DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 61 <-- 61 --> PDF |
Prof, dr. I. Mihajlov: Šumski rasadnici. Popularna šumska biblioteka br. 3. Izdanie Ministerstvo za šumarstvo NRM, Skoplje 11950. Ćirilica na makedonskom jeziku. Strana 41. Ova mala brošura named Jena uglavnom seoskim zadrugama obuhvata sve poslove koji se obavljaju u šumskom rasadniku a sama materija je izneta u 12 poglavlja i to: 1. Uvod, 2. Šta je šumski rasadnik, 3. Izbor mesta za šumski rasadnik, 4. Ograđivanje rasadnika, 5. Unutrašnja podela u rasadniku, 6. Veličina šumskog rasadnika 7. Obrada zemljišta, 8. Radovi u semeništu, 9. Vađenje, prenos i čuvanje sadnica, IM). Radovi1 u školi, UK Proizvodnja ukoren jenih reznica i 12. Kratka utputstva za proizvodnju itmä&e glavnih vrsta drveća. Brošura je pisana lakim stilom ilustrovana brojnim crtežima te zaslužuje svaku preporuku. B, Pejoski Osvrt na »lovstvo i ribarstvo« od´inž. N. J. ´Popovića. U izdanju Poljoprivrednog izdavačkog preduzeća iz Beograda izišao je 1949. g. udžbenik za srednje šumarske škole »Lovstvo i ribarstvo« od Ing. Nikole J. Popovića. Najveći deo ovog udžbenika (preko 85%) tretira probleme lovstva, gde autoc pored kratkih osvrta na ekonomsku važnost lova, lovno zakonodavstvo FNRJ, lovački pribor, i rase lovačkih pasa uglavnom daje opise mnogobrojnih pretstavmika naše lovne divljači. Ne ulazeći u ocenjiivanje ovog dala udžbenika, želeo bih da prikazem drugi znatno manji deo ove knjige u kome se tretiraju problemi ribarstva. Već sam obim materije sažete na tridesetak stranica ukazuje na to da ovaj deo udžbenika treba da pruži našem srednjekvalifikovanom šumarskom kadru osnovna, orijentaciona znanja iz oblasti ribarstva. Zbog toga je za svaku pohvalu težnja autora da materiju iznese, na što popularniji način. Međutim u udžbeniku ima priličan broj netačnih termina, nejasnih fonnulacija, pa i grubljih grešaka na koje treba ukazati. Tako na pr. u odeljku »Opšti pojmovi o ribi« autor kaže: »prednje noge razvile su se kao grudne peraje a stražnje noge kao trbušne peraje« iz čega bi se moglo zaključiti da su ekstremiteti terestričnih kičmenjaka evolucionarno stariji od parnih peraja riba, što je naravno netačno. Zatim: »neke ribe imaju u peraji oštre bodljikave kosti a kod drugih su peraje na kraju raščešljane i mekane. Prve se zovu tvrdoperke a druge mekoperke«. Iz ovoga se ništa ne može zaključiti o tvrdim (koštanim) i mekim žbioamau perajima riba, koje postoje kako kod mekoperki tako i kod tvrdoperki, samo je kod ovih poslednjih broj koštanih žbica u leđnom peraju znatno veći no kod mekoperki. Nadalje: »krljušti su gipke i rožnate pločice«. To je potpuno netačno pošto su krljušti riba koštane tvorevine. Nepravilan je također termin »žile i žilice« upotrebljen za krvne sudove, pošto´ u našoj terminologiji žile pretstavljaju grupacije vezivnog tkiva. Najgrublje greške potkrale su se autoru u sistematisanju riba. Štuka je na pr. stavljena u familiju grgeča, ma da je ona pretstavnik posebne familije štuka Esocidae, pa čak ne spada ni u podred tvrdoperki gde spadaju grgeči. Niz izraza u opisima riba kao na pr. »šarani su blage i dobroćudne ribe« u najmanju ruku je neprikladan. Netačne su tvrdnje da je »grgeeeva vaš« Achtheres percarum najveći neprijatelj grgeča i da izaziva smrtnost. Ova ektoparazitska Gopepoda, dakle račić, čak i pri visokoj zaraženosti ne prouzrokuje nikakve vidljive patološke promene na ribi domaćinu. U odeljku »Veštačko ribarstvo« vidi se da se autor služio starijom literaturom jer je na pr. «hvatanje o potrebi unošenja štuke u šaranogojstvo davno odbačeno. S obzirom da je udžbenik namenjen našim šumarskim tehničarima trebalo je mnogo više mesta dati familiji pastrmki, koje naseljavaju naše planinske potoke, reke i jezera. Mladica i američka pastrmka uprkos svog velikog rasprostranjenja uopšte nisu ni pomenute, dok se preopširno govori o kečigama, čikovima i drugim ribama naš;h ravničarskih reka pa i baruština. Dragoslav Šinžar Milorad Milošević-Brevinac: Našim planinarima, Beograd 1949, izdao Planinarski savez Srbije, str. 32. Autor, planinar, prikazuje planinarstvo, koje nije samome sebi cilj nego ima i veliku kulturnu misiju. Narod i po Srbiji planinari. To su godišnji ljetni planinski sabori, kada ide seoski svijet iz daleka, sa svih strana jednom u planinu, ne po poslu, 335 |