DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1950 str. 47 <-- 47 --> PDF |
QJL struene Unjikeoitvsti Mikoriza drvenastih biljaka u vezi sa podizanjem šuma, Vestraik Akademije nauka SSSR. Br. 2/1950. Ölanak prof. F. M. Miš us ti na. E. M. Mišustin u ovom članku izlaže, da je poslednim naučnim eksperimentalnim istraživanjima ustanovljeno ovo: većina predstavnika višeg biljnog sveta nalazi se u simbiozi s bakterijama Mi gljivama, pri, čemu niži organizam koji simbdonira (simibi!onat) razvija se na žiiljnom sistemu višeg organizma. Isto tako ustanovljeno je naučno, da uspešno razviće mladih drvenastih biljaka zavisi ne samo od stojbinskih i agrotehničkih uslova, već u znatnoj meri povezano i sa faktorima biološkog karaktera. Od tih faktora naročito značenje ima simbioza između biljaka i nižih organizama. Narušavanje uzajamnih odnosa, koji su se hiljadama godina slagali, između viših i nižih organizama, imaju za posledicu usporavanje ili puni prestanak razvića biljke. Najbolje je proučena simbioza između mahunastih biljaka i bakterija koje žive u kvržicama na korenu tih biljaka. Bakteriji, kao što znamo, nalaze se u kvržicama na korenovim žilicama zeljastih i drvenastih predstavnika Leguminosacae, obrazujući zadebljanja — kvržice. Takve bakterije hrane se ugljovođonićima i drugim biljnim sokovima domaćina; sa svoje pak strane one čine biljci-domaćinu veliku korist podhranjujući ga (biljku) supstancama koje sadrže azot, a koji one dobijaju iz molekularnog azoita vazduha. Bez pomoći bakterija više biljke ne mogu asimilirati elementaimi azot iz vazduha. Kod većine zeljastih i drvenastih biljaka u ulozi simbiotičkih organizama ne na laze se bakterije, nego gljive. Složeni kompleks koji je obrazovan žiljmini sistemom biljke i gljivom nazvan je »mikorizom« a šta u bukvalnom prevodu znači »korenova gljiva«. Mikoriza u stvari je jedna pojava na korenu više biljke-domaći/na. kada je koren biljke omotan dosta jakim omotačem-navlakom od gljiva, Od tog omo tača na sve strane rasprostire se gusta mreža hifa gljive koja obrazuje mikorizu. Kod ektotrofne mikorize omotač od gljiva tako je gust i jak, da korenove dlačice koje imaju ulogu aparata za usisavanje vode i hranljivih sastojaka izumiru. Ta funkcija usisava nja u potpunosti prelazi na gustu mrežu hifa, gljivinom miceliju, koji veže koren biljke sa zemljom t. j . na mikorizu. Mikoriza se formira na završetku korenovih dla čica koji asimiliraju vodu i hranljive sastojke. Mikoriza ima jednogodišnji period života i sa produženjem korena ponovo se obrazuje svake godine na njegovom mlađem deki. — Naročitu pažnju zaslužuje formiranje mikorize u dalekoj prošlosti. Njeno prisustvo ustanovljeno je paleontolozima na biljkama u paleozojskoj eri, u devonskim i kameno-ugljenim naslagama. Odnos biljaka prema gljivama, koje obrazuju mikorizu, zasad dele se u ove grupe: 1. Obligatno mikotrofne biljke, koje se ne razvijaju bez gljiva. Predstavnika drvenastih u ovoj grupi nema; 2. Biljke sa jako izraženom mikotrofijom. Ovamo spa daju neke šumske vrste kao: hrast, grab, bukva, četinari i dr.; 3. Biljke koje se razvi jaju bez mikorize. Ovamo od šumskih vrsta spadaju: bagrem, kurkovima (Evonimus sp.) i voćno drveće; 4. Biljke prelaznog karaktera između drugog i trećeg tipa miko trofnosti. One se dobro razvijaju i be>z mikorize, ali ponekad nju i obrazuju. Skoro sve džbunje i šiblje spada ovamo. Isto tako od šumskih vrsta ovamo spadaju lipe, breze i brestovi. Zasad je poznato da gljive koje obrazuju mikorizu pripadaju klasi bazidiomiceta, a iz reda himenomiceta. Rede se susreću i druge gljive. Danas su od njih najpoznatiji: Amonita muscoria, Boletus lutens, Boletus elegans, Boletus scaber, Tricholoma virga tum, Tuiber Borchii, Rhizoctonia, Micellium radicis atrovirens, Miceiliuin radicis juni perus i dr. Radi demonstracije uticaja mikorize na razviće hrastovih klijanaca Baranej daje podatke, iznesene u pril. tablici. 509 |