DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 32 <-- 32 --> PDF |
postavljanju smolarenja od strane odlučujućih faktora tretiranjem smolarenja kao sporedne grane šumske proizvodnje. Duboko verujemo da će se uslovi rada rapidno popravljati tokom vremena, a time i sezonski prinosi cmole po belenici, koji će se iz godine u godinu peti i ako se bude smolarilo na istom broju belenica. Koliki će ovaj porast biti nije moguće cifarski pokazati i dokazati, ali je pouzdano da će on biti kao rezultat potpunog osvajanja ove grane eksploatacije. Ako želimo da rezervni fond borovih šuma za smolarenje, za čije stvaranje treba čekati stotinama godina, što potpunije i racionalnije iskoristimo, sačuvamo i povećamo potrebno je da> se operativnom. rukovodstvu omogući da se pobliže upozna sa tuđom praksom i iskustvima. Mada industrijski smolarimo već četiri godine, mi još ne znamo kako izgleda prava francuska smolarska sekira, kako se njome rukuje i kako se pravilno zarezuje. Poznato nam je da francuski smolarski radnik pravilnim zarezivanjem uspevä da poveća prinos smole do 20% sa jedne belenice. Tako isto predmet našeg interesovanja jeste novoaustriska metoda koju bi trebalo na licu mesta proučiti. Bez upoznavanja tuđih iskustava, a ona su rezultat smolarenja od 150 godina u Francuskoj i 80 godina u Austriji, nepotrebno smo prepušteni sami sebi da se učimo na sobstvenim greškama koje kod smolarenja mogu biti i česte i veoma skupe. Prema tome bitno za uspeh industrijskog smolarenja kod nas, gledano perspektivno, bilo bi ovo: 1. Zaštititi danas postojeće borove šume od uništavanja sječom ili neracionalnim ekstenzivnim smolarenjem; 2. Obezbediti podmladak u borovim sastojinama, koje su bez podmlatka, i pošumiti ogolele borove terene. Pošumljavanja koncentrisati na većim površinama; 3. Osigurati stalnu radnu snagu prvenstveno iz sela koja su najbliža radilištima; 4. Što pre ovladati tehnikom smolarenja, naročito zarezivanja, da bi povećali produktivnost rada, kako po radniku, tako i prinos smole sa jedne belenice; 5. Što pre nabaviti originalni alat iz inostranstva i osposobiti jednu radionicu da ga kod nas izrađuje; 6. Upoznati se sa smolarenjem u Francuskoj i Austriji; 7. Obezbediti materijalne uslove za pravilan rad; 8. Obučavanje radne snage obavljati uz najmanje uništavanje sirovinskog fonda. Trenunta potreba za smolom kao sirovinom može nas prisiliti da se pojača tempo razvoja industrijskog smolarenja,1 što ne bi bilo ni u kom slučaju poželjno sa šumsko-uzgojnog stanovišta, ali bi se dalo podneti i donekle opravdati sa nacionalno-ekonomskog stanovišta u slučaju kad bi se stopostotno i beskompromisno ispunili napred istaknuti momenti. Nikad i ni pod koju cenu ne smemo izgubiti iz vida da se smolarenje sastoji iz niza operacija na živim organizmima — gde su pogreške uvek moguće, neminovno se osvećuju i teško se popravljaju. COffERaCAHHE t ABTOP naer KopoTKHe caefleuHa o nepstix iiojitrrKax noflcoHKH B BOCHHH, :taTeM o lj.i :nu i HM ee nepea nocJieflHeit BOHHOH B HaKOHenj o npoH3BOflCTBe CMOJIM nocjie OcjioßoacAe- HBB, J o CHX nop ne 6MJIO nepcneKTHBHoro nnana npoH3BOflCTBa COCHIOBOH JKHUMHH, H aBTop ofBemaer STOT Bonpoc co cropoHii pacnpo*TpaHeHHfl COCHOBMX Jiecos B EoCHe a Tepijero 3d |