DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 92 <-- 92 --> PDF |
Iz tabele III vide se kakve su im specifične težine i refrakcije (merene sa refraktometrom Fisher) kod temperature,od 20°C. Tabela W Spec. težina Refrakcija n Ispitivana. materija Bosna Kosmet Bosna Kosmet munikov balsam 0.995 0.995 1,5116 , 1.516 muivikovo terp. ulje 0.864 0.865 1.466 1.466 Zaključak > Budući da munikove šume u našoj državi imaju veće rasprostiranje naročito u NR Srbiji (Kosmet), NR Crnoj Gori i NR Bosni i Hercegovini, to ima mogućnosti da se i ova vrsta privede smolarenju, tim pre što je moguće i izdvajanje b als ama, koja proizvodnja u koliko se bude organizirala na terenu verovatno da će dati bolje rezultate s obzirom da će se raditi sa svežim smolama, naročito što se tiče prinosa. D obijen a sirova smola prilikom prerade daje dobar kolofon (spada u grupu svetlijih kolofona) a takođe i izvrsno terpentinsko ulje. Preostala smola kod filtracije na balsam može se uspešno upotrebiti za samu preradu slično kao što smo to utvrdili kod molikove smole. Upoitrebljeni balsam u mikroskopskoj tehnici pokazao se isto tako pogodnim, takoi da i posle dve godine´ boja histoloških preparata ostala je nepromenjena. Njegova jaka lepljivost omogućiće mu primenu i u optičkoj industriji kao i za proizvodnju visoko-kvalitetnih lakova. Istražni radovi iz oblasti smolarenja koji su preuzeti na ovoj našoj specifičnoj vrsti, verovatno će dati pozitivne "rezultate (slično kao u Bugarskoj), kako bi se moglo uskoro na pogodnim mestima uvesti proizvodnja munikove smole na široj osnovi. Time se munika u domeni šumarstva, imajući u vidu i njeno cenjeno drvo (trajnost, ceplfivost) može smatrati zaista jednom vrstom kojoj treba pokloniti potrebnu pažnju. LITERATURA 1. I. H o r vat : Prilog poznavanja tehničkih svojstava munikovine. Glasnik za šumske pokuse. Zagreb 1948.; 2. ("TO UH OB: KaiecTBa u m-jiojiaysaiie Ha "lepiHoMyponaTa aivpBecHHa. ronHiun.HKb Ha Co4)fli$CKnH jiHHBepcHTeTt, ArpoHOMo-oiecoBtjieHb 4>a«yjiTeTt., KH»ra 2, jiecoBtjiCTBo. XVIII — 1939—1940. CO4>HH 1940.; 3. K © IH a « H H : ÜCHBOT T&P- HHJaJiHHx 6iH.n,aKa y HaHaniiboj <|)jiopH. Tum- CpncKe Kpajb. AKaisesmje 46/1923. Beorpa« 1923.; 4. KoHiaiHHH: »HeTHHapH JyjRHe Cpfoje«, TjiacHHK CKOncKor HayiHOir apyuiToa, KH. I, im.tiianaii.c iuHpe OKOJiHme OxpawcKor je3epa. üoceÖHO Hajiaite CpncKe AKaseMBJe Hayicai, Beorptm l´9lia.; 7. K. M. Mii life r: Aufbau, Wuchs und Verjüngung Südost-europäischer Urwälder. Hannover 1909.; 8, T. Varićak-Bi. PejoskI: Smole naših borova u upotrebi kod mikroskopske tehnike i optike. Šumarstvo br. 1, Beograd 1950.; 9. A, Tshirch : Methoden der Gewinnung und des Abbaues der Harze. Handbuch der hiiologiscihen Arbeitsmethoden. Abt. I, Chem. Methoden, Teil 10,´ Heft 3, Berlin-Wien 1922. 90 |