DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 31 <-- 31 --> PDF |
tako, da ostane netaknutog zdravog kambija 40—50°/o za život stabla. Kratkoročno smolarenje (smolarenje na mrtvo) trajaće 5 do 8 godina, što će zavisiti od procenta iskorišćenja obujma kao i zdravstvenog stanja smolarenih stabala. 8. Da li će se smolarenje na živo voditi u gore postavljenom procentu iskorišćenja obujma stabla (50—60°/o) zavisiće od reakcije stabla u toku smolarenja. Zato smolarene satojine treba da budu pod naročitom pažnjom u prvom redu terenskih stručnjaka a zatim operative Ministarstva i Instituta, 9. Podmladak u borovim sastojinama, naročito u crnoborovim, gotovo ne postoji ili ga ima veoma malo. Naročito su bez podmlatka zrele, skoro jednodobne sastojine sa gustom prizemnom florom, mada ima i sastojina bez prizemne flore, koje također nemaju podmlatka. 10. Kod ovog perspektivnog osvrta na problematiku smolarenja u BiH rukovodili smo se prvenstveno prirodnim mogućnostima naših današnjih borovih šuma, a ne potrebom smole kao sirovine, što smatramo da je jedini ispravni stav kod ove veoma delikatne grane šumske eksploatacije!) 11. Forsiranje proizvodnje borove smole preko današnjih mogućnosti (shvaćeno, kompleksno) odvelo bi nas u ekstenzivno smolarenje čije su glavne karakteristike: a) rapidno uništavanje smolarske sirovinske baze, za koju se toliko borimo da je očuvamo, i b) njeno najneracionalnije iskorišćenje. Uglavnom smo sažeto prikazali osnovne elemente perspektivnog plana riašeg smolarenja za bližu budućnost. Htjeli bi na kraju osvrnuti se još i na uzroke relativno vrlo niskog prinosa borove smole kod nas. Taj niski prinos smole po jednoj francuskoj belenici kod industrijskog smolarenja rezultira iz niza činjenica koje ga uslovljavaju. Apstrahirajući faktore koji spadaju u »Vis maior« (klimatski uslovi, vrsta bora, ekspozicija, nadmorska visina, tlo i t. d.) postoji još jedan čitav niz drugih uzroka koji neodložno prate sve poduhvate koji se po prvi put uvode u jednoj sredini — pa i proizvodnju borove smole. Dovoljno nam je iskustvo od četiri godine da ukažemo na sve ove nedostatke koji bi se odmah opet pojavile ako bi ubrzali tempo razvoja industrijskog smolarenja u nastojanju što pre obuhvatiti smolarenjem celokupnu površinu borovih šuma sposobnih za smolarenje u našoj Republici. Ti nedostaci manifestovali bi se u sledećem: 1. U nedostatku dovoljnog broja radne snage uopšte a posebno stručne (slučaj 1949. god. kada je napušteno smolarenje još u početku sezone na 266.000 spremljenih belenica), 2. U nepoznavanju tehnike zarezivanja; 3. .U loše izrađenom alatu za zarezivanje stabala; 4. U nedostatku materijala na vreme (slivnika, eksera, prijemnika i t. d.) usled čega se izgubi jedan deo sezone koji se nikakvim sredstvima ne može kasnije nadoknaditi; 5. U nedostatku dovoljnog broja stručnog rukovodstva izvršnih organa na terenu; 6. U za *) Iz tog razloga smatramo da se danas raspoloživa sirovinska baza za smok-, renje treba podelliti, na dva pr´Mižno jednaka dala, tako da će se na prvom deki smolariti tokom prvih 20 god. a ina drugom — idućih 20 god. Na Ovaj način održao bi se kontinuitet u proizvodnji smole i obezbedilo vreme od 40 g. za podizarfje podmlatka i pošuml javan je goleti u zoni Sum. proizvodnje. >» |