DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 39 <-- 39 --> PDF |
* Ugao rezanja x, u vezi sa onim što je rečeno kod elementarnog sečiva, treba kod gaterskih testera održavati oko 78—82° za meko drvo, a kod tvrdoga 82—85", dok je kod kružnih i veći, pa kod poprečnog rezanja ide i do 120". Napetost testere važna je radi toga, što slajbo napeta testera vibrira, obilazi tvrda mesta i pravi širi, nepravilniji i nečistiji rez. Iz tih razloga treba ju dobro napeti, do dozvoljene granice, a usto i ispravno kovati, kako gaterske tako i kružne, što se često rede vrši. Sem iznetih faktora koji utiču na čistoću reza, ima i drugih, koji su više u vezi sa dobrotom reza, tj. ne potiču direktno od testere kao sečiva. Tako na pr. zakrivljenost rezne površine posledica je nepravilnog pomeranja drveta prema testeri, nestabilnosti takvog drveta, šetanju gaterskog vagoneta, nepravilnosti rada transportnih valjaka, zakrivljenosti gaterskog koloseka itd. To su posledice neispravnosti mašine ili nepravilnog rukovanja sa njom. Slične greške dešavaju se kod kružnih testera i pantljičara, ako ne postoji stabilnost i pravilno vođenje drveta preko testere. Kako iz ovih ukratko izloženih činilaca čistoće odnosno dobrote reza kod testera vidimo, na sve njih možemo pozitivno da utičemo, što može i treba svako stručno rul/ovodeno preduzeće da čini, ako želi davati dobar kvalitet svojih proizvoda uz istovremenu štednju sirovine i pogonske energije. Težnja, da se testerama postigne čistiji rez, a usto i smanjivanje naknadne obrade, nije se u nekim zemljama ograničila samo na otstranjivanje gore navedenih negativnih faktora putem pravilne pripreme odnosnog sečiva za rad, već se pošlo i dalje, konstruisati takve testere kod kojih čak neće biti potrebna naknadna obrada rendisanja ili će biti smanjena. U stolarstvu su već poznate takve kružne testere rendisanog reza. Navešćemo, radi originalnosti i eventualne primene odnosno opita kod nas, neke nove pokušaje ne samo kod kružnih nego i kod gaterskih testera. Pošto je ozubljenje kružnih testeira-rendisaljiki vrlo složeno, te je i njegoivo / održavanje teško, Institut za preradu drveta u Arhainigeisku konstiruisao je kružnu testeru rendisanog reza, nazvanu pilom ALTI, a koja nije ništa drugo nego obična kružna testera sa dva zuba-noža (ä, b) izrezana na listu sa strane^ kao što pokazuje slika 6. Postrani zubi-noževi´ izv! jaju se jedan na jednu, a drugi na drugu stranu lista., za visličinu od 0,2—0,3 Izrada zuba-noževa sa strane lista vrši se na običnoj kružnoj tester? na taj način, što se svrdlom izbuši rupa od 5´—6 mm po ucrtanoj razmeri noža, ivice pro* rezane rupe zaglade turpijom, zub-nož izvije 5 naoštri. Mesto, po radiusu, na kojem treba postaviti zub-nož, određiuje se po visini rezanja tako, da u najvišem gornjem položaju nož izlazi nad propfljkom ne manje od 5 mm. To znač1´, da se. gornja ivica noža određuje tako, da debljini drveta nad stolom dodamo 5"mim. Pribrojimo´ li još debljinu stone ploče i rad´us ploče zai učvršćivanje, imamo rasto janje od centra lista. Noževa, izvijenih na jednu stranu (z), može b´ti v-Se, obično 2—4, a najjednostavnije je kada je z = 1, tj. svega dva noža, jedan na jednoj,, a drugi na drugoj strani lista. Dužina noža »1« određuje se po formuli u mm. v n. z gde je Vp = brzina pomera u m/min, n = broj obrtaja u min, a = dodatak od 10—15 mm. 37 |