DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 80 <-- 80 --> PDF |
<.. slt^itcjne ......^..^. . ekonomskoj važnosti kaltiviranih topola u nekim Evropskim i Američkim državan^. U čknkii DT. W Wett štedna: Forstliche Züchtuaig, ihre Bedeu^tuiig für den. Sortenausgleich der Ho-lzbilanz Österreichs und st.t. Nachbarsta^aten, Holztagoio^ 1949. (Izd österreichische Geselbchaft für HoMorschung, Wüen ..) n.a´vede7io. je nekoliko zanimljivih podataka o ekonomskoj vainos-ti kultiviramo tOipo-Ia, kao i opiO´thvatjma u pravcu «Tiati^hovoig proširenja. , , Daaias se topolovina srmatra vrlo vai^no´m i mno-go traženom siTOVJ^nonn u icndustrijii celulo-ze, papira, umjetne svide i dr. Problomtoa oko pronala^ženja novili hrzorastućih i ekolo.ški podesm-h sorta topok, te ...^ njihova uzgoja i prolrivamja, a također i oko raz.ni.h mogućnosti iskori´šćivanja baviilj su se dos-adasnji i-n t e r n a c i o n a 1 n J kongresi o ^ t op o´I a m a, od kojih je prvi: održam 1947. g. u Pari-zu, drugi 1946. g. ´U 11 ali jL i treći 1949. g. u Belgiji i Holandiji. U Aus´trij i dosad je ua uzgoju topo-la ......... auiäilo učimje-no, Medut´Jm, namjeravaju se na kojih lOO.OOO ha nizinskih terena proširiti kmltura topole. Odanle se .... za-kojih 20—25 godina podmirivati glavne potrebe na topolovini u zemlji, U vezi s tim g. 1(949. pristupilo se o^snivanj´u velikog rasadnika kod Tulilna, koji će biti pod stručnim rukovodstvom Instituta za šumarska istraživanja u Mariaibrunn^u. Iz posto.jećih topolovih sastojina proizvodi se sada godišBJe cea ÖOOÖ .^ debloviue, ali se odatle _ podmiruje tek 2W(^ potreba u zemlji. Postojeće sastojine daju mnogo prorj.edno^´ materiijiala. Taiko se iz 5-10; godiffia. sta Ä sastojina t. zv. kanadske topole doib:va materijal koji već dola^zi u obzir kao ce-loilozno-drvo, iz sa´Stojma starih 16^—20 godina.. materijali za Ijuštenje, a iz sastojina starih ...-410 godina furnirsko drvo, U Francusko j prid.a´je se velika pažnja uizgoju topola. G. 19410. zapremlii su ondje topO´lovi rasaidmci oko 2O0 ha. U Franousikoj producira se godiišnje oko* 1 ´mifcu. m^ top´oJoviiTie, t. j,- više nego u ijtdnoj drugoj. 2a.pad´no-evropskoj´ državi^. U rtaliji i drvna je industrija mn-ogo iinterasiräfna´... uzgoju topola, Korncem BuTgo s osnovao- je joŠ 1937, g. Institut za proučavam je topola, koji´ inte^nziv^no´ radi na tom pitanju. U Italiji pOistoji 117 topoiloviih rasadnika veiliikih 4-8 ha. Nekoliko novih sorta prodauo je u velikoj količini (u re^znicama) u Joi´žnu Am^eriku, Ita´Hja izvo´zi m Južnu Atmeriku toipo^love furnire i papirni materijal Spomenuti Institut izdaje seljacitma besplatno 2ngodisinje topole biljke. Ondje se gaje topo^le u kombinaciji sa poljoiprivrednim ku.ltuTaim.a, u ophodnji) od cea 15 godina. Topole se sade u medusoibnian razmacima po 3 im i ´U raizmacima .redova >do cea 16´ m. Švicarsk a se obziroan na uzgoj topoila nalazi zapravO´ jos u stanju proUiSavanja, i propagande. God. 1947´. izdane su opsežnije upute o koriisti i ´mogućnosti´ proširenja. topola u toj zemlji. U Belgij i se još od l!933. g. znatno foirsiira uzgaj topofla, .a napose na potioaj industrije žagica. U Belgiju se uvozi godi^šnje oko 2l(}.0i0O m^ topolovine. U Ho´landij i proizvodi se godišnje oko ..´.() .^ topoJovine. O^rtdje se velika pažnja obraća uzgoju sorta otpomi/h protiv raka.-O^d interesa je spounenuti, daje u Holandiji uveden običaj, da ^se prilikom roiđenja djeteta zasaidi 4-10 topola. U^Sjevernim zemljama poklanja se velika paižnja uzgoju topola. Vrlo važna biolo´ska i genetska iznašašća postignuta sn i.z ovog područja u posebnim institutima, koje novčano, podjednako pomažu i država i prirvatnici interesirani .na uzgoju topoila. Veiüka p^redn-ost daje se ondje trepetljiiei. Novoosnovano N j e m a č k o društvo zaj topole (Deutsche P^ppelverein) preduzelo je zadatak, da što više unaprijedi topolu u Zapadnoj Njemaekoj.U programu je, da se uzgoje topoJe na koj´i´h 200.<}lOlOi ´ha, gdje će se nakon 4Ü godina raspO´Jagati m^asomi od kojih 5 mfl m^* topolovine. Iz postojećih topolo^vi´h sa´stojina dobivaju se znatni prihodi od prorjeda, i to u dobi od 8-^1,2 godina caIulo,zno drvo, lZ--m godina građevno- drvo, telefonski stupovi, drvo z^ žigice i.sk, a od 16-25 <^odim ´ jace građevino, drvo´ i drvo za Ijnštenjev U Španjolsko j topolovi nasadi» pokrivaju´ oko 1125.000 ha U Sjedinjenim Američkim državam-a ima S,7 miL ha topolovih suma. Osam toga postoje ondje umjetne kulture noviih bastardnih topoka, koje ..^ 418 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 81 <-- 81 --> PDF |
tizgojio Ox f ....1--..... Co.. a koj& fproducirajoi znatoe koMčine drva potrebnog u <1´.´"... imdustrijöi , U J u ž a o j A .. -e r i c i u područjin iFarania-DeRe još od g. 1940. pa ovajiK) izdaje se godišnje iz državnih rašadniika oko liÜOa-OÜO topolovrh ibiljaika- Populus Eugenei kao najbolja topola u engleskoj pokrajini Norfolku E. R. .. . t t u čtokui »The Fastest Grorwimg Tree«, u Qumterly Jo-urnal of Forestxy. Loiidou, 1.0. (s. !.2-..4):, iznosi podaitke o -u^^goj-u raznih topok kod Do´wnha.n AUiiket u polkrnjini´ Norfol k u. Fokusi su ^.... 2& .godi^m. Naročita je pažnja obraćena uzgoju Pop´ulu s Eugenei . Na osnovu 25 godišnjih pokusa dala je tta topoik ondje najboilje re^´ulitate. Proučavanja su završena na viišestrulkim niasadama Fopute´ roibiista, P. Eugenei, P- serotina, F. rogenerata i dr., na raznim tl-ima. Kod svih po-kusa P. Eugenei proizvela je više drvne mase negoi ijedna druga topola. Već il91.3.simatrao je Elwe s P. Eugenei kao jed^u od najbrže rastućih topoila.. Jedno 38-godi´šnjc stablo bdilo^´ j´e 3i8 m. visoko, i) preko. 1´ m debeloi, a. deblo- ..^ biiilo čiislo^ od grana aa dužini od i 7 m. Već od ranije itmala su. se dobraj iiskustva sa P. Eugonei u Boitaniičkom vrtu u . e w u, . detO´ tako ii u E d i rn b u . g h u. Po´s´lije taga smiatrala se ta topoila manje važnoim, jer je bila proglasena^^ kaoosjetljival na> ^r^alk. Radi toga ona se u pub.Hkaeijaiina .^ topolama još 19i48. smalra zabačeno´m. Vjerojatno- su postajala dva vrlo slična hidrida označeni´ kao- P. Eugenei- Jedan od njih bio- je osjetljiv´na rak, a drugi poisve iimum. Kasnije se pokusifma ustanovilo, da je P. Eugenei u stvari posve O´tpOirina prodv raka, U tamošnjem lairboretuniu stabla te topole okružena su već kojih 3l0´ gOpdina staibllima drugih, rakoan jako: zaraženih topolla. P, Eugenei ostala je posve zdrava. U drugom, nasadu najazi se red sa 20-godi´šnJLm stablima P. Eugenei, a kraj cnjega je red sa stabliina. P, trichocarpa, koja su saisnaa zaražena; rako;m. I u imjeiš-ovitooTL naisad.^!, koji činei stabiai od P. Eu^genei i´P. regenerata., P. Eugenei ositala je zdrava, a P. regenerata bila. je uništena raikoiiTi- Prema toime iz ovih primjera vidii se , dai je P- Eugenei posve otporna protiv ...-.. P, Eugenei je muška topola. Rese su joj ervenkaste. Ona se pojavljuje u isto vrijeme kaoi kod P. pobusta. Lišće je manje nego kod d,TUgih hidrida crnih topola, .. brojnije. Krošnja jie gušća (radi većeg broja sitnih grana i graačica). Liism^ se pupo^vi otvaraju oko tjedan. dan,.a ´kasnije Tiego- kod P.roibu&ta., Milado ´ii.šće je svijetlo´ CTvonkasto, te u usporedbi sa liišćem od P. robus´ta izgleda zeleno^. Lisni se pupovi, .^.^..... puno kasnije nego kod baiizamaistih topola, a puno prije nego kod P. serotina. Uzrast je uspravniji nego- kod drugih topola, a krošnjia uža. Pokusi u No´rfo´lku- pokazali sn, da je P. Eugenei do. dobi od 214^ godine proizvela za 36Vo više drva nego susj´edna isto toliko stara F, rob usta. Ondje se pokamlo-^ da F. tricho^earp a raste brže negO´ P- rofousta, .´ joj je deblo´ krivlje, a osim toga da je naj vlažnoan tlu ´lako. aaapada rak- P. s e .. tin a raste podjednako kao P. robusta, aiii joj je deblo krivlje. iF. regenerat a raste takoiđer brzo ...^ i P. robusta, ali je u znatnoj mjeri napada rak. P. gerlic a poka.Äala je bolje rezultate u Holandiji nego u Engleskoj. U F . .a n c u s k o-j-\h Be i g i .^ i danas se smatra na^jboljom topoloan P. robus t a. Međutim, prema Fratt-u , F. robusta ima svojstvo da tvori jacu krošnju« negO´ F- Eugenei. Na Internaeionalnom Kongresu o ^topoilaima održanom 1949. u Belgiji^ i Holandiji pregledan je velik broj. topolo-^mb vrsta i hidrida. Frat t ističe, da nigdje nije .nađena topola koja bi tako brza rasla kaoi P. Eugenei u Norfolku. Radi taga on je smaitra najpovoljnijom to´polom., i to ne samo s obzirom .. njen brzi. ras_t nego i, s obziroim na kvalitetu štab da, a takotder i s obzirom na odpor n O´ s t protiv ib o .1 e s t i´ j Uv ´ . Aoic- Nagrada za sadnju topola u Engleskoj Iz jedaie bilješke u Quarte .1. Joumal o.f For es t ry,-Landon, .19501 (s. 1165.) vi;di se po prvi puta da Komisija -za išumarstvo n Engleskoj daje nagrade za u^goj topola u svrhu proiduikeije drva bilo u sastoijiinania, pojasima, ih drvorediima. Minim^alna. površina koja dolazi u obzir za naigrodu iznosi cea ´I ha n-a 419 |