DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1950 str. 18 <-- 18 --> PDF |
i diti približna gustoća prešanog drveta. Semimikroradiografija pokazala se kao odlična metoda za ispitivanje kvalitete lignostona, pa držimo da ćemo je moći upotrebiti i kod ispitivanja vrijednosti impregnacionog sredstva odnosno određivanja stepena trulosti. Uvjereni smo, da će semimikroradiografska metoda dati bolje rezultate na ispitivanju stepena trulenja drveta od Hägglundov e metode, koja radi s ultravioletnim zrakama, na presjecima debljine 0,001 mm. Semimikroradiografijom dobili smo odličan instrumenat u istraživanju drveta koji će nam pomoći da uđemo u strukturu drveta dublje, nego što smo mogli ući dosad služeći se običnom mikrofotografijom. Proces prešanja, povećanje gustoće drveta, kako je pokazano, funkcija je tlaka i maksimalne specifične gustoće stanične sup. stance, te teče kao diferencijalna jednadžba za monomolekularne reakcije. Literatura: 1. Egner-Graf: Neuere Erkentnisse über die Vergütung der Holzeigensehuften. lt. 18. Mitt. Fachauss. Holzfragen Berlin V. D. I. Verlag 1937. 2. Galai-Filipova: Lignofolevie i lignostonovie podšipniki. Moskva 1946. 3. Kolimann: Technologie des Holzes. Berlin J. Springer 1936. 4. Kollman: Holz im Maschinenbau. H. 16. Mitt. Fachauss. Holzfragen. Berlin V. 1). I. 1936. 5. Kollman: Vergütete Hölzer und holzhaltige Bau- und Werkstoffe. Begriffe und Zeichen. Berlin 1942. 6. Vorreiter: Lignostone, das neue Holzveredelungserzeugnis Forstwiss. Cbl, Bd. 56 (1934). S. 533. 7. Vorreiter: Gehärtete und mit Metall oder Oe´l getränkte Hölzer. H. 2/3 59, 1942. 8. Stankovie: Osnovi hemisk´e prerade drveta. Beograd 1948. Ing. Mirko Špiranec (Zagreb): IZDVAJANJE ZEMLJIŠTA ZA POŠUMLJAVANJE NA TLIMA IZVAN KRŠA Velike površine u našoj zemlji još su neiskorišćene ili nedovoljno iskorišćene i čekaju na racionalniju upotrebu. To su razna močvarna polja zapušteni pašnjaci, zakržljale šikare, krš, goleti, živi pijesci i šumske čistine, odnosno nepošumljene sječine. Ova zemljišta treba što prije privesti kulturi, koja im najbolje odgovara, kako bi postala produktivna i od njih zajednica imala koristi. Ne"ka od njih sposobna će biti za poljoprivrednu obradu, ako se izvrše meliorativni radovi (Lonjsko polje, Crnac polje i t. d.), a druga će se morati pošumiti. Za mnoga od tih zemljišta znade se na prvi pogled, kojoj kulturi će pripasti, ali ima i takovih, kod kojih nastaje pitanje: da li će biti svrsishodnije da se pošume ili da se iskorišćavaju kao poljoprivredno zemljište. Prigodom ocjenjivanja ovog problema ne odlučuju samo konfiguracija terena te fizikalna i kemijska svojstva tla, već i razni drugi faktori, koji su često od presudnijeg značaja nego oni, koji karakteriziraju apsolutno šumsko tlo. Među tim faktorima najvažnije mjesto zauzima pitanje paše. Naša daljnja izlaganja odnose se samo na terene izvan krša i goleti, jer ovi zahtijevaju poseban kriterij u rješavanju pitanja njihovog pošumljavanja. 480 |