DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 78 <-- 78 --> PDF |
Po ^-daoLma i^mj´ere -i po ........... na terenu vidimio, da je spomenuta sastojina na Aiddlfo.vcu iprebo´m.e strAture, Ona. iraa na hebtatui 4.16 stalbaila, teinieiljnicu 34,31t m^, ai drvnu maki 37. .^... je p-o- broju atabaJa, po temeljnici di po masi bMau pra^rilnoji (n^armalnoj) preboTiio} sastojim. Iz silike br, ! se vidi, da u toj sastojiini n& Adolfoveu» broj stabala pada postepeno sa poveća-njem promičem Kvociijent opadan´ia; toga red^. je po pnM\oi 1,7. Taj grafiikon o´čito poikaaaije prebomiu stiaiikturu. Struiktura divne mase prikazana na istoj´ slici jebinomsikai. Struktura tcmieljnice prika^an^a iid ^licg. br. 2 je takoider bitooraska. Ovo je lijep primjier iz kojega se .-idj, da se i čista bukova iuma može ´uzgajati u (pirirodnom) prebomorm ...^ bi \i toj´ sastojani posjekliii sivai stabl-a, koja &u u prsiBo-ji visim deblja od 5^0 om,. i sva tanjai -od´´ 30 om^, pretvoiriJi bii je tu jiediniodolbnu (ireg´Uilairmu) sas^tojinui sa gospodarenjem !U dugoj ophodnji, što se kod n.as vrlo costo provodilo, pa »mo od prebomik sastojina. prešltlt .... jedoordobne sastojine. No´md; smo miiišljenja, da je mjestoi uzgajanja jedno´dobnii´h šuma praviilaije zadržaiti preboTirnu situkturu´ i to ugil!av:niom zbog o^dih razloga: --, ´ li) SpoTOienuita šuma fitoceniolo^ki´ predstavlja, brdsku ´bukovu ´šuimu´ na; kdseloj´ podlozi; raste na tlu siildikatne matiione poidloge, a kliimatske prilike tog te^renai već uslovij* afvaju zaikiseljaivamje. Sve susjedne jednodoibne bukove sastojiin´ei na siliiikatnoj´ poidlo^i iimaj´U također a:cidofüaia kariakter. Opće je pozniato da b^ukiov listulnae ra-stvoTibo^m popravlja tlo smiaoijujiući kiiselos-t, a popravilja ga to jače, što ga i^ma više i štO´ su noiikTO*klimatski usiovii povdlj´niji. U prebo.r.noj je šumni količiiina lišća iznatnio veća, nego u nešto odraslijoj j;ednodofbnoj šuimi, ... iima više Silojeva kTOŠanja, pa već tu postoji bolja mogutonost popravljamja tla. Tlo je u dobrop fUiZgajaooji preboirraoj šuimi također potpunije zatvoireno i bolje zaištiiee^no od diirektnog djelovanja s´Uinea i kiše, a tako i Oid direktnog ispirafnjia ´hraniva iz tla. Biološki je, dakle, dalefco´ bolje niai takoviim terenima Uizgajiati pre^bome mego jednodobfne s.astoJ´ine. 2) Preiborna šuma od vrsta dffvećai, koje podnose ....&..^ daje veći prirast negO´ jednoidoibna, jer jo) je asin^ilatonnrii orgam´ jiaći ´^BioiUey 1922^), pa je i to jedan od razloga, kojii igovori za uzgoj takovog ob´lik.a šume 3) Stoi se pak tiće fekorisćavanjia šuima, to regulairne -šume u usporedbi sa prebornim imaju izvjesnu prednost No znamO´, da postoje i prdbornesastoj:ine:u kojima se sječa imože donekle s-koncentrirati na manje površine, pa se na njima može posjeći 30Vo^ a i više drvne mase najjačih stabala, a dia se ne poremetii preibo´mia struiktura šutme. Dakle i sa te strane poßtoje poivolijniji iivjeti´, tniqgo ^. ´Općenito mlsili. ^.^6 |