DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 4 <-- 4 --> PDF |
Kod rešavanja prvog pitanja nećemo pogrešiti još duži niz godina ako proizvedemo i više sadnica nego što je planirano. To je i razumljivo s obzirom na raznovrsne potrebe naše nove društvene ekonomike i celokupne narodne privrede. Glad za šumskim sadnicama mi ćemo osećati još duži niz godina. Od pravilnog rešavanja drugog pitanja zavisi i pravilna organizacija semenarske službe. U vezi s tim kod rešavanja problema semenarske službe postavlja se pitanje: koliko treba stvarno sejati semena, da proizvodnja sadnica bude zadovoljavajuća. Na ovo> pitanje, razume se, ne može se odgovoriti apsolutnim brojkama već prosečnim-srednim iznosima. U tom pogledu, kako u stručnoj literaturi tako i u praksi, postoji dosta veliko šarenilo i lutanje. Da se to izbegne, kod nas se odmah posle rata otpočelo sa proučavanjem racionalne proizvodnje šumskih sadnica u rasadnicima. Pošto je seme jedna od osnovnih bioloških baza za proizvodna sadnica moramo da znamo: koliko nam semena treba za izvesnu površinu ili koliku ćemo površinu zasejati sa semenom koje već imamo ili koje ćemo sigurno imati. U vezi sa tim treba da znamo: koliki se broj dobrih sadnica proizvede i od koje količine semena. Isto tako uvek moramo da znamo kvalitet semena, kako u pogledu tehničke čistoće tako i u pogledu kakvoće — klijavosti. Oglednim radovima kod pravilne proizvodnje sadnica u šumskim rasadnicima dobijeni su prosečni podaci, kako´ u pogledu broja sadnica po jedinici površine, tako i u pogledu količine semena koju treba posejati da se proizvedu te sadnice. Danas smo u stanju da proizvodnju sadnica planiramo uzimajući u obzir srednje naše klimatske prilike i uobičajenu našu tehniku rada u šumskim rasadnicima. Prosečni iznosi potrebnog semena za setvu u šum. rasadnicima i broj proizvedenih sadnica po dužnom metru prikazani su u pril. tabeli. Ova tabela sastavljena je s obzirom na potpunu tehničk u čistoću semena i na okularnu procenu kakvoće semena t. j . makroskopskim pregledom semena pomoću: noža, lupe, vode, vatre i drugih dostupnih sredstava u svakoj operativnoj službi. Međutim, u praksi retko kada se döbijja čisto seme, već ono uvek ima izvesnih nečistoća kao: ljuski i krioca od semena, grančica, sitnog šljunka i drugih nečistoća. Određivanje čistoće semena nije komplikovan posao i svako pre setve može ga obaviti. Tako naprimer ako nečistoća semena iznosi 15% (to znači da u probi semena od 100 gr ima 15 gr nečistoća), onda se za toliko procenata mora povećati gustina setve t. j . broj semenki ili njihova težina iz tabele. Podaci za ovu tabelu uzeti su iz trogodišnjeg iskustva autora ovog članka, kod radova na oglednim poljima Šumarskog instituta NRS u Topčideru, i odnose se na šire lokacije: okolina Beograda, Avala, Zlatibor, sliv Južne Morave (Grdelička klisura) i za jelu N. R, B. i H. (Usora). Merenja brora semenki u lkg vršena su pomoću tehničke vage, a za sitno pomoću analitičke vage apsolutno čistog semena iz uroda 1947, 1948 i 1949 god. u laboratoriji Šumarskog Instituta u Topčideru. Uzeti su srednji (prosečni) iznosi iz tih godina. Od interesa je napomenuti, da 342 |