DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 34 <-- 34 --> PDF |
Ing. Ljubomir Marković (Beograd): O UNAPREĐENJU I PROŠIRENJU! NAŠIH BOROVIH ŠUMA I NJIHOVOM RACIONALNOM ISKORIŠĆAVANJU Rasprostranjenje i privredni značaj borovih šuma U Jugoslaviji prirodno rastu i stvaraju čiste ili mešovite sastojine uglavnom ove vrste borova: crni bor (Pinus nigra), obični ili crveni bor (P. silvestris), molika (P. peuce) i munika (P. leucodermis) kao vrste umerene i visijske kontinentalne klimatske zone nižeg, srednjeg ili visokog gorja, zatim krivulj (P, Mughus) koji zauzima pojas najgornje prirodne granice šumske vegetacije, i najzad alepski ili beli bor (P. halepensis) i pinj (Pinus pinea), koji rastu u toplijoj klimatskoj zoni Jadrana, Visinska rasprostranjenje crnog bora ide do 1700 m nadmorske visine, a najbolji i najveći kompleksi tog bora nalaze se sada između 600 i 1200 m. Obični bor počinje na 200—500 m i ide do 1900 m, a najbolji i najveći kompleksi tog bora nalaze se između 800—1400 m. Molika počinje na 800 m i ide do 2400 m, a najbolje je razvijena na visini od oko 1600 m (na Peristeru). Munika počinje na 700 m i dopire do 2000 m, a najbolje je razvijena u visini od oko 1300 m. Areal krivulja je vezan za gornju prirodnu granicu šuma, alepskog bora za mediteranske i najtoplije terene submediteranskog područja. Pinja ima kod nas od prirode jedino na Mjetu, Crni bor je indiferentan prema geološkoj podlozi. Obični bor najbolje uspeva na silikatu. Molika najbolje uspeva na silikatu, a na krečnjaku je nađena samo na dubokom i svežem tlu u višim predelima. Munika raste na krečnjaku, a retko se nalazi na silikatu. Krivulj, alepski bor i pinj prvenstveno rastu na krečnjaku. Na nižim nadmorskim visinama svog rasprostranjenja borovi su indiferentni prema ekspoziciji, ali sa većim visinama odlučno pr etpostavljaju južne ekspozicije. Sadašnja donja granica prirodnog rasprostranjenja crnog bora, običnog bora, molike i munike ne može se smatrati prirodnom, nego pomaknutom u visinu sečom, požarima i pašom. Crni bor, kao naš najrasprostranjeniji bor, i pored svoje otpornosti i frugalnosti, najviše je devastiran zbog toga što mu se najniža granica rasprostranjenja i veći deo amplitude njegovog visinskog rasprostranjenja nalaze isprepletani naseljima i njihovim ekonomskim potrebama. Borovima nije dodeljen naziv »brzorastućih vrsta«, ali njihov prirast u drvnoj masi, u nižim predelima rasprostranjenja, gde se mešaju sa lišćarima iz niskog i srednjeg gorja, u odnosu na ove svrstava ih u red brzorastućih vrsta. U gornjem pojasu, gde se borovi mešaju sa smršom, na slabijim tlima i južnim ekspozcijama u prirastu ne ustupaju pred smrčom, nego je i prevazilaze. Na boljim tlima i ostalim ekspozicijama smrča premaša borove u prirastu za oko 25%; ovu razliku u drvnoj masi borovi rekompenziraju i premašuju većom vrednosti drveta i raznovrsnosti proizvoda. Drvo borova veoma je traženo za brodogradnju i građevinsku stolariju, za p. t. t. i elektrovodne stubove, železničke pragove i rudničko drvo. 252 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Iz borovih panjeva ekstrahira se kolofon i terpentinsko ulje, a suhom destilacijom dobija se pored drvenog uglja još i katran, terpentinsko ulje, sirćetna kiselina, benzol, metilni alkohol i dr, Destiliranjem svežih iglica dobija se skupoceno eterično ulje. Ranjavanjem debla živih borovih stabala, dobija se sirova smola iz koje se preradom dobijaju vredni i za industriju tako potrebni kolofon i terpentinsko ulje. Filtracijom smole molike i alepskog bora dobijaju se visoko kvalitetni balsami. Alepski bor u toplijim oblastima jadranskog reona; obični bor u severo- zapadnom i centralnom kontinentalnom reonu i u svim oblastima iznad 300 m, a na jugu države iznad 500—800 m; crni bor u svim klimatskim reonima države do 1200 m; molika i munika u planinskim južnijim predelima služe prema svojim osebinama za veštačko podizanje šuma na goletima, kršu i živom pesku. Seme naših borova dragoceno je i neophodno za uspešno pošumljavanje ogolelih terena i za jačanje i poboljšavanje privredne vrednosti i mešovitosti šikara i drugih iznurenim šuma u zoni de.vastiranih područja. Važno je napomenuti, da je Jugoslavija glavno prirodno nalazište za moliku i muniku, a donekle i za crni bor. Osvrt na iskorišćavanje borovih šuma u prošlosti U daljoj i bližoj prošlosti iskorišćavanje borovih šuma svodilo se na seču drveta i na pašu stoke u njima. Od ovakvog načina gospodarenja i iskorišćavanja borovih šuma najviše je stradao crni bor, kao najrasprostranjeniji, najbliži nastanjenim mestima i najpristupačniji za eksploataciju. Ostale vrste borova potiskivane su prvenstveno radi stvaranja pašnjačkih površina, a i kao posledica eksploatacije j nerazumnog gazdovanja sa njima. U planinskim stočarskim oblastima korišćene su suve iglice za stelju. Vađen je luč i primitivno je ekstrahiran katran. Smola je minimalno dobivana u nekoliko makedonskih sela. Seme je tek u bližoj prošlos´ii sakupljano u manjim količinama i korišćeno za pošumljavanja. Dosta dugo je seme borova nabavljano iz inostranstva. S obzirom na posebnu važnost i ekonomsku vrednost sporednih proizvoda borovih šuma, mi ćemo se nešto više zadržati na njima. 1. Smolarenje u prošlosti Prema podacima kojima raspolažemo smatra se da su seljaci planinskih sela Borove Bresnice, Taževa i Trebovlja u Makedoniji prvi uveli smolarenje, u toku 19 veka, u svojim crnoborovim šumama. Šume, u kojima su oni počeli i do danas produžili smolarenje, nalaze se na oko 50 km jugo-zapadno od Skoplja, u srednjem delu toka reke Treske. Verovatno je, da su se na ovaj posao odlučili zbog siromaštva i zbog dobre prođe smole i njenih proizvoda na obližnjim gradskim tržištima ,a pod uticajem smolarenja u Grčkoj, koja je pre Drugog svetskog rata postigla proizvodnju ori 28.000 tona smole godišnje. U Makedoniji smolareno je na oko 1350 ha crnoborovih šuma, a godišnja proizvodnja kretala se je između 50 \ 100 îtona sirove smole. Tek krajem 19 veka uvedena je i prerada smole u - 253 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 36 <-- 36 --> PDF |
kolofon i terpentinsko ulje. Prerada je vršena u primitivnim kazanima na. direktnu vatru. Smolarenje je vršeno vrlo primitivno. Primenjivana je stara austriska metoda, kojom se jako ozleđuje i oštećuje smolareno stablo. Ovaj način smolarenja živi u tim selima i sada. Postavljaju se velike belenice, koje zahvataju skoro 2/. obima debla. Za sve operacije služe se običnom seki rom. Lončići se ne upotrebljavaju, nego se smola sliva u zaseke na dnu debla ispod belenice. Usled primene ove metode i tehnike rada dobivena smola je nečista i sa srazmerno malim procentom terpentinskog ulja, a dobiveni kolofon i terpentinsko ulje slabog su kvaliteta. U Sloveniji, u šumama Dravskog polja, Walter Bar k izvršio je ma nje oglede smolarenja na običnom i crnom boru i na borovcu (P. strobus L); u godini 1930 i 1938. U Hrvatskoj, u kraškim, šumama šumske uprave ti Rudopolju, Dr. A. Ugrenovi ć sproveo je 1929—1932 g. naučne oglede smolarenja na crnom i običnom boru, U Makedoniji, ogledi smolarenja uvedeni su 1932 u Kapin´i, tj, u šumi koja je povezana sa onima koje smolare seljaci Breznice, Taževa i Trebovlja. U narednim godinama ogledi su postavljeni i na Morihovsko-Roždenskim planinama (obični i crni bor), na Maleškim planinama (obični i crni bor), na masivu Pelister (molika) i na masivu Koritnik kod Prizrena (munika). Komparativno ije ispitivana na oglednim poljima francuska metoda i njemačka metoda na pola i na pun strug. U toku sprovađanja ogleda 1932—1935 g. osposobljeno je nekoliko šumarskih stručnjaka i dovoljan broj smolaraskih radnika. Uočeni su važniji faktori koji utiču na prinos smole kod pripreme proučavanih metoda smolarenja. Proučeno je pitanje organizacije rada na smolarenju i na preradi smole, kao i pitanje glinenih lončića, alata i dr. pribora. Na osnovu ovih spoznaja godine 1935 prešlo se na industrijsko smolarenje i. preradu smole u Kap*ni, Godišnja produkcija smole u drž. manipulaciji »Smolpod« kretala se je oko 100 tona a prerađivano je u fabrici, koja je podignuta u Kapini, oko 200 t, uključujući tu i otkup smole od seljaka iz Breznice, Taževa i Trebovlja. Prinos po belenici kod industrijskog smolarenja iznosio je 1937 g. 620 gr a 1939 g. 700 gr, a na oglednim poljima bio je od 500 do 1100 gr. U industrijskom smolarenju primjenjivana je francuska metoda na živo (dugoročno smolarenje). Ogledi su nastavljeni sve do početka rata. Godine 1938 i 1939 sprovedeni su terenski taksacioni radovi na Morihovsko-Roždenskim planinama. Ovi su radovi dali detaljne podatke o strukturi sastojina bora i njihovim lokalitetima, na. osnovu kojih je pripremljena i osnova za smolarenfe crnog i običnog bora u tom planinskom skupu. U Bosni su uvedeni ogled ismolarenja g. 1938 u crnoborovim šumama višegradskog područja, a 1939 i u slivu r. Krivaje. U Dobrunu i u Busova či bile su podignute fabrike za dobijanje proizvoda smole borovog drveta. Ona u Busovači brzo je prestala radom. Za vreme rata industrijsko smolarenje sprovedeno Ije u Makedoniji (1942 i 1943 g) u manipulaciji Kapina, te u Hrvatskoj na Đurđevačkim pescima i Borju kod Križevaca. U okolini Titovog Uzica uvedeno je, pred Drugi svjetski rat,, industrijsko smolarenje, ali samo kratko vreme. 254 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 37 <-- 37 --> PDF |
2. Smolarenje od oslobođenja na ovamo Industrijsko smolarenje u Makedoniji obnovljeno je g. 1945, a redovni ogledi zavedeni su 1947 g. U Sloveniji g. 1946 uvedeni su ogledi i industrijsko smolarenje na običnom i crnom boru. U Hrvatskoj je industrijsko smolarenje obnovljeno, a ogledi su uvedeni 1947 na običnomcrnom boru, a 1948 i na alepskom boru. U Bosni i Hercegovini ogledi su obnovljeni 1947 g. a industrijsko smolarenje uvedeno i´e iste godine. U Srbiji ogledi su uvedeni 1948 g. paralelno sa industrijskim smolarenjem. U Crnoj Gori ogledi još nisu uvedeni, a industrijsko smolarenje je zapcčalo 1948 g. Ogledi se nastavljaju i proširuju u svim republikama sem Crne Gore. Ispituju se metode smolarenja (francuska, nemaoka i novoaustriska) i učestalost zarezivanja, u vezi sa povećanjem prinosa po belenici. Ispituje se alat i vrše tehnička usavršavanja na njemu. Vrše se ogledi sa bem»jskim sredstvima na borovima, a započeti su 1949 g. i na smrči. Istražuju se nedostaci industriskog smolarenja, u vezi sa niskim prinosom smole i uslovima za nijegovo povećanje. Održavaju se tečajevi za formiranje stalnog kadra smolara i manipulanata. Proučava se najbolja organizacija rada. Pored ovog operativno-praktičnog zadatka, ogledi zalaze i u naučna istraživanja borovih sastojina, njihovog podmladivanja, negovanja i dr. Izuzimajući NR Sloveniju, u ostalim republikama industrisko se smolarenje vrši na živo dugoročno, primenom francuske metode, kao povoljnije za ovaj način smolarenja. Prvi ogledi na crnom i običnom boru, sa upotrebom kiselina za nadraživanje lučenja smole dali su dobre rezultate. Izgleda da će se primenom kiselina odlučno smanjiti potrebna radna snaga za jednaki prinos smole. Prvi ogledi na smrči, sa upotrebom kiselina, izvršeni su u Srbiji g. 1949., takođe su povoljni. Filtriranje smole molike i crnog bora u Makedoniji dalo je već dobre praktične rezultate. Sprovečće se i filtriranje smole alepskog bora i munike. Balzam crnog bora ispituje se u vezi sa njegovom upotrebom u medicinske svrhe. Ballzami molike i alepskog bora ispitani su, pa se već koriste u mikroskopskoj tehnici, a kada nastupi potreba i u optičkoj industriji, čime se naša zemlja oslobađa uvoza skupog kanadskog balzama. Kapaciteti za preradu smole u kolofon i terpentinsko ulje izgrađeni su i daju proizvode dobrog kvaliteta. Industrisko smolarenje je u stalnom i naglom porastu. Ako uzmemo ostvareni plan proizvodnje u 1947 g. kao 100, ostvarena proizvodnja u 1948 g. bila je 181%, a u 1949 g. iznela je 297%. Za 1950 godinu planirana je proizvodnja 592%. 3. Upotreba semena borova za veštačko pošumljavanje Crni i obični bor rode dobrim semenom svakih 3—5 godina. Oni su najpogodniji za pošumljavanje, jer im je areal rasprostranjenja veliki i poklapa se često sa terenima koje treba pošumljavati. Manje ili više indiferentni su prema geološkoj podlozi. Uspevaju na skeletnim tlima i popravljaju ih. Sadnice se lako proizvode u rasadnicima. I direktna setva na povoljnim tlima daje dobre rezultate. Naročito je pogodan za pošumlji 255 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 38 <-- 38 --> PDF |
vanje razgoljenih terena crni bor. Za pošumljavanje nižih predela na kršu alepk« bor je osobito pogodan. Njegova rana, česta i obilna fniktifikacija omogućuje lako prirodno pomlađenje postojećih sastojina tog bora i podizanja novih šuma u njegovom arealu rasprostranjenja. Direktna setva da:e vrlo dobre rezultate. Molika i munika daju dobro seme skoro svake godine, a svake treće i pun urod kvalitetnog semena. Molika traži silikatnu podlogu, a munika pretpostavlja podlogu krečnjaka. Ovi zahtevi do izvesne mere umanjuju njihovu upotrebu u veštačkom pošumljavanju ogolelih terena. Seme molike preleži godinu dana, pa je i to smetnja za njeno širenje na odgovarajućim terenima. Šumarska nauka i praksa ustanovili su da je za uspeh pošumljavanja, za osiguranje zdravstvenog stanja i za kvalitetnu i kvantitetom produkciju novo podignutih šuma potrebno seme poznatog porekla, sakupljeno sa zdravih, pravih i lepo razvijenih stabala da je dobre čistoće i klijavosti i da potiče iz sastojine istog ili sličnog klimatskog reona, ti. da se kvalitetno seme iz određenog klimatskog reona upotrebljava za pošumljavanje ogolelih površina u dotičnom ili sličnom klimatskom reonu. Za veštaoka pošumljavanja sa borovima mora se voditi računa i 0 inostranoj praksi, da se kt genetičkih razloga upotrebljava samo kvalitetno seme dobijeno od nesmolarenih borovih stabala. Borovi kao heliofilne vrste i skromne u pogledu zahteva na tlo, sa srazmerno širokim arealom rasprostranjenja, zatim kao dobri zaštitnici i meiioratori fizičkih svojstava degradiranih terena i najzad kao ekonomski vredne vrste šumskog drveća, odličan su faktor u veštačkom pošumljavanju ogolelih šumskih terena, a pored toga pogodne su i za poboljšanje proizvodnje zapuštenih šuma i šikara. Seme borova za potrebe pošumljavanja u zemlji, već sada učestvuje sa oko 70.000 kgr, tj. prosečno sa 1 kgr po hektaru površine koja je planirana za pošumljavanje. Od ove količine oko 70% otpada na crni bor, 20%» na obični bor i 10% na alepski bor, moliku i muniku. S obzirom na savremena genetička gledišta u podizanju šuma, izv.z većih količina semena naših borova ne bi dolazio u obzir. Povećanjem plana pošumljavanja iz godine u godinu odlučnijim zahvatom u izboru vrsta za pošumljavanje, i ograničenjem upotrebe bagrema i nekih dr. vrsta samo za terene koji njima odgovaraju, kao i uvođenjem vrednijih vrsta drveća u zapuštene šume i šikare, upotreba semena naših borova će se sve viš© povećavati. Seme borova sakuplja se sa stabala koja su istovremeno sposobna i za smolarenje, pa se potsavlja pitanje usklađenja ovih oprečnih zahteva na borove šume starosti 50—100 godina. Ove činjenice su bile odlučne za izdavanje saveznog Uputstva za izdvajanje sastojina i grupa drveća za dobijanje kvalitetnog semena . 1948 g., da bi se na vreme obezbedila dovoljna selektivna semenska baza za naša pošumljavanja. Kontrola kvaliteta i zdravstvenog starija šumskog semena po prvi put je uvedena kod nas 1948 g., kada je podvrgnuto kontroli seme crnog bora iz berbe 1948/49 g. a 1949 godine kontrola je protegnuta i na seme 256 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 39 <-- 39 --> PDF |
običnog bora, smrče i jele. Ovaj savezni zadatak sprovodi Institut za naučna istraživanja u šumarstvu Srbije u Topčideru. Konkretnih podataka o periodicitetu punog uroda naših borova nemamo, ali se, s obzirom na zrelost i autohtonost borova, na klimatske i dr. uslove za fruktifikaciju, za određivanje smenske baze mogu zasada primeniti inostrani podaci za crni i obični bor, koji najviše dolaze u obzir za veštačko podizanje šuma, dok se za alepski bor, moliku i muniku mogu lako prikupiti iskustveni podaci sa naših terena. Perspektiva razvoja smolarenja i obezbedenje baze za dobijanje kvalitetnog semena borova Predratna industrijski nerazvijena Jugoslavija, kod godišnje proiz vodnje i prerade smole od 200 t uvozila je još oko 2000 t kolofona i oko 450 t terpentiinskog ulja, u vrednosti od 16 miliona dinara. Sadašnjim tempom razvića naše industrije lakova, firnaijza, papira, sapuna, izola cionog materijala i dr, naglo će se povećati potreba u kolofonu, a za sprav ljanje lekova, za izradu veštaćkog kamfora, gume i dr. hemijskih proiz voda, kao i za izradu lakova, raznih krema i dr. biće potrebne sve veće i Veće količine terpentinskog ulja. Da bi se naša država u što kraćem vremenskom periodu oslobodila .uvoza ovih artikala, neophodno je potrebno da se gazdovanje u našim borovim šumama i njihovo iskorišćavanje podesi tako, da se s jedne strame obezbedi dovoljna selektivna semenska baza za proširenje sadašnjeg fonda borovih šuma, a s druge strane da se intenzivno i racionalno iskorišćavaju proizvodi onih borovih šuma koje nisu izdvojene za dobijanje kvalitetnog semena. ^ I pored naglog razvoja smolarenja u našim borovim šumama, počev od 1947 g. na ovamo, proizvodnja smole je još daleko od toga da podmiri potrebe industrije u kolofonu i terpentinskom ulju. Mora se priznati da je do kraja 1949. g. učinjen veliki napor u otvaranju belenica, ali usled ne stalnosti i nekvalifikovanosti radne snage, usled neredovnog zarezivanja belenica, lošeg i nedovoljnog alata i usled smolarenja na živo na 95°/o belenica, prinos po jednoj belenici vrlo je mali za naše sastojinske i stojbin ske prilike. U Makedoniji, koja ima povoljnije uslove, prinos po belenici u 1949 g. bio je prosečno 500 gr, u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori oko 300 gr, u Hrvatskoj zahvaljujući smolarenju i alepskog bora bio je prosječno 800 gr, a u Sloveniji, gdje se smolari kratkoročno, prinos je bio oko 900 gr. Prosečni prinos po belenici za FNRJ u 1949. bio je 400 gr. Stručni savet šumarstva na svom zasedaniju od februara ove godine, razmotrio je pitanje racionalnog iskorišćavanja borovih šuma i obezbeđenja baze za dobijanje kvalitetnog semena borova, i doneo shodne zaključke. S obzirom na posebnu važnost i vrednost proizvoda koje daju borove šume, kao i na potrebu usklađenja seče u borovim šumama sa proizvod njom smole i sa dobijanjem kvalitetnog semena, u količinama koje su po trebne za pošumrjavanje, Ministarstvo šumarstva FNRJ sazvalo je i odr žalo 27. i 28 II. 1950, specijalnu konferenciju po ovim pitanjima, na kojoj su uzeli učešća i pretstavnici Savezne [planske komisije, Privrednog saveta FNRJ i svih republičkih ministarstava šumarstva. 257 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Glavniji zaključe; sa te konferencije su o»vi: 1. U 1950. g. treba povećati proizvodnost rada, tako, da se po bölenici postigne prosečni prinos od 600 gr smole. IU ovu svrhu primljene su obazeve da se osigura stalna kvalifikovana radna snaga, dobar i dovoljan alat i pribor, i dobar smeštaj radnika, a u pogledu snabdevanja smolara hranom, odećom i obućom, da se oni u potpunosti izjednače sa radnicima na eksploataciji šuma. 2. Odmah pristupiti uređenju svih borovih šuma i da se na osnovu revidiranih ili novih uređajnih elaborata izradi perspektivni plan iskorišćavanja, koji će uskladiti seču i smo´arenje sa dobivanjem semena, a za potrebe pošumljavanja odmah izlučiti potrebne selektivne semenske sastojine u kojima se ne će smolariti. Izdvajanje sastojina za seme da se sprovede prema Uputstvu za izdvajanje sastojina i grupa drveća za dobijanje kvalitetnog semena, koje je izdalo Savezno ministarstvo šumarstva .949 godine. 3. Svi republički instituti za naučna šumarska istraživanja treba da nastave započete oglede za što veću i kvalitetniju proizvodnju smole, kao i za osvajanje novih sirovinskih baza i novih proizvoda, s tim da operativa pruži institutima potrebnu pomoć u radnoj snazi, kreditima i dr. sredstvima. Naročito je podvučena potreba da se intenzivno sprovedu ogledi sa primenom hemijskih sredstava na borovima, kao i na smrči. 4. Što pre treba da se izradi i dostavi šumarstvu perspektivni plan seča borovih šuma za period do kraja 1956 g., da bi se mogao skladno izraditi perspektivni plan smoilarenja i blagovremeno obezbediti dovoljna semenska baza. 5. Uprava za naučno-istraživalačkj rad i unapređenje proizvodnje Ministarstva šumarstva FNRJ treba da pribav; iz inostramstva dokumentaciju po pitanju semena smolaremih borova i njegove uporabljivosti u veštačkom podizanju šuma. 6. Uputiti u inostranstvo dva stručnjaka-specijalista za smolarenje, radj pro-, učavanja savremenih metoda, tehnike i organizacije rada na smoilarenju, ekstrakciji i destilaciji. 7. Resiti pitanje osnivanja jedne radionice za izradu smolarskog i ostalog šumskog alata i pribora, potrebnog šumarskoj službi u FNRJ. 8. Prikupiti podatke o kapacitetima za preradu smole, radi pravilnog snabdevanja ovih, sa sirovinom iz najbližih smolarskih područja, i intenzivirati ekstrakciju i suvu destillaciju borovih panjeva, i otpadaka drveta, kao i destilaciju iglica svih vrsta četinara rad; dobijanja eteričnih ulja. Iako ije sadašnji fond borovih šuma, u odnosu na ukupni šumski fond Jugoslavije mali, primenom savremenih metoda gazdovanja i racionalnog iskorišćavanja borovih šuma, moći će da zadovolji potrebe u kvalitetnom drvetu, smoli i u semenu za pošumljavanje, ako se seča i smolarenje međusobno usklade i ako se blagovremeno izdvoje selektivne sastojine, dovoljne po veličini i pravilno raspoređene (prema potrebama pošumljavanja u pojedinim klimatskim reonima. LITERATURA 1. Čokl ing. Martin: Smolarski priročnik, Ljubljana 1947. — 2. Em. ing. Hans: Značaj i mogućnosti smolarenja u borovim šumama južne Srbije. Š. L. 1934, str. 294— 297. — 3. Marković ing. Ljubomir: Dvadeset godina šumarstva našega juga. Š. L. 1(934, str. ´149. — 4. Pejović ing. Branislav: Potreba racionalnog smolarenja kod nas. Š. L. 1938, str. 570—576. — 5. Sacki ing. Valentin: Opiti smolarenja u Poljskoj. Š. L. 1948, str. 217—234. — 6. Ugrenović dr. Aleksandar: Smolarenje u Francuskoj. Š. L. 1928, str. 11Ö—136. — 7. Ugrenović dr. Aileksandar-išolaja dr. Bogdan: Istraživanja o specifičnoj težini drveta i količini sirove smole vrsti Pinus nigra Arn. i Pinus silvestris L, Glasnik zavoda za šumske pokuse No. 3 str. 29—88, Zagreb 1931. — ®, Ugrenović dr. Aleksandar- Šolaja dr. Bogdan: Istraživanja o tehnici smolarenja i o kemizmu smole vrsti Pinus nigra Arn. i Pinus silvestris L. Glasnik zavoda za šumske pokuse No. 5 str. 1—201, Zagreb 1937. 258 |