DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 38     <-- 38 -->        PDF

zanju i ne slabi ga u korenu. Prevelik razmet je štetan ne samo radi povećanja
otpatka nego i radi nepotrebnog preopterećenja zuba, te se kod
gaterskih testera razmet kreće obično od 0,25—0,5 mm na stranu kod
tvrdog drveta, do 0,5—0,75 mm kod mekog, već prema vlažnosti. Pored
veće nepostojanosti zuba, kod većeg razmeta i otisci takvih zuba na reznoj
površini su uočljiviji (vidi si. 5).


c: ^7 ^3
SI. 4


´ Sledeći faktor, specifičan za testeru ,jeste veličina pazuha zuba, koje
mora da primi skinutu strugotinu. Ako je pazuho zuba premaleno, što se
dešava kod većeg pomera nego što odgovara dotičnom pazuhu, onda će
se desiti veće trenje i zagrevanje zuba, što može da ima za posledicu
promene u čeliku, oslabljenje zuba, brže zatupljivanje i narušavanje postojanosti
rezanja, a kao konačno loš rez. Usto, ovako sabita strugotina
donekle ometa i pravilno sečenje vlakanaca.Dakle.pored onoga što smo
rekli kod elementarnog sečiva, preterani pomer je jedan od glavnih prouzrokovača
nečistog reza.


SI. 5


Kako je veličina pazuha zuba uglavnom zavisna o razmaku zuba, to
i on utiče na čistoću reza. Veći razmak daje manje čist rez radi toga što
manji broj zuba skida deblji sloj drveta, a i forma otisaka zuba na rezu
je više primetljiva za naša čula (si. 5/a) nego za manji razmak (si. 51b).
Pošto su zubi testere za tvrdo drvo gušći nego za meko, i to je jedan
od razloga što je čistiji rez kod tvrdog drveta nego kod.mekog. Slično je
% kod svih rastružnih testera, kao i stolarskih, gde su zubi gušći i sitniji,
naročito kod testera-pantijičara. To je dovelo, i do specijalnih kružnih
testera-rendisaljki sa manjim razmakom zuba, manjim razmetom ili čak
njegovim izbegavanjem. Prema ispitivanjima Buesa kod gaterskih testera
primetno raste nečistoća reza ako se razmak zuba povećava iznad
18—22 mm.


Oštriji zubi daće čistiji rez, što smo već izložili kod elementarnog sečiva,
ali i način oštrenja može da ima odraza na čistoću reza. Tako se
koso oštrenje smatra da daje čišći rez od upravnog, ako se dobro i ispravno
izvodi, jer se manje tupi i bolje drži pravac rezanja, iako i upravo oštrenje
ima svojih prednosti, jer ga je, pored ostalog, lakše izvoditi. Koso oštrenje,
radi lakšeg p´resecanja vlakanaca, redovno se primenjuje kod poprečnog
rezanja.


V,