DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 87 <-- 87 --> PDF |
Ing. BRANISLAV PEJOSKI (SKOPJE): , L Subota i balxam u*u,uike Uvod Kod naših istraživanja smola i bälsama bilo je potrebno da posvetimo izvesnu pažnju i munici (Pinus Heldreichii Christ var. leucodermis Antoine Markgraf), imajući u vidu činjenicu da baš kod nas ova endemska vrsta gradi veće površine, tako da će moći na pr. samo; na području NR Srbije u Kosmetu biti važan objekat i za smolarenje (prema usmenim podacima ing. M. Dudića). Sa druge strane i interes naših naučnih krugova za tehnološka istraživanja munikovog drveta (H or vat)1), jasan su dokaz da inače ovoj interesantnoj vrsti bora poklonimo veću pažnju u svakom pogledu. Prvi kod nas koji munici obraća pažnju sa smolarske tačke gledišta bio je prof. Em, koji već 1936. god. postavlja prvo opitno polje, u blizini Prizrena. No ne obraća se samo kod nas u posljednje vreme munici osobita pažnja. I u susednoj Bugarskoj gde munika (černa mura) gradi isto tako prostrane i lepe sastojine poklanja joj se takođe izvesna pažnja (Sto j an o v)2}, što sve upotpunjuje naša znanja ove interesantne vrste bora. Zahvaljujući predusretljivosti uvaženih drugova ing. D. Terzića i ing. M,, Dudića kao i zalaganjem Šumskog Gazdinstva u Peći,, mi smo mogli da zahvatimo malo dublje i smolu munike, odnosno mogućnosti za debljanje visokokvalitetnog balsama. Navedenim drugovima i gazdinstvu koristimo priliku da se i na ovom mestu zahvalimo na uloženom trudu, naporima i doprinosu po ćelom ovom pitanju koje je predmet rasprave u ovom članku. O rasprostranjenju munike U tercijarne^ relikte Košanin´ ) pored molike (Pinus peuce Grisb.) ubraja i muniku. Svoj opstanak i ova vrsta ima zahvaliti svojim biološkim osobinama te prilagodenošću hladnijoj klimi na koju je vekovima bila upućena. Obično se uzima da zahteva krečno zemljište, nasuprot molici koja pak traži silikatna zemljišta. No u literaturi su zabeleženi i izuzeci kako za muniku tako i moliku u pogledu pedološkog i geološkog supstrata. Sa druge strane njeni zahtevi na tlo su vrlo skromni a njeno visinsko rasprostiranje (često i preko 2.000 m. n. m.) omogućava joj da se normalno razvija i na tim visinama na kojima druge vrste obično zakržljavaju. Prema tome to je vrsta visokih planinskih areala. Sa šumarske tačke gledišta munici do skora nije obraćana neka naročita pažnja i ova vrsta ostaje objekt istraživanja pasioniranih botaničara i dendrologa. Neosporno da ona veoma lagano raste, slično kao i limba (Pinus cembra) u Alpima. U tehnološkom pogledu tek skorašnja istraživanja dokazala su nam da je drvo munike veoma dobro drvo. Za 85 |