DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 39 <-- 39 --> PDF |
običnog bora, smrče i jele. Ovaj savezni zadatak sprovodi Institut za naučna istraživanja u šumarstvu Srbije u Topčideru. Konkretnih podataka o periodicitetu punog uroda naših borova nemamo, ali se, s obzirom na zrelost i autohtonost borova, na klimatske i dr. uslove za fruktifikaciju, za određivanje smenske baze mogu zasada primeniti inostrani podaci za crni i obični bor, koji najviše dolaze u obzir za veštačko podizanje šuma, dok se za alepski bor, moliku i muniku mogu lako prikupiti iskustveni podaci sa naših terena. Perspektiva razvoja smolarenja i obezbedenje baze za dobijanje kvalitetnog semena borova Predratna industrijski nerazvijena Jugoslavija, kod godišnje proiz vodnje i prerade smole od 200 t uvozila je još oko 2000 t kolofona i oko 450 t terpentiinskog ulja, u vrednosti od 16 miliona dinara. Sadašnjim tempom razvića naše industrije lakova, firnaijza, papira, sapuna, izola cionog materijala i dr, naglo će se povećati potreba u kolofonu, a za sprav ljanje lekova, za izradu veštaćkog kamfora, gume i dr. hemijskih proiz voda, kao i za izradu lakova, raznih krema i dr. biće potrebne sve veće i Veće količine terpentinskog ulja. Da bi se naša država u što kraćem vremenskom periodu oslobodila .uvoza ovih artikala, neophodno je potrebno da se gazdovanje u našim borovim šumama i njihovo iskorišćavanje podesi tako, da se s jedne strame obezbedi dovoljna selektivna semenska baza za proširenje sadašnjeg fonda borovih šuma, a s druge strane da se intenzivno i racionalno iskorišćavaju proizvodi onih borovih šuma koje nisu izdvojene za dobijanje kvalitetnog semena. ^ I pored naglog razvoja smolarenja u našim borovim šumama, počev od 1947 g. na ovamo, proizvodnja smole je još daleko od toga da podmiri potrebe industrije u kolofonu i terpentinskom ulju. Mora se priznati da je do kraja 1949. g. učinjen veliki napor u otvaranju belenica, ali usled ne stalnosti i nekvalifikovanosti radne snage, usled neredovnog zarezivanja belenica, lošeg i nedovoljnog alata i usled smolarenja na živo na 95°/o belenica, prinos po jednoj belenici vrlo je mali za naše sastojinske i stojbin ske prilike. U Makedoniji, koja ima povoljnije uslove, prinos po belenici u 1949 g. bio je prosečno 500 gr, u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori oko 300 gr, u Hrvatskoj zahvaljujući smolarenju i alepskog bora bio je prosječno 800 gr, a u Sloveniji, gdje se smolari kratkoročno, prinos je bio oko 900 gr. Prosečni prinos po belenici za FNRJ u 1949. bio je 400 gr. Stručni savet šumarstva na svom zasedaniju od februara ove godine, razmotrio je pitanje racionalnog iskorišćavanja borovih šuma i obezbeđenja baze za dobijanje kvalitetnog semena borova, i doneo shodne zaključke. S obzirom na posebnu važnost i vrednost proizvoda koje daju borove šume, kao i na potrebu usklađenja seče u borovim šumama sa proizvod njom smole i sa dobijanjem kvalitetnog semena, u količinama koje su po trebne za pošumrjavanje, Ministarstvo šumarstva FNRJ sazvalo je i odr žalo 27. i 28 II. 1950, specijalnu konferenciju po ovim pitanjima, na kojoj su uzeli učešća i pretstavnici Savezne [planske komisije, Privrednog saveta FNRJ i svih republičkih ministarstava šumarstva. 257 |