DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO ŠUMARSKIH SEKCIJA DRUŠTAVA INŽENJERA I TEHNIČARA FNR JUGOSLAVIJE GODIŠTE 74. < SEPTEMBAR-OKTOBAR GODINA 1950 Ing. Ivan Soljanik (Beograd) O PLANIRANJU I SETVI ŠUMSKOG SEMENA U RASADNICIMA I NA TERENU Kod proizvodnje sadnica u šumskim rasadnicima glavna je težnja poslovanja, da sadnice budu kvalitativno dobre i u dovoljnoj količini prema zasejanoj površini. Isti je slučaj i kod pošumiljivanfa neposrednom set vom semena na terenu. Ne postoji tačno pravilo: koliko treba da bude proizvedeno kvalitativnih šumskih sadnica po jedinici površine. To zavisi ne samo od zemljišta, od kakvoće i količine semena koje se za setvu upotrebi, od kvaliteta rada t. j . tehnike rada, klimatskih prilika pre i posle setve semena, nego ponika i sadnica i dr. okolnosti. Ali to ne znači, da proizvodnja sadnica bude stihijska, neplanska. Broj proizvedenih sadnica zavisi naravno i od vrste; tako lišćarskih sadnica će biti po jedinici površine uvek manje negoli četinarskih. Za proizvodnju potrebnog broja sadnica često puta nam nedostaje potrebno šumsko seme. No, ako dobro analiziramo rad u šumskim rasadnicima zapazićemo i to, da se u mnogo slučajeva seje i više semena nego što je u stvari potrebno. U praksi su česti slučajevi, da se setva semena u rasadniku vrši ili pregusto ili suviše retko. U prvom slučaju ponik posle izbijanja proreduje se, a to znatno poskupljava proizvodnju sadnica. Ako se pak ponik ne proredi sadnice će biti preguste, u gustom sklopu, slabo razvijene — kržljave. Kod ovakve setve biće dve štete: proizvešće se kvalitativno slabe sadnice koje će posle rasadivanja na stalno mesto lako podlegnuti u borbi za opstanak, a s druge strane biće neekonomično rasipanje tako skupocenog danas" šumskog semena. U drugom slučaju, kod suviše retke setve, sadnice će biti kvalitativno bolje ´{samo za lišćare) ali malobrojne prema zasejanoj površini. Njihova nega do rasadivanja skuplja je od normalne, jer će se sadnice dockan sklopiti, dok u prvom slučaju (kod gušće setve) taj proces brže nastupa. Da bi se planirala racionalna proizvodnja sadnica treba da znamo: 1. koliko i kakvih sadnica treba proizvesti, i 2. koliko će biti potrebno semena za planiranu proizvodnju sadnica i za pošumljivanje neposrednom setvom na terenu. 341 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 4 <-- 4 --> PDF |
Kod rešavanja prvog pitanja nećemo pogrešiti još duži niz godina ako proizvedemo i više sadnica nego što je planirano. To je i razumljivo s obzirom na raznovrsne potrebe naše nove društvene ekonomike i celokupne narodne privrede. Glad za šumskim sadnicama mi ćemo osećati još duži niz godina. Od pravilnog rešavanja drugog pitanja zavisi i pravilna organizacija semenarske službe. U vezi s tim kod rešavanja problema semenarske službe postavlja se pitanje: koliko treba stvarno sejati semena, da proizvodnja sadnica bude zadovoljavajuća. Na ovo> pitanje, razume se, ne može se odgovoriti apsolutnim brojkama već prosečnim-srednim iznosima. U tom pogledu, kako u stručnoj literaturi tako i u praksi, postoji dosta veliko šarenilo i lutanje. Da se to izbegne, kod nas se odmah posle rata otpočelo sa proučavanjem racionalne proizvodnje šumskih sadnica u rasadnicima. Pošto je seme jedna od osnovnih bioloških baza za proizvodna sadnica moramo da znamo: koliko nam semena treba za izvesnu površinu ili koliku ćemo površinu zasejati sa semenom koje već imamo ili koje ćemo sigurno imati. U vezi sa tim treba da znamo: koliki se broj dobrih sadnica proizvede i od koje količine semena. Isto tako uvek moramo da znamo kvalitet semena, kako u pogledu tehničke čistoće tako i u pogledu kakvoće — klijavosti. Oglednim radovima kod pravilne proizvodnje sadnica u šumskim rasadnicima dobijeni su prosečni podaci, kako´ u pogledu broja sadnica po jedinici površine, tako i u pogledu količine semena koju treba posejati da se proizvedu te sadnice. Danas smo u stanju da proizvodnju sadnica planiramo uzimajući u obzir srednje naše klimatske prilike i uobičajenu našu tehniku rada u šumskim rasadnicima. Prosečni iznosi potrebnog semena za setvu u šum. rasadnicima i broj proizvedenih sadnica po dužnom metru prikazani su u pril. tabeli. Ova tabela sastavljena je s obzirom na potpunu tehničk u čistoću semena i na okularnu procenu kakvoće semena t. j . makroskopskim pregledom semena pomoću: noža, lupe, vode, vatre i drugih dostupnih sredstava u svakoj operativnoj službi. Međutim, u praksi retko kada se döbijja čisto seme, već ono uvek ima izvesnih nečistoća kao: ljuski i krioca od semena, grančica, sitnog šljunka i drugih nečistoća. Određivanje čistoće semena nije komplikovan posao i svako pre setve može ga obaviti. Tako naprimer ako nečistoća semena iznosi 15% (to znači da u probi semena od 100 gr ima 15 gr nečistoća), onda se za toliko procenata mora povećati gustina setve t. j . broj semenki ili njihova težina iz tabele. Podaci za ovu tabelu uzeti su iz trogodišnjeg iskustva autora ovog članka, kod radova na oglednim poljima Šumarskog instituta NRS u Topčideru, i odnose se na šire lokacije: okolina Beograda, Avala, Zlatibor, sliv Južne Morave (Grdelička klisura) i za jelu N. R, B. i H. (Usora). Merenja brora semenki u lkg vršena su pomoću tehničke vage, a za sitno pomoću analitičke vage apsolutno čistog semena iz uroda 1947, 1948 i 1949 god. u laboratoriji Šumarskog Instituta u Topčideru. Uzeti su srednji (prosečni) iznosi iz tih godina. Od interesa je napomenuti, da 342 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 5 <-- 5 --> PDF |
4 Broj 3 Koliko treba semenki .Ü 6 Vrsta semena Abies pectinata Picea excelsa Pirms nigra Piri-us silvestris Thuja orientalis Aesculus hipocastanum Ailanthus glanduloza Acer tataricum Acer pseudopllatanus Acer platanoides Acer negundo Acer dasycarpum Acer campestre Acer moinispessulanaim Atoms glutinosa Amorpha fruticosa Betula pu-bescens Carpinus betulus Carpinus orientalis Catalpa bignonioides Corylus avellana Corylus colurna Celtis australis Cdltis occidentalis Caragana arborescens Castanea vcsca Fagus silvatica Fraxinus excelsior Fraxinus ornus Fraxinus americama Juglans nigra Juglans regia Juglans cinerea Gleditschia triacanthos Morus alba et nigra Madura aurantiaca Platanus orientalis Prunus serotina Prunus padus Quercus robur Quercus sessiliflo-ra Quercus pubescens Quercus cerris Quercus conferta Quercus rubra Robinia pseudoacacia Sophora japonica Tilia grandifolia Tillia parvifolia Ulmus campestris Uilmus effusa u 1 kg čistog semena se jati semena po dužnom metri brazdice Dubina setve cm -O >N 3 o ""´S u 1000 semenki semenki grana 20,5 400 20 4 140 180,0 50,0 300 300 1,5 5 il ,5 3 150 140 142,0 300 2 2 150 50,0 200 4 3 100 0,09 ,10 110 10 8 35,0 100 3 3 40 18,0 100 6 5 ´ 35 8,0 100 12 5 40 7,5 100 12 5 40 21,5 100 5 4 45 5,0 60 10 6 33 14,5 140 10 5 25 , lft,5 1200,0 100 600 5 0,5 4 0,5-1 35 50 100,0 200 2 2 45 1500-2000 20,5 — 150 1 7 0,2 4 30 35 36,0 200 5 3 40 50,0 200 4 3 45 no 0,7 20 20 20 25 7 7 10 9 3,5 3,2 50 50 14 15 5 5 25 30 36,0 100 3 4 35 0,2 5,0 10 100 50 20 8 6 8 35 15,5 40,0 30,5 0,05 0,10 0,05 6,0 560,0 25,0 100 100 100 10 10 10 60 350 100 7 , 3 3 200 100 200 4 0,5 3 5 5 5 10 10 10 6 1,5 4 30 40 40 -8 8 7 30 45 32 1400,0 10,0 700 50 0,5 5 1,5 4 50 33 8,0 50 6 4 ,25 0,3 20 70 8 15 0,5 20 40 8 15 0,4 20 50 8 15 0,2 10 50 8 8 0,5 20 40 8 15 0,2 10 50 8 9 50,0 150 2 3—5 35 7,0 50 7 5 30 7,5 150 20 6 40 13,0 80.0 150 200 ,12 2 5 2-3 40 70 135,0 300 2 2 85 Kada treba seme se jati XI-IV III-IV III-IV III-IV III-V X-IV XI-IV IX-XI X-XH) X-XI XI-IV V-2) X-XI X-XI II-IV II-IV VIII-II X-XI X-XI III-IV XXII X-XII X-XI XXI VII-II XI-III X-IV X-XI XXI XI-III XXI XXI X-XI XI-IV III-VII III-V II-IV XXI X-X1 XXI XXI XXI X-XI XXI XXI IV-VI III-V IX-XI IX-XI V-VI V-VI aiiT 6 „ u 6 os 25 25 30 25 30 35 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 3« 25 25 30 30 30 30 30 30 40 30 30 30 30 ~35 35 3-5 30 30 30 25 30 30 35 35 35 35 35 35 30 30 35 i 35 35 343 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 6 <-- 6 --> PDF |
pokazatelj za iste vrste u stranoj literaturi znatno, a negde i drastično, otstupa od ovih podataka. Tako napr. prema američkim podacima, semena Fraxinus americana u kg ima 23,6 hiljada — kod nas 30,5; prema nemačkoj i ruskoj literaturi Acer dasycarpum ima 33 (!) ili 13 hiljada — kod nas svega 4—5 hiljada semenki u jednom kg; Abies pectinata 25 — kod nas 20,5 (Usora); Fraxinus ornus 15 — kod nas 35, i t. d. Iz ovoga se vidi da podaci iz stranih zemal[´a o broju semenki u kg u mnogim slučajevima nisu apsolutno prihvatljivi za naše prilike, što me je i potstaklo da sastavim ovu tabelu. Verovatno biće otstupanja od ove tabele za izvesne lokacije i u našoj zemlji, ali svakako ta otstupanja neće biti toliko velika kako je to izneto u gornjim primerima. Merenje težine semena i prebrojavanje semenki vršeno je posle običnog (gospodarskog) prosušivanja semena za čuvanje tokom zime. U pogledu gustine i dubine setve semena išlo se na razne dubine i sa raznim količinama semenki putem otbrojavanja i merenja te težine, pa u tabelu uneti su podaci koji su dali najbolje rezultate za racionalnu proizvodnju sadnica. Tako na pr. sitno seme (dud, jova, smrča, breza i si.) eejano na dubinu od 0,5 do 5 cm, a bor, jela, jasenovi i klenovi i si. na dubinu od 1 do 10 cm, pa su uzeti najpovoljniji rezultati. Pokusi su vršeni u oglednim šumskim rasadnicima u okolini Beograda, kod Peći, na Zlatiboru i kod Predejana u Grdeličkoj klisuri tokom god. 1947—1950. II Koristeći se podacima iz tabele, prikupljenima eksperimentalnim putem kod radova u oglednim šumskim rasadnicima, možemo sastaviti za obračunavanje potrebne nam količine šumskog semena jednostavn u formul u po ovom obrascu, za jedan kvadratni metar setvene površine: T _ AXB . T = gde je 1 N T — težina semena za setvu 1 m. kv. setvene površine; A — broj semenki po dužnom metru, uzima se iz tabele; B — broj redića na jednom kv. metru setvene površine, što zavisi od međusobne udaljenosti brazdica (tako na pr. ako je razmak brazdica 25 cm, onda je B ravno 4; ako je razmak 30 crtrj B iznosi 3 i t. d.); N — broj semenki odnosnog semena u 1 kg — uzima se iz tabele. Ovde treba istaknuti, da je broj semenki u jednom kilogramu čistog semena približno konstantan za svaku vrstu, i variranja u tom pogledu nemaju skoro nikakvog značaja kod obračunavanja potrebnih količina za setvu. Tako na pr. u kilogramu semena crnog bora može biti 50—52.000 semenki, kod bagremova isto tako, kod jasenova i javora otstupanja idu do 1000 semenki, a kod vrsta sa krupnijim semenom još i manje. Kako se u šumskim rasadnicima ne seje sva površina (t. j . na puteve i staze otpada obično oko 25%), to je stvarna setvena površina u rasadniku oko 7.500 m. kv. po 1 ha. Kod planiranja za setvu treba prema tome predvideti samo setvenu površinu, a ne celokupnu površinu rasadnika. Za obraču 344 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 7 <-- 7 --> PDF |
V navanje ukupne količine semena jedne vrste za ćelu površinu u rasadniku može poslužiti ovaj drugi obrazac: T = (A X B) M N ´ Ovaj obrazac sadrži iste elemente kao i prvi s tom razlikom, što sadrži još jedan množilac M, a koji označava kvadratnih metara stvarne setvene površine za jednu te istu vrstu semena. Tako napr. za crni bor treba: 0,018 kg, t. j. 18 gr po m. kv. 50.000 Ako za setvu u rasadniku ima 7500 m. kv. za obračunavanje potrebne količine semena u istom obrascu delenik pomnožimo još sa 7500 i dobijemo „ 30(f X 3 X 7500 . __ . T = = 135 kg 50000 Za bagrem (ako ga sejemo u razmaku 25 cm i setvena površina iznosi 75 ara, a po dužnom metru sejemo 150 semenki, što je potpuno dovoljno da se proizvede normalan broj sadnica) potrebna količina semena izneće: „ 150 X 4 X 7500 Qft 1 = —» = 90 kg 50000 Ove jednostavne obrasce autor je koristio u svojoj praksi i predlaže ih u cilju brze i lake upotrebe kod planiranja sernenske službe. Dosadašnji obrasci u tom pravcu, kako u našoj tako i u stranoj literaturi, dosta su komplikovani i zahtevaju često puta opsežne matematičke radnje dostupne samo visokokvalifikovanim šumarima, dok gornje obrasce mogu koristiti i pomoćno-tehnički organi. Na isti način obračunaćemo ma koju vrstu potrebnog nam šumskog semena kako za setvu u rasadnicima tako i za direktnu setvu na terenu. U praksi, međutim,često se dešava, da za setvu u rasadniku od 1 ha ukupne površine troše bagrema ili crnog bora i po 200 kg, a to je suviše neekonomična potrošnja skupocenog semena. Razume se, da izneseni podaci nisu apsolutni (zavise od krupnoće semena po lokacijama) ali u praksi mogu se uspešno koristiti. Kod obračunavanja potrebne količine semena za pošumljavanje neposrednom setvom približno vladaju isti principi u pogledu gustine setve, jer na terenu mortalitet ponika daleko je veći nego u rasadniku. Ako pošumljavamo gnezdovnom metodom, a gnezda su velika po 1 m. kv. i ako na jednom: hektaru treba da bude 1000 takvih gnezda, onda za crni bor treba 18 kg, za bagrem 12 kg, hrasta 300 kg, javora ili mleča 36—40 kg, američkog ili crnog jasena po 12 kg semena, i t. d. Ako bi se pošumljavanje direktnom setvom izvodilo na brazde-pruge po izohipsama, a brazde su u razmaku od po 2 m, onda na 1 ha takvih brazda treba ukupno 5000 m. Ako se u brazdama poseje po jedan red semena, iz gornje tabele se uzme količina semena po jednom metru dužnom 345 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1950 str. 8 <-- 8 --> PDF |
za odnosnu vrstu, pa se lako dalje obračuna po ha. Tako će se za crni bor obračunati po 30 kg, za bagrem 15 kg, američki jasen 15 kg, i t. d. Iz ovoga se vidi da pošumljavanje neposrednom se tvom, gnezdovnom metodom ili na brazde-pruge zahteva približno podjednaku količinu semena. U našoj praksi kod izvođenja operativnih zadataka bezuslovno biće ot stupanj a od iznosa prikazanih u´ovom radu, što će produbiti dalnja raz matranja o pokrenutom pitanju, ali gore prikazani brojčani iznosi i predlo ženi obrasci mogu poslužiti za početno planiranje kako u proizvodnji šum skih sadnica, tako i kod izvođenja pošumljavanja neposrednom setvom šumskog semena na terenu. Literatura: 1. Dr. A. Pctračić, Uzgajanje šuma II deo Zagreb 1931 2. Dr: A. Petračić, Uzgajanje šuma I deo Zagreb 1935 3. Dr.*D. Petrović, Rad u šumskim rasadnicima, Beograd 1948 4. Dr. J. Balen, Šumski rasadnici, Zemun 1938 5. Inž. M. Krstić: Određivanje približne klijavosti šumskog semena primenom kidigolkarmina, Beograd 1949 6. Inž. I. Soljanik, Šumsko same, Beograd 1940 7. Vincent G. Lesn.i semenarstvi v pestbeni techmice, Praha 1940 8. Prof. N. N. Stepanov, Drevesn i e semena, Moskva 1930 9. Prof. N. N. Stepanov, Lesnoe razvedemie v stepi, Moskva 1932 JiCk D. D. Mmio, Kak sobirat i hranit semena drevesinih porod, 1940 111. A. B. Albenski, Razvedenie bistrorastuščih i cennih drevesnih i kustarmikoviih porod, Moskva 119410 12. Pro-f. V. N. Sukačev, Dendroflogija, Moskva 1939 Ing. A. Panov, (Sarajevo): O FRUKTIFIKACIJI NAŠIH ČETINARA Prošle godine* analizirao sam nekoliko momenata koji su u nepo-* srednoj i logičkoj vezi sa problematikom fruktifikacije — plodonosnosti — šumskog drveća, podrazumijevajući pod tim dvoje: 1. početak rađanja pojedinih vrsta odnosno tzv. početnu fiziološku ili spolnu zrelost raznog drveća i 2. periodicitet rađanja odnosno učestanost bilo potpunog bilo djelimičnog uroda sjemena. Naprotiv nisam se nikako dotaknuo treće strane te problematike: pitanja koliko i kakvog sjemena možemo očekivati od pojedine vrste drveća pod određenim uslovima i u određeno vrijeme. Mada je taj treći problem isto tako važan kao i prva dva, on je za nas manje aktuelan, jer kod njegovog rješavanja možemo koristiti bogata iskustva drugih naroda. Naprotiv što se tiče prvih dvaju pitanja: pitanja fiziološke zrelosti i pitanja periodiciteta, za nas su ta tuđa iskustva beskorisna; moramo imati svoja i imaćemo ih. Ja sam u II, IV i VII poglavlju pomenutog članka, tj. na nekoliko mjesta u toku te čisto teoretske rasprave, upućivao čitaoce na svoja prak * »Šumarski list« br. 110-11—11949 i br. ;1Q—11949, članak »Načelna razmatranja o fruktifikaciji šumskog drveća«. 346 |