DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 27 <-- 27 --> PDF |
I Pošto su (uređajni elaborati znatno zastareli, na njihove podatke nismo se mogli osloniti kod ocenjivanja veličine sirovinske baze, koja bi došla u obzir za izradu perspektivnog plana smolarenja. Da bi do ovih podataka došli, obrazovane su dve taksaciorfe sekcije 1950. godine sa zadatkom da na terenu (uz pomoć postojećih elaborata, kao i direktnim pregledom i prernerom) sakupe najverodostojnije podatke o veličini, teritorijalnoj povezanosti i rasprostranjenju borovih šuma unutar NR BiH. Razume se, da je pažnja ovih sekcija bila posvećena onim područjima, za koja je poznato da imaju znatnije količine borovih šuma. Ostala borova područja ,kao neinteresantna za industrijsko smolarenje nisu uzeta u obzir. Prema sveukupnoj rekapitulaciji, koja je izrađena na osnovu podataka sa terena, za dvadeset i jednu gospodarsku jedinicu ima u NR BiH približno jednaki postotak bjeloborovih (48%) i crnoborovih stabala (52%). Smolarilo bi se samo na stablima od II do V debljinskih razreda što sačinjava 57,09% od ukupnog broja svih stabala: ftod bjeloborovih 58,19%, od crnoborovih 56,08%. Da bi se stvorila stvarna sirovinska baza borovih šuma, u kojima sei može uvesti racionalno industrijsko smolarenje, potrebno je da se u svakoj gospodarskoj jedinici izvrši izvesna redukcija broja stabala za smolarenje. Ova redukcija bi obuhvatila u prvom redu manje delove borovih sastojina, koje ne čine organsku celinu sa glavnom masom borovih šuma. Zatim bi obuhvatila i one borove sastojine, u kojima bor participira u smeši sa 0.3, 0.2 i 0.1 a pogotovo ako su razbacane po terenu. Sastojine sa smešom borovine 0,3 pa i 0,2 uzete su u obzir samo ako se nalaze unutar glavnog kompleksa. Osim toga ispuštena je čitava jedna gospom darska jedinica (Ratak-Devetak) kao veoma mala. Posle izvršene redukcije sačinjena je nova rekapitulacija borovih stabala. Odnos crnoborovih i bjeloborovih stabala ostaje pri tome skoro nepromenjen. Da bi što pravilnije izvršili opterećenje stabala belenicama, sačinjena su od svakog debljinskog razreda dva debljinska podrazreda. Ova podela broja stabala na podrazrede izvršena je po izvesnom .procentualnom odnosu među njima. Tako je uzeto, da će od ukupnog broja stabala biti: I II/l debljinski podrazred 30%, II/2 70%, III/l 60%, HI/2 40%, IV/1 70%, IV/2 30%, V/l 70%, V/2 30%. Odnos broja stabala u debljinskim razredima (odn. polurazredima) ocenjen je na osnovu dosad stečenog iskustva u doznaci stabala za smolarenje. Predloženi broj stabala po debljinskim razredima (podrazredima) ne može se uzeti ni posle gornje redukcije kao definitivna sirovinska baza za smolarenje, nego se te brojke moraju još i dalje reducirati. Dosadanja praksa pri doznaci stabala pokazala je, da ne dolaze sva stabla u obzir za smolarenje unutar smolarskogj kompleksa, mada zadovoljavaju po svojim dimenzijama. Tako će često puta biti slučaj, da se neko stablo ne može opteretiti određenim brojem belenica usled toga što je defektno (vadjen luč, čvornovato, krivo, slučajno ozledeno, napadnuto od potkornjaka, boležljivo i t. d,). Osim toga i same terenske prilike kao i raztv. 25 |