DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1951 str. 23 <-- 23 --> PDF |
SOME CONTEMPORARY RESULTS OF USE OF AERIAL PHOTOGRAPHS IN FORESTRV In thc past 30 years photogrammetrv has been appliicd more and more in different parls oif the worId not onlv for plan- .and map making, as a most economic method, but also in-diffcr&nt engineering works, archeoloigy, agriioulture, forestry etc. Aerial photographs can be used in forestry for suriveying purposes and partly for the determiination of such elements as tree species, site ..tree heights, cro\vn, diameter, dcnsi:ty of stands and for app´roximative vollume estimation. In this way photogrammetry has been much applied in U.S.A. This article deals ´vviith some instruments and proposed or applied photogrammetric mcthods in forestrv in the past 30 years in Europe and in U.S.A. Jng. Radomir Luić (Beograd): IZRAČUNAVANJE KOLIČINE PRONOSA NANOSA PO POSTUPKU HERHEULIDZE-STINV Prešle godine je u časopisu »Vodoprivreda« Ing. Slobodan Gravilović prikazao knjigu: »Bujični nanosi« od ing. I, Herheulidze. Između ostalog u tome prikazu je iznesena i jednačina za izračunavanje pronosa nanosa po Herheulidze-Stiny. Međutim, tamo nije dato njeno izvođenje i stoga smatram da će biti koris.no prikazivanje ove jednačiine u našoj šumarskoj štampi, tim pre što ću njeno izvođenje dati na jednostavniji način nego što je to autor učinio, i što ću joj dodati grafikon za uprošćavanje rada sa njom, Hcrheuildze je. usvojio St(ilny-evu taiblicu za nallaženje tožiinskih procenata nanosa u ibujiičnoj masi. Stiny je doveo u zavisnost težinski procenat nanosa samo sa padom korita. Evo Stiiny-eive tablice: Težina čvrsitog nanosa Pad dna Paid dna SpeoiSična težina ´ bujiicai u % koiiiita u korita u stepeiniima pTOcenitima mimimealina : maiksimatoa i imiiniimailna malksimaina 15 27 45 50 1,34 1,38 20 36 ^0 50 1,38 1,46 25 47 56 65 1,42 1,49 30 58 60 68 F,46 1,52 35 70 63 70 1,49 1,53 Tab. br. 1 201 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1951 str. 24 <-- 24 --> PDF |
HerheuEdze i,z ove tablice usviaja srednje podatke ali .tablicu još ekstrapoiliovanjcm proiširuje i za mglove ma:nj´e od ´15^ i veće od 33*, Ekstriapoloivaimai tablica izgledala bi Oivako: ! Paid kioriita i u Vo 1 5 40 10 20 1 30 Težinia čvrstog nanosa bujice u % ; 13,6 25 33 4S 50 57 1 Paid komita 4 u °/o 50 60 70 80 m lOO i i i i ! 1 Težinia čvirstog namosa bujice u % 1 62 | 66 I 70 i 74 j 77,5 ´ 81 Tab. br, 2 Ako ove podatke nanesemo na logaritamsku podelu dobivamo. Herheulidzeov grafikon. Iz njega možemo prema padu korita u nekoj bujici naći težinski procenat čvrstih čestica u bujičnoj masi (Graf. br. 1). WOi´ 1 1 [ 11 1 1 -f" 1 —1—T" 1 1 ;^ T T" —r— 4 -H-1 «="q jo -^ :t^ 5 4--T^-^ i-L --T:" u -j "M -rr4 T-- + ~T — ---l´rr 1 r ´ r-^-^r-;;´ ^ 70 --rt *+ ! I ! ´1 i~ -—--.j ^... 4 1 o 6a 1-p-a— -_U-j n--iSf— M bib--— —\ -fp´i --^::^!F — l§ »»--E-: ^-^ *^i5 :=rJ __-r_-B^^" __—-^ felLS3 -t--::r!t! r: H :´-jl ti ;" --" _, U-´" -f. 6 =t-- t. :i ^ifr -- --Kn ; ´! s ´ ; --^"- Ni -4 "-_^n--i-"-M T ^i--´^ ^ ao— — jLf" ** pmp + T ´Tr+ § ;==! --] ^ + -. T . .-- --´tt ....__ . -4- 4 -kr ^"^´´´T U.-_"r "i 11 M M* -"I" _^ . . _ .- ni :.:.._ -::!;::: 1- tit ili > i 50 60 70 80^ 2 <) iO4t i::.:;.;: . i b 7 i _ 15 20 M iO _ Grafikon br. 1 Imamo sada težinske procente učešća čvrstih čgstica u bujičnoj masi, pa ako su nam poznate specifične težine nanosa i vode možemo težinske procente pretvoriti u zapreminske. Pođimo tim putem i izvedimo opštu iednačinu. Zamislimo da imamo smešu dveju tečnosti — recimo zejtina i vode, ili jedne tečnosti u kojoj se nalaze čvrste čestice — recimo bujičnu masu. Neka su nam poznate specifične težine tih komponenata Ti i T^ i težinski procenti učešća jedne i druge pi i p.. Označimo još sa T težinu izvesne količine Q te smeše i sa qi i <\., zapreminske procente komponenata u smeši. Onda možemo napisati; 202 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1951 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Ti = 0,01 T p, — težina prve tečnosti 0,01 Qq, = Qi zapremina prve tečnosti T2 = 0,01 T p. — težina druge tečnosti 0,01 Qq2 = Q2 zapremicna druge tečnosti Ti = Qi Ti T2 = Q, T. Pt + P. = 100 q, + q2 = 100 Iz gornjih jednačina sledi; Ti ^ Q, . Ti ^ ^L . - Ji = P´ T. Q, T= q2 T2 P2 Pi qi T2 = Pi qi Ti. Pi (100 — qi) T2 = P2 qi Ti 100 p, T2 = p. q) Ti + Pi qi v^ 100 p, -r, = q, [p, -;, + p, T.) P2 Ti + Pi T2 Ovo je opšta jednačina; priimenimo je sad na mešavinu vode i nanosa u bujičinoj masi, — Označimo sa: Qs protok bujičine mase u m´/sek; Qn protok nanosa u m´/sek; Qv protok vode u m´/sek; ^n specifičnu težinu nanosa u t/m^; T spefičinu težinu vode u t/m´; pn težinski procenat nanosa u bujičinoj masi u "/o; qn zapreminski procenat nanosa u bujičinoj masi u "/o. Tada imamo s obzirom na jednačinu (1): - lOOpn.v 100 pn ,^. qn — = . . \Z) (100 — pn) vn + pn -f (100 — pn) Vn + pn Dalje: 0,01 Qs qn = Q„ Označimo 0,01 qn = A (3) Qs . A = (Qv + Qn) A = Qn 1 — A S obzirom na jednačinu (2) i (3): 100 pn 0,01 pn A _ ^n (100 — pn) + pn ^ ^n (100 — pn) + pn 1— A . 100 pn 0,01 Tn(100 —pn) + pn—pn ;n (100 — pn) + pn > (100 — pn) + pn A _ pn 1 — A ~ T"(100 —pn) Qn= ^. Qv (4) T"(100 —pn) 203 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1951 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Ovde su procenti p„ uzeti iz Herheulidzeovog grafikona prema padu korita. Kao što se vidi, dovde´ se radi o jednostavnoj primeni Stiny-evih podataka. Herheulidze sada uvodi jednu novinu time što ceo izraz na desnoj strani predzadnje formule množi sa »koeficijentom bujićnosti područja« koga obeležava sa m. Smatrajući da podaci dobijeni iz jednačine (4) odgovaraju za bujice sa srednje izraženim bujičnim procesom, on daje vredno sti za m kako sledi: Kategorija Tip područja Koeficijent bujičnosti m i Jako bujiično 1,40 2 Srednje bujično ´ , 1,00 3 Slabije bujično 0,75 4 Vrlo slabo bujično 0,60 Tablica br. 3 Prema tome za bujice koje nemaju srednje izražen bujični proces treba ceo izraz na desnoj strani predzadnje formule u jednačini (4) pomnožiti sa »koeficijentom bujičnosti« m. Tako dobijamo konačnu jednačinu za izračunavanje količine nanosa; Qn = ^" "^^- Q. (5) fn (100 — pn) Autor smatra da se ova jednačina može upotrebiti za aproksimativno određivanje količine nanosa u bujicama Primer: Bujica ima; maksimalnu količinu vode Qv = 10 m^/sek; pad korita i = 5*/o; specifičnu težinu nanosa Yn = 2,4 t/m´´, a spada u bujice sa jako izraženim bujičinom procesom (m = 1,4). Naći količinu pronosa nanosa. Iz grafikona 1 dobijamo za i = 0,05 da je pn = 25´*/o, Prema tome je fprema formuli 5) ^oj^t . Qv = 1,94 mVsek 2,4(100 — 25) Ako maksimalna količina vode traje 20 minuta imaćemo, prema autoru, ukupnu količinu pronesenog nanosa za to vreme; G = Q„ t 60 = 1,94 . 20 . 60 = 2338 m´´ Izračunavanje se može sasvim izbeći upotrebom grafikona 2 u kome su dovedene u zavisnost vrednosti za pad korita i sa vrednostima za izraz pn čemu le uzeto da ie speciticna tezma nanosa 2,4 (100-p,,) 7" == 2,4 t/m^. :Na grafikonu imamo za svaku vrednost m po jednu krivu. 204 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1951 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Da bi se dobila vrednost izraza za ma koiu vrednost Tm treba da sa 2,4 grafikona 2 očitanu vrednost pomniožimo sa^ Tn ^.__ 1 ":T"´. 1 1 "I"i T X"\^ "j+t [ f 1 T 0190 1 !j ... aio q: —:l+..r ´—-^ ctro -+----J*^ M~ ^-i— [4 Q´6 ^T ,T" 1 (T o.bo U-4=i-^^i|-t f j^šf^t^ -^ Oiio ^ tE::|j^:$tf ;_ ´ ´— ^ ^-l-M—´v-2 p r—(— tr^jf : --f-ff-:r -4--i? aso F^´1 r; -J-i**^-4-T- J -h--+rr:!! +l: 1 r "t^ ^i _„_.. ´ i ^ 1 f^V^** Hr ./ I i Irfi a^ 1 1 T ^ \ OlZO i±±rii -^-^ ^^ i^´^ ->´ —f-* i—´ 5^Ž´rt^—r -^ "T.rtt -~ 1 *´ L 049 i ,41^ ^^*´\\ ^^I^l^ 5^ 11"""+. 1 L ^itr I -U -*+tx´ ...-. 1 ; niSir 1 t -^ -f T >>< -L "T´P --p— -H 0.10 ^ ^ L-><*<4.^ 4L--T- r- Q09 1—^i"" "*..; i 4 ^j ^ T ._I _ -;-[---´ ^ _4-´. ._ ^ o.og ;^ Iff". -.[. kf---5-1-1 1-..._ I , -i^rr o.or *--p 1 * ... -j- f ^ fr -1 -T o,o6 -^ r , _ . ´; ´1 0,04 e ^ r< : r:Tt --~--^tt t---^T— __ __*4^4^ -1 -- --J JL^^ 4iv(i r -{-— --""""´tj ---L—u 1 "T r , o,o^ _.i ._ -t :;" -A-´^ <,5 2 3 -5 A 7 S 9 <0 i\ 20 30 iO 50 60 -.. .± . .. _ Grafikon br. 2 Primer: Pad korita i = VVo; koeficijent bujičnosti m =^ 0,75; specifična težina nanosa Y„ = 2 t/m"; naći količinu pronosa nanosa. Iz grafikona 2 ćemo za i = 0,07 očitati da je izraz = 0,121. 2,4(100 — p Zato što je specifična težina nanosa Y„ 2 t/m" imamo; 2 4 0,121 ´ 0,145 Dakle: Q„ = 0,145 Qv Jednačina Herhelidze-Stiny pretstavlja samo jedan neispitan pokušaj za iznalaženje količine pronosa nanosa. Ali ona ima svoju vrednost ne samo u tome što nam daje, makar i sasvim nesigurno, količine pronosa nanosa, nego i u tome što može da posluži kao osnova za dalja istraživa ^ 20S |
| ŠUMARSKI LIST 5/1951 str. 28 <-- 28 --> PDF |
uja. Sem toga može se upotrebiti za približno izračimavanie količine d u jednačini za koeficijent buiičavostii K = pri čemu je ´ + d fd — 7) d = Pn "fl >(1(X) —pn) L´EVALUATION DE QUANTITĆ DE MATERIAUX DANS LA LAVE TORRENTIELE SUR BASE DE LA FORMULE DE HERHEOULIDZE-STINY Dans l´article precedenit l´aiuiteur donne la fonmule de Herheolidze, pour l´evaluation de qTi´antite de materiaAix dans la lave torrentiele, mais ij la deduit par un autre moyen plus simpJe, et \l joint un graphique pour simplifier l´eva´lution. Smolarenje u Italiji. U unjesečniku »Momti e boschi« br, 6/30 dr. G. Mašim ostrće se na tehnološke i ekonomske prilike proizvodnje smole u Italiji. U uvodu napominje porijetlo smole (vegetabilno, fosilno^ i animalno), njezin sastav (eterična ulja, gume, aromatične kiseline itd.) kao i drveće koje se iskorišćujie za proizvodnju smole (gume) i balzama. Smolu koja sadrži eterična mlja naziva »Oleorasina« i označuje je kao najvažniju, jer se dobiva ie konifera a naročito iz borova. Ova smola, koja se formira ia amiida sadržanih u parenhimiu drveta ne prestavlja neku rezervnu stvar niti sudjeloije u izmjeni hranjivih tvari već vrši posve biološku funkciju obran/ ukoliko prikriva povrede i rane braneći ih od daljne infekcije i zaraze. U Italiji se smolari po franicuskoj i njemačkoj metodi, odnosno po plošnoj metodi sa postepenim ranjavanjem odozdo prema igore i metodoim žlijebljenja sa strugom odozgo prema dolje na duljini oko 3 metra od panja. Duibina reza ne promašuje 10 mm, a toilika je međusobna udaljenost žlijebova. Širina bjelenice je kod francuske metode liO cm, a kod njemačke ne više od Vs opsega »tabla. Smo´lari se većim dijelom njemačkom metodom, premda su francuskom metodom do sada postizani bolji rezultati. U posjeduje vrijeme uvađa se zarezivanje novim austrijskim hobKćem. Šumska taksa borove smole u veoima povoljnim uslovima, u pristupačnom terenu, u šumi primorskog bora provincije Piša, gdje je smolareno u jednom kompleksu 4.500 stabala, iznosila j€ 194^. godine 15 lira po stablu, dok je u provinciji Firence u nepovoljnim uvjetima pri smolarenju kompleksa od 3.800 stabala primorskog i alepskog bora iznosila samo 3 lire po staiMu. Dr. G, Megha u mjesečniku »L´Italia forestale e montana« No. 1/50 iznosi iscrpnu analizu šumiske takse smole crnoig bora sa područja visoravni Sila provincije Calabria Za vrijeme od 1945—´V)^. godine. Predmet istraživanja je skoTO zrela sastojina 35 cm, 5 tom udaljena od cestovne mreže i 35 kim od iželjezničke stanice. Šumska taksa borove smole po 1 q po stablu izračunata je tako, da su od tržne cijene borove smole franko željeznička stanica odbijeni tiro.škovi proizvodnje: rumemjenja, bijeljenja, sabiranja, izvoza, prevoza, smještaj ,alata i pribora, osiguranje radnika, amortizacija, upravni i administrativni te nepredviđeni troSkovi, 1945 1946 1947 i 1948 šumska taksa za 1 q sirove smole iznosila, je 2061 3230 3707 — troškovi za 1 q sirove smole iznosili su <5939 8770 10293 10750 prodajna cijena za 1 q sirove smole franko vagon 9000 12000 14000 10500 Stalni porast tržne cijene sirovoj smoli u godini 1945^—^1947 odražavao se i u porastu šumske takse, koja je u 194S. bila negativna uslijed uvoza ogromnih količina terpentina i ko´ofona sa stranih tržišta (Španije, Portugala, Meksika, Grčke i Kanade) uz niže cijene tako da će se cijevna borovoj smolii kretati oko lO.OOO lira po 1 q. Uslijed toga će se iskorišćavanje simole imoTati reducirati samo na oveće pogodnije položene komplekse sa dovoljno radne snage u neposrednoj blizini, kako bi moglo izdržati inostranu konkurenciju. Ing. Radimi T 206 |