DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1951 str. 104 <-- 104 --> PDF |
Njem. Bizoniija _ — 75 71 106 Itatja 10 — 25 55 80 Nizozemska 5 — — 33 32 Poljska — 2 8 18 32 Švedska 29 31 33 30 35 Švicarska ....´ 12 18 21 11 Vel. Britanija (4 44 40 38 34 Bliski Istok 3 Sjev. Afrika — ´— 10 10 10 S j e v. Amerika Kanada . — 200 192 235 294 USA 750 b)´ 1081 b) 1275 b) 1505 b) 1740 Latinska Amerika c)*87 i 110 c) 90 10 Bnazilija — ,-°J — 10 10 10 Afrika ^ — Južna i Istočna Azija 12 — Indija — Pakistan . — d)´ 116 34 152 190 Ja/pam ´ 290 Oceanija Australija 35 48 49 64 Nova Zelandija J — 9 10 10 U .Ukupn o (približno) 2000 1950 2420 2850 3200 No 2. J. Campredon, L´Etuvage des bois (Parenje drveta). Prikaz parenja drveta i njegovog upl´iiva na sušenje drveta. Na osnovu rezultata .´istraživanja došlo se je do zaključka! da parenje drveta no uipliviše na brzinu prirodnog sušenja drveta. Ovo se odnosi na hrastove i bukove piljisnoce debljine do 27 mm. Deblje* p-Jljenfte (iznad 40 mm) prirodno se suše brže ako su parene. Pareno drvo ifmade za 2 do 3°/o nižu vlagu bigroskopske ravnoteže cd neparenog drveta´. Parenjem se vrši sterilizacija drveta, ubiju se sve klice, koje se niaäaze u drvu, a ujedno sa rastvore neke tvari (albummoidi, masti, šećer, škrob) koje su hranivi supstrat za mikroorganizme. Ovo smanjuje opasnost zaraze panenog drveta. L´evolution du commerce mondial de contreplaques (Razvoj svjetske trgovine sperovan´m drvetom). U članku je prikazan razvoj svjetske trgovine šperovanilm drvetom i donijeti podaci o uvozu i izvozu šperovanog drveta. No 3. J. Campredon, L´evolution de la charpente en boiis. Prikaz razvoja građevinskih konstrukcija iz drveta s osobitim obzirom na| upotrebu sljepiljenog drveta. M. A, Janis, Le bois dans H´industrie aUumettiere (Drvo u industriji1 žigica). Pri*kaz upotrebe drveta u industrija žigica. No 4. J. Campredon, Le bois et le feu (Drvo i vatra)., Prikaz svojstava i prednosti drvenih konstrukcija pred čeličnim konstrukcijama kod požara. No 5. J, Campredon, Le bleuiissement des resineux (Modrenje čamovine)rPrikaiz uslova razvitka gljivica (Ceratostomella sp. ili po novijoj nomenklaturi Ophiostoma sp) koje izazivaju modrenje čamovine u prvom redu borovine. Optimalni uslovi zla razvoj gljivica jesu: temperatura 25 do 30° C, vlaga drveta 30 do 40´/o. Prikazan je upUiv modrenja na tehnička svojstva. Zaštitne mjere sastoje se u sušenju drveta ".... ništa ili malo; — neutvrđeno; a) podaci približni; b) podaci o produkciji šperploča četinjača, produkcija šperploča listača mije utvrđena. U USA produkcija šperploča listača iznosila je god. 1944 550!000 m3; c> ne obuhvata šperploče upotrebljeniei za pokućstvo, kutüe i t. d.;d) godište 1946-47. -102 |