DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 80     <-- 80 -->        PDF

<.. slt^itcjne ......^..^.


. ekonomskoj važnosti kaltiviranih topola u nekim Evropskim i Američkim državan^.


U čknkii DT. W Wett štedna: Forstliche Züchtuaig, ihre Bedeu^tuiig für den.
Sortenausgleich der Ho-lzbilanz Österreichs und st.t. Nachbarsta^aten, Holztagoio^
1949. (Izd österreichische Geselbchaft für HoMorschung, Wüen ..) n.a´vede7io. je
nekoliko zanimljivih podataka o ekonomskoj vainos-ti kultiviramo tOipo-Ia, kao i opiO´thvatjma
u pravcu «Tiati^hovoig proširenja. , ,


Daaias se topolovina srmatra vrlo vai^no´m i mno-go traženom siTOVJ^nonn u icndustrijii
celulo-ze, papira, umjetne svide i dr. Problomtoa oko pronala^ženja novili hrzorastućih
i ekolo.ški podesm-h sorta topok, te ...^ njihova uzgoja i prolrivamja, a također i
oko raz.ni.h mogućnosti iskori´šćivanja baviilj su se dos-adasnji i-n t e r n a c i o n a 1 n J
kongresi o ^ t op o´I a m a, od kojih je prvi: održam 1947. g. u Pari-zu, drugi
1946. g. ´U 11 ali jL i treći 1949. g. u Belgiji i Holandiji.


U Aus´trij i dosad je ua uzgoju topo-la ......... auiäilo učimje-no, Medut´Jm,
namjeravaju se na kojih lOO.OOO ha nizinskih terena proširiti kmltura topole. Odanle se


.... za-kojih 20—25 godina podmirivati glavne potrebe na topolovini u zemlji, U vezi
s tim g. 1(949. pristupilo se o^snivanj´u velikog rasadnika kod Tulilna, koji će biti pod
stručnim rukovodstvom Instituta za šumarska istraživanja u Mariaibrunn^u. Iz posto.jećih
topolovih sastojina proizvodi se sada godišBJe cea ÖOOÖ .^ debloviue, ali se odatle


_ podmiruje tek 2W(^ potreba u zemlji. Postojeće sastojine daju mnogo prorj.edno^´
materiijiala. Taiko se iz 5-10; godiffia. sta Ä sastojina t. zv. kanadske topole doib:va
materijal koji već dola^zi u obzir kao ce-loilozno-drvo, iz sa´Stojma starih 16^—20 godina..
materijali za Ijuštenje, a iz sastojina starih ...-410 godina furnirsko drvo,


U Francusko j prid.a´je se velika pažnja uizgoju topola. G. 19410. zapremlii su ondje
topO´lovi rasaidmci oko 2O0 ha. U Franousikoj producira se godiišnje oko* 1 ´mifcu.
m^ top´oJoviiTie, t. j,- više nego u ijtdnoj drugoj. 2a.pad´no-evropskoj´ državi^.


U rtaliji i drvna je industrija mn-ogo iinterasiräfna´... uzgoju topola, Korncem
BuTgo s osnovao- je joŠ 1937, g. Institut za proučavam je topola, koji´ inte^nziv^no´ radi
na tom pitanju. U Italiji pOistoji 117 topoiloviih rasadnika veiliikih 4-8 ha. Nekoliko novih
sorta prodauo je u velikoj količini (u re^znicama) u Joi´žnu Am^eriku, Ita´Hja izvo´zi m
Južnu Atmeriku toipo^love furnire i papirni materijal Spomenuti Institut izdaje seljacitma
besplatno 2ngodisinje topole biljke. Ondje se gaje topo^le u kombinaciji sa poljoiprivrednim
ku.ltuTaim.a, u ophodnji) od cea 15 godina. Topole se sade u medusoibnian razmacima
po 3 im i ´U raizmacima .redova >do cea 16´ m.


Švicarsk a se obziroan na uzgoj topoila nalazi zapravO´ jos u stanju proUiSavanja,
i propagande. God. 1947´. izdane su opsežnije upute o koriisti i ´mogućnosti´ proširenja.
topola u toj zemlji.


U Belgij i se još od l!933. g. znatno foirsiira uzgaj topofla, .a napose na potioaj
industrije žagica. U Belgiju se uvozi godi^šnje oko 2l(}.0i0O m^ topolovine.


U Ho´landij i proizvodi se godišnje oko ..´.() .^ topoJovine. O^rtdje se
velika pažnja obraća uzgoju sorta otpomi/h protiv raka.-O^d interesa je spounenuti, daje
u Holandiji uveden običaj, da ^se prilikom roiđenja djeteta zasaidi 4-10 topola.


U^Sjevernim zemljama poklanja se velika paižnja uzgoju topola. Vrlo
važna biolo´ska i genetska iznašašća postignuta sn i.z ovog područja u posebnim institutima,
koje novčano, podjednako pomažu i država i prirvatnici interesirani .na uzgoju topoila.
Veiüka p^redn-ost daje se ondje trepetljiiei.


Novoosnovano N j e m a č k o društvo zaj topole (Deutsche P^ppelverein)
preduzelo je zadatak, da što više unaprijedi topolu u Zapadnoj Njemaekoj.U
programu je, da se uzgoje topoJe na koj´i´h 200.<}lOlOi ´ha, gdje će se nakon 4Ü godina


raspO´Jagati m^asomi od kojih 5 mfl m^* topolovine. Iz postojećih topolo^vi´h sa´stojina
dobivaju se znatni prihodi od prorjeda, i to u dobi od 8-^1,2 godina caIulo,zno drvo,
lZ--m godina građevno- drvo, telefonski stupovi, drvo z^ žigice i.sk, a od 16-25 <^odim ´
jace građevino, drvo´ i drvo za Ijnštenjev
U Španjolsko j topolovi nasadi» pokrivaju´ oko 1125.000 ha
U Sjedinjenim Američkim državam-a ima S,7 miL ha topolovih
suma. Osam toga postoje ondje umjetne kulture noviih bastardnih topoka, koje ..^


418