DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 26 <-- 26 --> PDF |
situaciji započete su u BiH. 1947, godini pripreme za uvođenje industrijskog smolarenja. Kao prva baza izabrano je borovo područje Krivaje. Konkretni su zadaci bili ovi: 1. taksativno odrediti širi rejon borovih šuma u kojima će se započeti smolarenje; 2. izvršiti doznaku stabala sa ljudskom, koja treba prethodno osposobiti za ovaj posao; 3. izgraditi radionicu za izradu lončića, te naći majstore lončare, dobaviti ih i obezbediti im uslove za rad; 4. organizovati manipulaciju na terenu i izraditi uputstva za izvodjenje radova; 5. nabaviti sav potrebni alat i materijal (sekire, strugače, dleta, eksere, slivnike, burad, kante i t. d,); 6. izvršiti orumenjavanje stabala i prenos lončića na terenu; 7. Spremiti bar najpotrebniji broj stručnih radnika smolara, koji će kao instruktori poučavati druge. Pored gore navedenog zadatka 1947. godine počelo je smolarenje na oko 50,000 francuskih belenica u istom području — u cilju osposobljavanja radničkog kadra. Pored toga nastavljeni su ranije prekinuti smolarski eksperimenti na devet opitnih polja. Pravo industrijsko smolarenje na prostranim površinama započelo je tek 1948, godine, i to na crnom boru 90%> a na belom) boru 10%> belenica. Od tada konstantno raste i broj smolarenih stabala i broj belenica na njima. Međutim dosad nigde nije iskazana a još manje inventarisana sirovinska baza, koja u bližoj perspektivi dolazi u obzir za smolarenje, U NR BiH pored crnog i belog bora došla bi u obzir i mimika (Pinus Heldreichij ssp kucodermis Mrkgr.) a možda S smrča (Pticea excelsa lam.) ali će se u mesnikovim šumama smolariti na veoma ogran´čenoj površini i to u specijalne svrhe (dobijanje balzama za mikriskop-´Tiamje), a mogućnost smolarenja smrče treba još ispitati s obzirom na izvesne okolnosti. Da bi se ta mogućnost što detaljnije i dublje ispitala, organizovao je Institut za naučna šumarska istraživanja 1950, godine eksperimenat na terenu. Ovaj će se eiksperiimenat nastaviti i 1951. godine pa će se o ovom problemu moći nešto konkretnije reći tek početkom 1952. godine. Prema tome u toj bližoj perspektivi nisu uzete u obzir ni munika ni smrča. Stoga pod pojmom »sirovinska baza«, »sirovimski fond« podrazumijevaju se u ovom članku isključivo sastojine crnog bora (Pinus nigra Arn.) i u manjoj mjeri sastojine belog bora (P.nus silvestris L.|. Izuzimajući nizinski deo Bosne i izraziti krš Hercegovine, može se reći da se borove šume pojavljuju na celoj ostaloj površini republike, negde u obliku manjih usamljenih sastojina ,a negde zapremaju znatne šumske komplekse, "Većina borovih šuma grupisano je u nekoliko šumsko-privrednih područja, kojp hi se mogla poredati ovim redom: 1. Krivaja-Gostović; 2. Donje Drinsko; 3. Gornje Vrbasko; 4. Živiničkoi; 5. Sprečko; 6. Usorsko-Ukr insko; ?. Vareško; 8. Gornje Drinsko. Od 96 gospodarskih jedinica i neuređenih područja, u kojima se pojavljuju čiste borove sastojine il!´. u kojima participira borovina sa ostalim vrstama, uzima se da bi moglo doći u obzir za industrisko smolarenje samo 21. U ostalim gospodarskim jedinicama bor se pojavljuje u obliku manjih grupa ili stablimično uprskan među ostalim vrstama, tako da se ne bi moglo na njima organizovati racionalno i ekonomski opravdano industrisko smolarenje. Možda će se u budućnosti moći smolariti i na´ ovim usamljenim i malim borovim ! sastojinam´a, ali to će biti kad naše zemljoradnčke zadruge, koje se nalaze u blizini, budu mogle da organiziraju smolarenje u vlastitoj režiji prema instrukcijama stručnjaka. 24 |