DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 87 <-- 87 --> PDF |
Ing. BRANISLAV PEJOSKI (SKOPJE): , L Subota i balxam u*u,uike Uvod Kod naših istraživanja smola i bälsama bilo je potrebno da posvetimo izvesnu pažnju i munici (Pinus Heldreichii Christ var. leucodermis Antoine Markgraf), imajući u vidu činjenicu da baš kod nas ova endemska vrsta gradi veće površine, tako da će moći na pr. samo; na području NR Srbije u Kosmetu biti važan objekat i za smolarenje (prema usmenim podacima ing. M. Dudića). Sa druge strane i interes naših naučnih krugova za tehnološka istraživanja munikovog drveta (H or vat)1), jasan su dokaz da inače ovoj interesantnoj vrsti bora poklonimo veću pažnju u svakom pogledu. Prvi kod nas koji munici obraća pažnju sa smolarske tačke gledišta bio je prof. Em, koji već 1936. god. postavlja prvo opitno polje, u blizini Prizrena. No ne obraća se samo kod nas u posljednje vreme munici osobita pažnja. I u susednoj Bugarskoj gde munika (černa mura) gradi isto tako prostrane i lepe sastojine poklanja joj se takođe izvesna pažnja (Sto j an o v)2}, što sve upotpunjuje naša znanja ove interesantne vrste bora. Zahvaljujući predusretljivosti uvaženih drugova ing. D. Terzića i ing. M,, Dudića kao i zalaganjem Šumskog Gazdinstva u Peći,, mi smo mogli da zahvatimo malo dublje i smolu munike, odnosno mogućnosti za debljanje visokokvalitetnog balsama. Navedenim drugovima i gazdinstvu koristimo priliku da se i na ovom mestu zahvalimo na uloženom trudu, naporima i doprinosu po ćelom ovom pitanju koje je predmet rasprave u ovom članku. O rasprostranjenju munike U tercijarne^ relikte Košanin´ ) pored molike (Pinus peuce Grisb.) ubraja i muniku. Svoj opstanak i ova vrsta ima zahvaliti svojim biološkim osobinama te prilagodenošću hladnijoj klimi na koju je vekovima bila upućena. Obično se uzima da zahteva krečno zemljište, nasuprot molici koja pak traži silikatna zemljišta. No u literaturi su zabeleženi i izuzeci kako za muniku tako i moliku u pogledu pedološkog i geološkog supstrata. Sa druge strane njeni zahtevi na tlo su vrlo skromni a njeno visinsko rasprostiranje (često i preko 2.000 m. n. m.) omogućava joj da se normalno razvija i na tim visinama na kojima druge vrste obično zakržljavaju. Prema tome to je vrsta visokih planinskih areala. Sa šumarske tačke gledišta munici do skora nije obraćana neka naročita pažnja i ova vrsta ostaje objekt istraživanja pasioniranih botaničara i dendrologa. Neosporno da ona veoma lagano raste, slično kao i limba (Pinus cembra) u Alpima. U tehnološkom pogledu tek skorašnja istraživanja dokazala su nam da je drvo munike veoma dobro drvo. Za 85 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 88 <-- 88 --> PDF |
hvaljujući izrazitijim sržnim zracima ono je veoma cepko a veći sadržaj smole obezbeđuje mu veću trajnost i primenu. No možemo se nadati ne samo kod nas no i u Bugarskoj da će ova vrsta privlačiti pažnju šumara ne samo sa dendrološke, tehnološke i smolarske tačke gledišta no i sa uzgojne imajući u vidu prostrani krš i ogoljene gornje granice šumske vegetacije na mnogim našim planinama. Pomeranje njenih visinskih i geografskih granica svakako da će biti interesantan poduhvat naših uzgajivača, te u tom smislu očekuju nas veliki zadaci baš sa ovom vrstom. Na ovu činjenicu! kao i za moliku još nam je Koš an in4) ukazivao još prije četvrt veka. SI. 1. Koritriik-Kodra Eres. Smolarsko oipi´tno p´olje. Francuska belemicq prve godine (foto mg. Macan o v i ć) U pogledu prirodnog rasprostranjenja munike danas imamo veliki broj radova od mnogih botaničara i dendrologa, no mi se zadržavamo na prikazu Fukar e ka5), smatrajući ga za sada najpotpunijim i najpreglednijim. Po njemu bi imali ova nalazišta: % 1. Okolina reke Neretve; 2. Primorske planine u okoli/ii Boke Kotorske; 3. Sevema Crna Qora i područje reke Morače; 4. Područje reke Cijevne; 5. Područje Belog i Crnog Drima; 6. Slivove reke Mati, Arsen, Škumba i Semen; 7. Akrokeraunske Planine; 8. Područje reke Vojuše; 9. Planina Olimp; 10. Pirin-Planina i Ali-Botuš; 11. Južna Italija. Prema tome u našoj državi munika se rasprostira na području NR Bosne i Hercegovine, NR Crne Gore i NR Srbije (Kosmet). Zatim, u Albaniji, Grčkoj i Bugarskoj. Van Balkanskog Poluostrva, jedino prirodno se javlja u Južnoj Italiji u Kalabriji i ßazilikati (Monte la Spina, Monte Pollino. Orsomarzo, Monte Montea). Košanin 5 ) u datoj karti ucrtao je nalaz munike i na planini Galičici (koja deli Ohridsko Jezero od Prespanskog Jezera). Međutim Ćernjavski") ne navodi ovu vrstu za Galičicu. Mi smo u toku 1950. god. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 89 <-- 89 --> PDF |
i posrednim, putem hteli doći do najpotrebnijeg materijala za dokazivanje ove vrste dali je ima u jugoslavenskom delu Gali čiče, no u tome nije se moglo uspeti. Ostaje i nadalje to pitanje dali je sada ima na Galičici ili ne. U koliko je ima dali pripada fotmi leucodermis ili tvpica, koja je zastupljena naročito" u Grčkoj i na nekim drugim mestima, je stvar budućih istraživanja. Mogućnost dobijanja munikove smole Müller 7 ) navodi da drvo munike sadrži mnogo teške smole, koja manje izhlapljuje no što je slučaj sa smolom molike. Prednja konstatacija nam se čini preteranom, jer dosadašnji naši radovi na filtraciji ovu karakterističnu razliku nisu mogli da potvrde. No munikova smola srazmerno je tečnija i duže vremena ostaje kao takva ako je uporedimo na pr. sa smolom belog bora. Tako S t o j a n o v") tvrdi da je smola munike tečnija od smole belog bora. Ovo iz tih razloga što faktički smola belog bora od skoro svih vrsti smolarenih borovih vrsti najbrže ispušta terpentinsko ulje (u stvari postepeno izhlapljuje i na običnoj temperaturi), što izaziva i stvrdnjavanje same sirove smole. Naročito što je Stojanova interesiralo je bilo utvrditi kakaV je smolni sistem kod munike u poređenju na pr. sa belim borom. U tom smislu on je istražio muniku. sa Pirin-Planine, sa nadmorske visine od 2.000 m. On je tom prilikom utvrdio da na 1 sm2 muftika ima vertikalnih smolnih kanala 53 a horizontalnih 69. Prema broju u odnosu na beli bor munika ima manje smolnih kanala za oko 35%). No za razliku od drugih vrsta borova kod munike je veći broj smolnih kanala u proletnjem (ranom) drvetu no u jesenskom (kasnom) drvetu. Taj odnos se kreće od 1 : 7 do 1 : 2. * Druga važna karakteristika smolnih kanala munike je ta što im je prečnik veći no što im je slučaj na pr. kod belog bora. Tako je prečnik vertikalnih Vmolnih kanala 0.140 mm, a horizontalnih 0.035 mm. Iz priloženih tabela lepo se uočava ova razlika u anatomskoj gradi smolnog sistema između munike i belog bora. Tabela I. Vertikalni smolni kanali, vrsta drveta prečnik kanala m/m broj kanala na T sm2 prečnik otvorenog smolnog kanala m/m?* površina ka nala na popreč. prcseku m/m2 Ukupna površina smolnog kanala na I sm2 u m/m2 munika 0.140 53 0.120 0,0´ltl 0.583 beli bor OJQ06 70 Ü.080 0.005 0.350 (Po Stojanovu) * Kada su kanalu ispunjeni sa smolom, o+vori preistavljaju 80°/o od opšte debljine kanala. 87 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 90 <-- 90 --> PDF |
Tabela II. Horizontalni smolni kanali Ukupna povr prećnik ib roj prećnik otvopovršina ka . vrsta šina smolnog kanala kanala na renog smolnog nala na popreč. kanala na drveta m/m I sm* ´kanalia m/m?* presoku m/mr´ &m? u m/m2 mu nika 0.035 69 0.03 0.0007 0.0483 beli iboT 0.035 106 0.03" 0,0007 0.0742 (Po Stojanovu) Na osnovu ovih merenja prof. Stojanov je i mogao zaključiti da munika i pored manjeg broja smolnih kanala, u zapreminskom pogledu ima veći smolni sistem kanala a samim tim i veći sadržaj smole, no što je slučaj kod belog bora. Munikovo drvo ima oko 50% više smole (u jedinici zapremine na pr. 1 m*) no što je slučaj kod bele borovine, na osnovu čega se i može objasniti veća trajnost munikovine od ove potonje. , Prvi kod nas koji je obratio pažnju munici sa smolarske tačke gledišta, kao što smo naveli bio je prof. Em. On osniva u toku 1936. god. jedno opitno polje na Koritniku kod Prizrena na m. zv. Kodra Eres na nadmorskoj visini od oko 1.700 m. Visina smolarenih stabala bila je iznad 20 m a prsni pramer od 30—50 sim. Starost smolarenih stabala bila je iznad 100 god. Zadatak ovog opitnog polja bio je da nam ukaže »na osnovne elemente smolarenja kod ove interesantne vrste bora (prinos kod različite tehnike rada, kvalitet smole i dr.). Kod izvršenih 48 belenja u toku te godine postignuti su bili ovi rezultati: 1. francuskom metodom prinos se je kretao od 283—406 gr po belenici , 2. njemačkom metodom: a) na pun strug prinos se je krttao od 395 do 706 gr, b) na pola struga prinos se je kretao od 437—715 gr. Opiti su bili nastavljeni sve do g. 1940. kad ih je rat prekinuo. No iza oslobođenja počinje se i munici poklanjati pažnja kao i ostalim našim borovim šumama. Tako u ovom momentu vrše se smolarskal istraživanja na području NR Srbije (Kosmet) i NR Bosne i Hercegovine. FUtracioni i drugi rezultati Početkom 1949. god. sa dobijenom smolom mimike iz berbe 1948. god. izvedene su bile prve filtracije u Zagrebu i Skoplju8), no do nekih tačnih rezultata nije se moglo doći zbog malih količina sa kojima se je raspolagalo. Dobijem uzorci u toku 1950. god. poticali su iz sledećih područja: a) NR Bosna i Hercegovina, m. zv, Boračka Draga. Nadmorska visina 1700 m. Ekspozicija severo-zapadna. Inklinacija terena 45—60". Smola 88 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 91 <-- 91 --> PDF |
je ubrana u toku meseca jula; b) NR Srbija (Kosmet), m. zv, Belopoh´ske Planine. Nadmorska visina 1600.—4900. m. Ekspozicija istočna i jugoistočna. Inklinacija terena strm i vri ostrm. Geološka podloga krečnjak. Cista munikova sastjojina. Metoda smolarenja kusa nemačka metoda. Smola je ubrana u toku mesöca avgusta. Kod daljneg izlaganja ukratko mi ćemo zvati prve uzorke iz Bosne a druge sa Kosmeta. Dobiveni rezultati su sledeći: 1. Filtracija na balsam upotrebom sirove smole: a) smola iz Bosne 29.0%, b) smola iz Kosmeta´33.0%. 2. Kod destilacije sa vodenom parom dobijemi su ovi rezultati: Destilacija sirove smole: a) iz Bosneb) iz Kosmeta ." . . .. . . kolofon 71.0% 70.3% . . . . . terp. ulje 19.5% 19.0% . . n. . . . eči 9.5% 10.7% stoća i voda Destilacija tnunikovog balsama": kolofon terp. ulje gubitak a) iz Bosne . . . . 73.5% . . , 25.5% . . . . 1% b) iz Kosmeta . . . 74.0% ,.-/. . 25.0% . . . . 1% j Destilacija preostale smole kod filtracije kolofon terp. ulje nečistoća i voda a) iz Bosne .... 79.4% . . 11.8% . . . 8.8% b) iz Kosmeta . . . 79.6% . . . 11.4% . . . 9.0% Munikova sirova smola je beličaste boje, tekuće kašaste konzistencije neobično prijatnog i aromatičnog mirisa na limun. Munikov balsam je bledo-žućkasta do zatvorenije žućkasta tečnost, konzistencije meda, bistar, proziran i bez kristala. Mirisa prijatnog i aromatičnog na limun (ikao i sirova smola). Ima jaku lepljivost kao i ostali četinarski bakarni. Interesantno je da je balsam iz Kosmeta, iako smola potiče iz meseca avgusta, svetlije (otvorenije) boje od balsama iz Bosne koji potiče iz meseca jula a ima za skoro dve nijanse zatvoreniju boju. Ovu činjenicu mi smo u toku 1950. god. konstatovali i kod filtracije molikovog balsama. Tako na pr. smola iz meseca oktobra dala je svetlijš balsam od smole iz meseca juna, što je u oprečnosti sa hipotezom T s c hi r ch-a"). koji tvrdi da proletnje smole su svetlije. Po mirisu najlakše se raspoznaje munikova sirova smola i balsam od ostalih borovih1 smola i balsama. Terpentinsko ulje munikove smole je tečnost prijatnog i aromatičnog mirisa, sličnog kao i kod drugih vrsta borovih smola, sa jednom nijansom mirisa na limun i mirisa eteričnog ulja od jelovih semenki. Prema mišljenju Stojanova munikovo terpentinsko ulje je bolje i cenjenije od terpeotiniskog ulja belog bora. 89 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 92 <-- 92 --> PDF |
Iz tabele III vide se kakve su im specifične težine i refrakcije (merene sa refraktometrom Fisher) kod temperature,od 20°C. Tabela W Spec. težina Refrakcija n Ispitivana. materija Bosna Kosmet Bosna Kosmet munikov balsam 0.995 0.995 1,5116 , 1.516 muivikovo terp. ulje 0.864 0.865 1.466 1.466 Zaključak > Budući da munikove šume u našoj državi imaju veće rasprostiranje naročito u NR Srbiji (Kosmet), NR Crnoj Gori i NR Bosni i Hercegovini, to ima mogućnosti da se i ova vrsta privede smolarenju, tim pre što je moguće i izdvajanje b als ama, koja proizvodnja u koliko se bude organizirala na terenu verovatno da će dati bolje rezultate s obzirom da će se raditi sa svežim smolama, naročito što se tiče prinosa. D obijen a sirova smola prilikom prerade daje dobar kolofon (spada u grupu svetlijih kolofona) a takođe i izvrsno terpentinsko ulje. Preostala smola kod filtracije na balsam može se uspešno upotrebiti za samu preradu slično kao što smo to utvrdili kod molikove smole. Upoitrebljeni balsam u mikroskopskoj tehnici pokazao se isto tako pogodnim, takoi da i posle dve godine´ boja histoloških preparata ostala je nepromenjena. Njegova jaka lepljivost omogućiće mu primenu i u optičkoj industriji kao i za proizvodnju visoko-kvalitetnih lakova. Istražni radovi iz oblasti smolarenja koji su preuzeti na ovoj našoj specifičnoj vrsti, verovatno će dati pozitivne "rezultate (slično kao u Bugarskoj), kako bi se moglo uskoro na pogodnim mestima uvesti proizvodnja munikove smole na široj osnovi. Time se munika u domeni šumarstva, imajući u vidu i njeno cenjeno drvo (trajnost, ceplfivost) može smatrati zaista jednom vrstom kojoj treba pokloniti potrebnu pažnju. LITERATURA 1. I. H o r vat : Prilog poznavanja tehničkih svojstava munikovine. Glasnik za šumske pokuse. Zagreb 1948.; 2. ("TO UH OB: KaiecTBa u m-jiojiaysaiie Ha "lepiHoMyponaTa aivpBecHHa. ronHiun.HKb Ha Co4)fli$CKnH jiHHBepcHTeTt, ArpoHOMo-oiecoBtjieHb 4>a«yjiTeTt., KH»ra 2, jiecoBtjiCTBo. XVIII — 1939—1940. CO4>HH 1940.; 3. K © IH a « H H : ÜCHBOT T&P- HHJaJiHHx 6iH.n,aKa y HaHaniiboj <|)jiopH. Tum- CpncKe Kpajb. AKaisesmje 46/1923. Beorpa« 1923.; 4. KoHiaiHHH: »HeTHHapH JyjRHe Cpfoje«, TjiacHHK CKOncKor HayiHOir apyuiToa, KH. I, im.tiianaii.c iuHpe OKOJiHme OxpawcKor je3epa. üoceÖHO Hajiaite CpncKe AKaseMBJe Hayicai, Beorptm l´9lia.; 7. K. M. Mii life r: Aufbau, Wuchs und Verjüngung Südost-europäischer Urwälder. Hannover 1909.; 8, T. Varićak-Bi. PejoskI: Smole naših borova u upotrebi kod mikroskopske tehnike i optike. Šumarstvo br. 1, Beograd 1950.; 9. A, Tshirch : Methoden der Gewinnung und des Abbaues der Harze. Handbuch der hiiologiscihen Arbeitsmethoden. Abt. I, Chem. Methoden, Teil 10,´ Heft 3, Berlin-Wien 1922. 90 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 93 <-- 93 --> PDF |
/ GUM AND BALSAM OF THE BALKAN PINE -Balkan pine is the kind of pine which grows mainly on the Balkan Peninsula, that is in Jugoslavia (P. R. of Bosnia and Hercegovina, P. R. of Montenegro, P. K. ScrbiawKosmot), Bulgaria, Greece and Albania. Outside the Balkan Peninsula it can bo found in South Italy only (Calabria and Basilicata). Balkan pine appears in two forms: Pinus Heldreichii Christ, var. leucodermis (Antoine) Markgraf and Pinus Hedreichii Christ, var. typica. In this case we inverstingated — tho first form. Our tosk was to investigate the most characteristic properties of its gumi balsam and gum spirits of turpentine with particular consideration on the possibility to obtain the quality balsam. The gum of Balkan pine is a viscous whitisch mass with very pleasant and aromatic odour of a lemon. At the usual temperature it will stayviscous for a longer time. The balsam, obtained by filtration of crude gum of the Balkan pine is a pale yellowisch liquid with a pleasant and aromatic odour of a lemon. It has consistency of honey, has noi crystals and it is transparent and very adhesive. Refractive indice of the balsam is L516 (measured at 20,IC with a Fisher rcfraotometer) and- specific gravity 0.994. According to t´ho up to this date results of its applications in microscopical technique, histological preparations set in the balsam of the ´Balkan pine will not change colour. _By filtration of crude gum in laboratory 20 to 33"/o of ´balsam was obtained. .´ Gum spirits of turpentine of the Balkan! pine is a liquid of a pleasant and aromatic odour (which is similar to the odours of other kinds oif pine gums) with a trace of odour of a lemon and similar to the odour oif oJl from fir seeds. ´Specific gravity oif gum Spirits of turpentin is 0.864—0.865 and refractive mdiee J.4Ö6. In Jugoslavia exists possibility for turpentining and thils kind of pine. This will make possibi´le to obtain quality gum rosin, gum spirits of turpentine and balsam. The Balkan pine balsam can successfully replace Canada balsam not only in microscopical technique, but, with consideration to its good adhesiveness, there are indications that it can be successfully used for optical technique asi well as in production of porcelain lacquers. 9/ |