DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1951 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Ovde su procenti p„ uzeti iz Herheulidzeovog grafikona prema padu korita. Kao što se vidi, dovde´ se radi o jednostavnoj primeni Stiny-evih podataka. Herheulidze sada uvodi jednu novinu time što ceo izraz na desnoj strani predzadnje formule množi sa »koeficijentom bujićnosti područja« koga obeležava sa m. Smatrajući da podaci dobijeni iz jednačine (4) odgovaraju za bujice sa srednje izraženim bujičnim procesom, on daje vredno sti za m kako sledi: Kategorija Tip područja Koeficijent bujičnosti m i Jako bujiično 1,40 2 Srednje bujično ´ , 1,00 3 Slabije bujično 0,75 4 Vrlo slabo bujično 0,60 Tablica br. 3 Prema tome za bujice koje nemaju srednje izražen bujični proces treba ceo izraz na desnoj strani predzadnje formule u jednačini (4) pomnožiti sa »koeficijentom bujičnosti« m. Tako dobijamo konačnu jednačinu za izračunavanje količine nanosa; Qn = ^" "^^- Q. (5) fn (100 — pn) Autor smatra da se ova jednačina može upotrebiti za aproksimativno određivanje količine nanosa u bujicama Primer: Bujica ima; maksimalnu količinu vode Qv = 10 m^/sek; pad korita i = 5*/o; specifičnu težinu nanosa Yn = 2,4 t/m´´, a spada u bujice sa jako izraženim bujičinom procesom (m = 1,4). Naći količinu pronosa nanosa. Iz grafikona 1 dobijamo za i = 0,05 da je pn = 25´*/o, Prema tome je fprema formuli 5) ^oj^t . Qv = 1,94 mVsek 2,4(100 — 25) Ako maksimalna količina vode traje 20 minuta imaćemo, prema autoru, ukupnu količinu pronesenog nanosa za to vreme; G = Q„ t 60 = 1,94 . 20 . 60 = 2338 m´´ Izračunavanje se može sasvim izbeći upotrebom grafikona 2 u kome su dovedene u zavisnost vrednosti za pad korita i sa vrednostima za izraz pn čemu le uzeto da ie speciticna tezma nanosa 2,4 (100-p,,) 7" == 2,4 t/m^. :Na grafikonu imamo za svaku vrednost m po jednu krivu. 204 |