DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1950 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Izvršena opažanja saKlij mikorizom anci bez miikorize Visina nadzemnog dela biljke . Priraštaj u drugoj godini Dužina pobočnih grančica Težina nadzemnog dela bitjke Težina korena Broj lišća em cm cm gr gr 35,5 18,0 10,0 17,0 11,0 42 1.7,5 3,0 0,3 3,1 4,5 12 LJkupna površina lišća cmä .991,0 98,0 Stvaranjem mikorize na korenu drveća može biti samo u tom slučaju, ako u zemlji ima gljiva-simibionata t. j . gljiva koji obrazuju mikorizu. Ali simbionti nisu svuda rasprostranjeni. Tako na pr. u stepi gdje nema šume, nema gljiva, koje čine simbiozu sa hrastom. Naučna istraživanja Rajnera na vresištima kod Londona poka zala su, da ima zemljišta sa toksičnim dejstvom na gljive simbionte, koje obrazuju mikorizu. Izvesnim meiliorativnim merama koje menjaju sastav zemljišne mikroflorc uspeva sniziti toksičnost zemljišta i aktivirati u njemu simibiotičke gljive, koje u protivnom slučaju ne vrše svoju korisnu ulogu, šta dovodi do uginuća ili ponika kod veštačkog pošumljavanja. Preima podacima M. Rajnera može se zaključiti da biljka nejednako reagira na prisustvo u svom korenu ovih ili onih gljiva. Za praktične ciljeve to je veoma važno, jer brzo napredovanje mladih kultura može biti osigurano samo pod izvesnim simbiontskim odnosima. Ti odnosi zavise ne samo od prisustva u zemljištu poželjnih gljiva,, koje formiraju mikorizu, nego a od zemljišnih uslova koji su povoljni za njihovo razviće. VeštačkAm agrotehničkim i agrohemijskim merama´ moguće je mnogo uticati na dominiranje poželjnih gljiva u mikorizi, a prema tome i ne porast biljaka. Za što bolji porast ponika i sadnica mora se pobrinuti o inokulaciji t. j . da njihovo korenje bude veštačkim putem zaraženo odgovarajućim gljivama sa dobro proverenom viralentno.šću. No kako produkcija takvih gljiva laboratorijskim puteni još je ograničena, to za praktične ciljeve zasad se primenjuje drugi način. Rod veštačkog pošumljavanja, ili kod proizvodnje sadnica u rasadnicima, gornji sloj zemljišta zarazi se (pomeša) sa zemljištem gornjeg sloja iz odgovarajuće šumske sastojine čije je zemljište obično bogato gljivama koje će obrazovati mikorizu i u novoj sredini na biljkama iste vrste. Isto tako, pozitivne rezultate, prema prof. Mišustinu, dali su ogledi mnogobrojnih istraživanja W02—1949 god. Kod izvođenja ovih ogleda kod setve semena ü rasadnicima dodavano je zemljište iz šume, a kod sadnje sadnica zemljište iz odgovarajućih sastojina dodavano na dno jamica. Prema podacima ogledne stanice Rothamstedu (blizu Londona) 1 ha ima: 35 kg bakterija, 55 kg alga, 1130 kg gljiva, 34)5 kg protozoa, 45 kg mirjapoda, 10 kg insekata i 100 kg crva. Prof. Tjurin je našao da u 1 ha černozema do 25 om dubine ima: oko 2400 kg, a podzolu do 1400 kg žive mase mikroorganizama. Prema N. A. Krasiljnikov- Suškinadlnstitut mikrobiologije Akademije nauka SSSR, Moskva 1945), koji su napravili 1500 ogleda na raznim zemljištima, nađeno je da u neobrađenom zemljištu ili uoipšte nema ili ima vrlo malo živih mikroorganizama, dok na uporedo preprainom »i prerađenom zemljištu u prošloj godini mikroorganizmi su nađeni u velikim količinama. Ing. Ivan Soljanik 510 |