DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1950 str. 45 <-- 45 --> PDF |
U tu svrhu sakupljeno seme treba preko zime sačuvati i pripremiti za proletnju setvu t. j . stratificirati. Gore je istaknuto, zbog čega kod nas u praksi često stratifikacija ne uspeva. Da bi se sve te smetnje kod stratifikacije semena izbegle, autor članka je vršio uporedo stratifikaciju semena sa sporom klijavošću na nekoliko načina kako je to izneto u tabeli br. 2. Dobijem rezultati pokazali su da se pravilna stratifikacija i sa dobrim rezultatima može postići i bez sanduka, podruma i peska. Stratifikaciju semena za proletnju setvu treba izvršiti na sledeći način. Na ocednom terenu, na ravnici ili na. blagom nagibu, u blizini rasadnika ili terena za pošumljavanje, treba iskopati šančeve dubine 0,50—0,70 m, široke 0,50 m, a dužine prema količini semena. U takve šančeve staviti odmah posle sakupljanja još neprosušeno seme. Ovo seme treba smestiti u slojevima debelim 10—15 cm. Medu slojeve staviti sitan rečni pesak debline 5 cm, a u nedostatku peska isti se uspešno zamenjuje šušnjem iz obližnje šume ili nekog parka, u slojevima od 10 cm. Posljednji sloj u šancu treba da bude od šušnja ili mahovine. Tako napunjen šanac pokriva se slojem zemlje iskopane iz šanca debline 15—20 cm s tim, da površina šanca bude malo ispupčena — obla, radi oticanja vode. Preko zime za vreme otapanja snega treba šančeve pregledati da nema kakvog oštećenja. Treba imati u vidu da miševi napadaju u samcu seme lipe, javora i mleča, pa kad se to opazi preduzeti potrebne mere. U proleće, već početkom marta, svakih 10 dana pregledati sadržinu šanca i ako se pokaže da neko seme (to će biti najpre javor i mleč) počne da klija, a još nije vreme za setvu, onda treba na šanas nabacati dosta snega ili deblji sloj zemlje, kako bi se usporilo klijanje odnosnog semena. Obrnuto, ako se u martu zapazi da sadržina u šancu još ne klija, a vreme setve se približava, onda treba šanac otvoriti t. j. skinuti gornji sloj zemlje do sušnja radi prodiranja toplog vazduha i seme će brže proklijati. U tabeli br. 2 pokazano je koja vrsta semena stratificirana na ovaj način klija, kao i koja je stratificirana u sanduku u podrumu i kroz koliko dana. Prema tome i prema mesnim prilikama za setvu treba podešavati samu stratifikaciju odnosnog semena. U istoj tabeli uporedo su izneti i podaci izbijanja ponika posle setve stratificiranog i ne stratificiranog semena. Napred je naglašeno da je svaka semenka nosilac roditeljskih osobina (nasleda) i da pitanju odabiranja semenjaka treba posvetiti veliku pažnju. U tu svrhu u zemljama sa razvijenim šumarstvom postoje naročito odnegovane šumske sastojine — rezervati. No kako kod nas to pitanje još nije konačno rešeno, to kod sakupljanja šumskog semena treba se držati opštih bioloških principa razmnožavanja pojedinih vrsta. U tom pogledu treba se pridržavati opšteg načela: da seme treba sakupljati u područjima koja su po svojim prirodnim uslovima slična područjima, gde će se pošumljavanje vršiti kako direktnom setvom tako i sadnicama proizvedenim od sakupljenog semena. Neke strane brzorastuće vrste kod nas već sada su već zauzele široki areal rasprostranjenja (bagrem, gledičija, američki jasen, negundo, srebrnasti javor, amorfa, sofora, beli dud, crveni hrast, crni orah, svileni bor — Strobus, Douglazija i dr.) i takoreći udomaćili se. Seme takvih vrsta, sa 319 |