, iimpregnlrano. tim supstancama^ napadu gljiva uzročnika trulfeži, dtoikazao je njihov toksictitet. Već 0,02% koincen´traoJjai itih fenola potpumO´ sprečaiva razvoji skoro svih gljiva! Naročito osjetljivi pokazali su se baš niajopasniijiii iraizarači našeg graiđevnog drveta: Poria vaporainia, Meruli´us lacrym!ains i Coniophora cerebellla. Ovim pokusima rešeno pitanje: zašto je srž, a naročito vanjski dio srži borovine, koji siadrži najveći postoitak tih ifenioflrjiih supsitaimoa, mm^ogo otporniji prema truležima nego bjclilka, koja tih supstanca sadrži veoma mailoi; i zašto veća zasmoljienost uslovljava cesto il potpuni imunitet prema truleži (na imunitet svakako naj´viiše utjećc sadržjna spoimenutih supstanoai u smoli), Z s u f f a Bulletin de l´Institut Agronomique et des stations de recherches de Gembloux, Tbime XVIII, Noi, 12. 19´50 Geimbloux (Bolgijia). U ovom svesku poznatog belgijskog poljoprivrednog instituta nalazimo dve studije, koje se odnose na šuimarske pnableme. li. Topolo´Vffl stri´žibuba (Saperda populnea L.) i topolove reznice (R. Breny). Str. 33—38. Iznosi biologij´u ovog štetnika te mcre piređohrane ii zaštite za očuvanje topolovih ireznica. Ova studija je blia. rlizneta na III IntemaciOnalnom K´ongresu za topole održanom meseca aprila 11949 gcd. u Holandlijii ji Belgiji. i2. O penetraciji antisepitiika lU drvo (P. Rioosen), Str. 143—^1(63. U ovoj radnji autor daje iscrpnu studiju o savremenim sredstvima za ´kanizerviiranje drveta deleći ih u tri grupe: a) im´ineralne solli u vodanoim rastvoru; b) teška ulja na bazii kreozota; c) siavremeni siintetačkii proliizvodii. Kod prve gruipe uibrajla soli bakra, cinka, žive T fluoira. U drugu grupu dolaze kreozoitna uljia pretežno kaitranskog porekla, bogata u fenoliime i naftalerima. U treću grupu nabraja one sintetičke spojeve koji danas nalaze sve veću i veću primenu, zahvaljujući lakšoj pro/izvoidiiiji ekoniom´i´čnosti i efjkaisiniosti. Tu dolaze spoje^´-. na bazi hlor-naftalcna, fenola, fenata te njihovih derivati. Zatim daje osnovne fcarak-ter´stiike savre.menih metoda primenjenlih kod konzervrianja drveta, navodeći da je veoma važan dopriruos primanom iisti´h u cilju poboljšanja osnovrtih svojstava drveta (trajnosti) i poznavamje anatomske građe drveta koje se impregnira. B. P e j o s k i .244 |