DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Iz borovih panjeva ekstrahira se kolofon i terpentinsko ulje, a suhom destilacijom dobija se pored drvenog uglja još i katran, terpentinsko ulje, sirćetna kiselina, benzol, metilni alkohol i dr, Destiliranjem svežih iglica dobija se skupoceno eterično ulje. Ranjavanjem debla živih borovih stabala, dobija se sirova smola iz koje se preradom dobijaju vredni i za industriju tako potrebni kolofon i terpentinsko ulje. Filtracijom smole molike i alepskog bora dobijaju se visoko kvalitetni balsami. Alepski bor u toplijim oblastima jadranskog reona; obični bor u severo- zapadnom i centralnom kontinentalnom reonu i u svim oblastima iznad 300 m, a na jugu države iznad 500—800 m; crni bor u svim klimatskim reonima države do 1200 m; molika i munika u planinskim južnijim predelima služe prema svojim osebinama za veštačko podizanje šuma na goletima, kršu i živom pesku. Seme naših borova dragoceno je i neophodno za uspešno pošumljavanje ogolelih terena i za jačanje i poboljšavanje privredne vrednosti i mešovitosti šikara i drugih iznurenim šuma u zoni de.vastiranih područja. Važno je napomenuti, da je Jugoslavija glavno prirodno nalazište za moliku i muniku, a donekle i za crni bor. Osvrt na iskorišćavanje borovih šuma u prošlosti U daljoj i bližoj prošlosti iskorišćavanje borovih šuma svodilo se na seču drveta i na pašu stoke u njima. Od ovakvog načina gospodarenja i iskorišćavanja borovih šuma najviše je stradao crni bor, kao najrasprostranjeniji, najbliži nastanjenim mestima i najpristupačniji za eksploataciju. Ostale vrste borova potiskivane su prvenstveno radi stvaranja pašnjačkih površina, a i kao posledica eksploatacije j nerazumnog gazdovanja sa njima. U planinskim stočarskim oblastima korišćene su suve iglice za stelju. Vađen je luč i primitivno je ekstrahiran katran. Smola je minimalno dobivana u nekoliko makedonskih sela. Seme je tek u bližoj prošlos´ii sakupljano u manjim količinama i korišćeno za pošumljavanja. Dosta dugo je seme borova nabavljano iz inostranstva. S obzirom na posebnu važnost i ekonomsku vrednost sporednih proizvoda borovih šuma, mi ćemo se nešto više zadržati na njima. 1. Smolarenje u prošlosti Prema podacima kojima raspolažemo smatra se da su seljaci planinskih sela Borove Bresnice, Taževa i Trebovlja u Makedoniji prvi uveli smolarenje, u toku 19 veka, u svojim crnoborovim šumama. Šume, u kojima su oni počeli i do danas produžili smolarenje, nalaze se na oko 50 km jugo-zapadno od Skoplja, u srednjem delu toka reke Treske. Verovatno je, da su se na ovaj posao odlučili zbog siromaštva i zbog dobre prođe smole i njenih proizvoda na obližnjim gradskim tržištima ,a pod uticajem smolarenja u Grčkoj, koja je pre Drugog svetskog rata postigla proizvodnju ori 28.000 tona smole godišnje. U Makedoniji smolareno je na oko 1350 ha crnoborovih šuma, a godišnja proizvodnja kretala se je između 50 \ 100 îtona sirove smole. Tek krajem 19 veka uvedena je i prerada smole u - 253 |