DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Prof. Roger David (Bordeaux): OSTVARENO JE POSÜMLJAVÄNJE PRIMORSKOG BORA SA REZNICAMA* U biljnoj proizvodnji poznata su dva načina razmnožavanja biljaka.- Jedan je put oplodavanja, odnosno semenom a drugi je vegetativni način. U samoj praksi, vegetativni način razmnožavanja sastoji se na podsticanju formiranja adventivnih korena kod jedne grančice koja nosi pupoljke, Znači, ukoliko je razmnožavanje primorskog bora putem semena laka stvar, bilo je do skora nemoguće podsticanje zakorenjivanja grančica kod ove vrste. No ipak raznim autorima pošlo je za rukom razmnožavanje putem reznica kod raznih četinara. Tako američki istraživači sa ove tačke gledišta proučili su Pinus caribea Morelet, koji daje veći prinos u smoli nego što je slučaj kod Pinus palustris Mill, u koje vrste prirast prvih godina je osobito brz, U toku 1942. godine pošlo je za rukom H. L. Mitchell-u, C. S, Schopmeyer-u i K. W. Dorman-u da razmnože ovu vrstu bora putem reznica, gde je zakorenjivanje bez postupka iznosilo 8—27%. Razmnožavanje sa reznicama Pinus palustris Mill, putem specijalnog postupka, koji je kod ove vrste obavezan da bi se mogao formirati koren, postignuto je tek 1947. godine. Ovi radovi su izvođeni od strane Southeastern Forest Experiment Station u Lake City Florida (U. S. A.) pod rukovodstvom C. E. Ostrom-a, gde je K. W. Dorman uspeo po prvi put da razmnoži Pinus palustris natopivši osnovu grančice u rastvoru baziranom na hormonalnim i hranljivim materijama. Ch. Prat, Okie i Legendre, za vreme njihovog boravka u U.S.A. imali su prilike da vide prve kulture od Pinus palutris Mili., podignute putem reznica. Ova istraživanja su sada nastavljena od A. A. Downs-a. Tako, a priori, realizovanje vegetativnog razmnožavanja kod primorskog bora, nije bila nemoguća stvar, no da bi istraživanja otpočela bilo je potrebno osigurati dovoljno materijala te neophodno osoblje kako bi se radovi izveli do kraja. Zahvaljujući znatnim subvencijama dodeljenih L´Institu du Pin od strane U. C. R, (korporativne unije smolara), jedna staklara je mogla biti uređena i angažiran jedan pomoćnik-biolog oko pripremnih radova i oko održavanja reznica. Mi smo imali tu radost da utvrdimo pojavljivanje prvih korena kod reznica primorskog bora. Naši prvi opiti bili su ostvareni u običnoj staklari od meseca aprila do juna 1948. godine. Grančice stare 1—2 godine bile su unapred odabirane od stabala razne starosti, tretirane na razne načine a zatim pripremljene na uobičajene načine za vegetativno razmnožavanje. Lončići, gde su bile reznice, bili su svakodnevno zalivani. Primenjen postupak sastojao se u sledećem: Donji delovi reznice (osnova), koje su prethodno kvašene u alkoholu ili eteru da bi se uklonila izlučena smola, bile su držane za vreme od 6 do 24 sati u ovim rastvorima: Svojim pismom od 28. marta 1950. god. gosp. prof. R. David bio je veoma zadovoljan što ćemo ovu njegovu poznatu naučnu radniu prevesti i za naše čitaoce. Prvi put je objavljena u listu »Bois et Résineux« 30. III. 1949. god. Bordeaux (Francuska). Uredništvo Šumarskog lista je zahvalno gosp. prof. R. Davidu i gosp. direktoru navedenog lista na datom odobrenju da možemo tu raspravu štampati u Šum. Listu.. 235 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 18 <-- 18 --> PDF |
1. indol-acetna kiselina, butir-indol, acet-naftalen (u koncentracijama 25, 50, 250 i 500 mg. na litar); 2. u jednoj smeši materija: indol-acetna kiselina 250 mg/l, indol-butirna kiselina 125 mg/l i acet-naftalenska kiselina 125 mg/l; 3. u istom rastvoru kao pod 2 kome je dodato nešto vitamina B1( saharoza i neki sastojci White-ove hranljive materije. Druga komparativna istraživanja bila su izvršena pod istim uslovima sa razlikom što su reznice čuvane u vlažnoj mahovini u vremenu od 1—15 dana na temperaturi od +2°C. Svi ovi postupci pokazali su se veoma neefikasnim . Reznice su počele da žute krajem prvog meseca a zatim su se potpuno sasušile. Jedan deo opita bio je izvršen tokom meseca maja i juna u staklari. U ovom slučaju izvestan broj reznica bio je tretiran kao prethodne, dok su druge bile pripremljene na sledeći način: osnova reznice bila je prethodno ovlažena i zaprašena sa hormodinom, materijom koja ima hormonalna svojstva. Ni jedan pozitivni rezultat nije se mogao zabeležiti sa ovakvim postupkom. SI. 1 — Reznica primorskog bora izvađena 23. septembra, snimljena 3. marta. Glavni koren već pokazuje i 6 korenčića u blizini zadebljanja koje je zaraslo. Imajući u vidu ove neuspehe mi smo hteli saznati da li izlučena smola na zarezu same reznice nije omela upijanje aktivnih materija. Ogledi su dakle imali i taj zadatak da nam pokažu i količinu upijene tečnosti kod svake reznice. Da se to omogući mi smo primenili sledeću tehniku: 1. Grančice su bile postavljene u jedan rastvor razredenog eozina (jedna materija za intenzivno bojenje). Posle 24 sata svaka grančica bila je uzduž rasečena. Tada se je utvrdilo čak i golim okom, da je rastvor eozina upiven od same osnove (zareza) grančice do pupoljka. Drvo je bilo jasno obojeno od ove materije. Ovaj ogled je pokazao da izlučena smola na osnovi reznice ne ometa u većoj meri upijanje hranljivih materija. 236 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 19 <-- 19 --> PDF |
2. Mi smo hteli sem toga da utvrdimo variranje količine rastvora sposobnog da bude upiven (apsorbovan) od jedne grančice uzimajući u obzir broj njenih listova, starost, dužinu kao i prirodu terminalnog pupoljka (da li je on lisni ili cvetni). U drugom slučaju mi smo pokušali da ispitamo nije li moguće povećati brzinu upijanja samog rastvora. Da bi odgovorili na prvo pitanje mi smo izvršili sledeće pripreme. Serije borovih grančica bile su raspoređene na takav način da njihova osnova je uvučena u staklenu cev oblika U od 0,5 cm prečnika, gde se nalazio hranljivi rastvor. Da bi se moguće greške odstranile grančice su bile utvrđene pomoću jedne cevi od finog kaučuka a zatim parafinirane na taj način da je onemogućena evaporacija rastvora. U drugom kraju cevi oblika U, jedna kapljica od ulja bila je stavljena na površinu tečnosti radi istog cilja. SI. 2 — Grančica primorskog bora izvađena 23. septembra, snimljena 3. marta. Jasno se razlikuje na osnovi zadebljanje koje zarašćuje i na produžetku stabla jedan koren je već formiran. Brimećuje se znatna debljina ovog organa. Posle više ogleda mi smo utvrdili da su reznice upile za 24 sati količinu od ukupne tečnosti od 0,4 do 4,4 cm3. Sa druge strane količina upijene tečnosti ovisna je bar u izvesnoj srazmeri sa brojem i srednjom dužinom iglica i sa dužinom grančice. Naprotiv starost grančica i priroda terminalnog pupoljka nisu ukazivali da imaju neki osetan uticaj. Ovi ogledi potvrdili su i prethodno iznetu postavku da smola ne sprečava upijanje rastvora od strane grančice, šta više baš te grančice absorbiraju znatne količine aktivnih materija. Mi smo isto tako pokušali da povećamo količinu upijene materije putem povećavanja pritiska. U tom cilju krak cevi oblika U kolji se nalazio u dodiru sa vazduhom, bio je povezan sa jednim sistemom od dve boce postavljene na raznim visinama. Pod ovim uslovima mi smo utvrdili bar kod mlađih grančica da povećavanje pritiska izrazito povećava količinu rastvora upivenog od reznica. 237 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Rezimirajući prednje svi ovi ogledi su pokazali da su borove grančice sposobne kao i reznice drugih biljnih vrsti da upijaju znatne količine rastvora. Smola izlučena na površini same rane nije bila razlog za gubitak (sušenje) reznica kod pošumljavanija sa primorskim borom. Međutim ako izlučena smola na površini preseka ne ometa upijanje rastvora, to zarašćivanje rane treba da usledi posle stavljanje reznice na određeno mesto. Dakle, ako se radi pod uobičajenim uslovima pošumljavanja sa reznicama od bora konstatuju se bilo znaci nekroze, bilo sušenje osnove stabla, ali nikad se nije zapazilo formiranje zadebljanja za zarašćivanje. SL 3 — Snimak reznica (iz slike 1 i 2) koji pokazuje ceo izgled zakorenjenih grančica.Pirimećuje se prisustvo muškog cveta iznad terminalnog pupoljka kod levé grančice. Da bi izbegli svaku opasnost zagađivanja, bilo je korisnije da se izazove zarašćivanje tkiva kore i lika, pre prenošenja same reznice na njeno određeno mesto. U tom cilju mi smo primenili prstenasto skidanje kore u osnovi godišnjeg izdanka kod raznih grančica. Tkiva kore i lika bila su takođe uklonjena na dužini od 1—3 cm već prema prečniku reznice. Taj deo bez kore bio ije potom obavljen sa parčetom vate koja je bila prethodno natopljena rastvorom indol-butirne kiseline (5 mg na cm3). Sve to uvijeno vlažnom mahovinom i pričvršćeno na mestu putem rafije. Ovaj način pokazao se neefikasnim i pored svakodnevnog vlaženja mahovine. Jedan drugi način sastojao se u prepokrivanju dela gde je skinuta kora sa jednim testom na bazi lanolina koje je imalo i indol-acetnu kiselinu. Da bi se izbeglo upijanje lanolina od kišnice i spajanje sa njom pod uticajem sunčevih zrakova, sve je bilo uvijeno sa komadom tkanine i to vezano rafijom. Zahvaljujući ovoj biološkoj tehnici postigli smo odlučne rezultate. Reznice tako tretirane bile su postavljene u staklari sa vlažnim peskom. Jedan automatski uređaj omogućavao je zalivarije reznica koje su se ispitivale, oko svakih 40 minuta jedan put. Pesak se je nalazio u jednom velikom koritu koje je bilo iznutra obloženo peskom. Oticanje vode bilo je omogućeno putem otvora izbušenim na različitim mestima korita. Preko noći reznice su bile osvetljene putem jednog sistema svetlećih cevi, dajući 238 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 21 <-- 21 --> PDF |
jednu svetloet približnu dnevnoj svetloeti. Temperatura u staklari kretala se između 12°C (u toku noći) i 15 do 25°C (u tokti dana). Skidanje kore bilo je izvršeno 17 juna i 27 jula (1948) na objektima starim oko 15 godina. U septembru je utvrđeno da terminalni deo stabla je imao jači prečnik od onog dela koji j e bio ispod samog mesta gde je kora bila skinuta. Krajevi tretiranih grančica bili su za v,reme leta obogaćene materijama koje su stvorene metabolizmom lišća. Sa druge strane zadebljanja za zarašćivanje bila su se formirala i oni su bili deblji od gornjih delova rane kod većine tretiranih grančica, SI. 4 — Poprečan presek glavnog adventivnog korene, jedine reznice (levo) iz centralnog dela i jedan koren od sadnice dobijene putem semena (desno). Primećuje se slična struktura samo što se po veličini mogu razlikovati dva organa. Te razlike proizi´laze od toga što reznica ima izvestan broj većih ćelica no što ih ima sadnica. Debljina kore, naročito i jasno je veća a sa druge strane ćelice su više zaokružene. Znači: p. c. (korenov parehhim), end (endoderm), 1. pc (likine ćelice), 1, p (prim, liko), c. s. (sekrecioni kanal), f. v. (vaskuilarni snopići), m. (srž). Dana 23. septembra 1948. god. izvestan broj, grančica bio je rasečen u visini mesta gde je kora bila skinuta, zatim su stavljene u lončiće u pesku i ostavljene na vazduhu. Dnevno su bile tri puta zalivane. Upijanje vode od same grančice bilo je omogućeno putem njenog drvnog tkiva i putem površine iglica. Druge grančice koje su pretrpele prstenasto skida 239 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 22 <-- 22 --> PDF |
nje kore u junu i julu, bile su ponovno uzete 15. novembra. Za svo ovo vreme reznice su se neprekidno nalazile u staklari. Pod ovim uslovima terminalni pupoljak grančica rastao je progresivno. Dana 9. februara 1949. muški cvetovi već su se bili pojavili na nekima od nijih a zatim i cvetanje je postalo opšte. Dana 25. februara jedna reznica bila je posmatrana. Ona je imala jedan mali koren od 1,5 cm dužine. Dana 1. marta razne reznice su bile ispitane. Izvestan broj od njih imale su jedan ili dva korena u rašćenju, dužina ovih organa je varirala između nekoliko mm do 22 cm. Njihova debljina uvek značajna kretala se od prilike od 3—4 mm. Jedna reznica uzeta i;oš 23. septembra 1948. pokazivala je sekundarno korenje mnogo tanje od ostalog u oblasti zadebljanja (vidi si, 1). Uzdužni preseci napravljeni u jednom od ovih korena i na samom korenu kod mladih biljčica iste starosti pokazuju da je grada normalna, ali da je njihovo odrvenjavanje još slabo naglašeno (si. 4), što izgleda da je dobar dokaz da se koren brzo izdužuje budući da je korenov meristem stvoren. Tada se postavlja jedan novi problem a to je presađivanje ovih reznica određenih za pošumljavanje. On je identičan onome problemu koji se pojavljuje i kod presađivanja borovih sadnica. Mi smo ispitivali različite reznice kako bi se olakšalo njihovo primanje kod presađivanja. » Zaključci Ako rezimiramo istraživanja koja smo preduzeli pre skoro godinu dana možemo reći da je ostvareno pošumljavanje putem reznica i kod primorskog bora. Poznato je da je ova vrsta ostajala uporna kod svih dosadašnjih uobičajenih postupaka primenjenih kod pošumljavanja putem reznica kod viših biljaka, obuhvatajući i one postupke koji su primenili Amerikanci kod pošumljavanjem putem reznica kod Pinus palustris Mill. Zahvaljujući našoj tehnici, grančice primorskog bora (Pinus maritima Miller) kao i one oddrugih drvenastih vrsti mogu se zakoreniti. No izgleda da je potrebno da ove grančice budu obogaćene prethodno proizvodima metabolizma (plastičnim oligodinamičnim materijama). Ovo obogaćivanje je lako moguće sa jedne strane prstenastim skidanjem kore a sa druge strane sa testom postavljenim na mesto skinute kore. Ovo testo sprečava gubitak smole i stimuliše bez sumnje stvaranje ćelijica sekundarnog tkiva. Najzad je moguće da među proizvodima koji se stvaraju u delu iznad skinute kore postoji i jedan »organizator« ili jedan »prethodnik« ove rizogene materije koji izaziva na zadebljanju gde rana zarašćure, diferenciranje korenovog meristema. U svakom slučaju čim su reznice bora tretirane sa rastvorom hetero-auksina, one su nesposobne za formiranje korena. Auksin nije sam sposoban da omogući rizogenezu i treba da postoji bez sumnje jedna druga materija, jedan r i z o k a 1 i n organizator korenovog sistema. Ali i pored toga što rezultati koje smo postigli prestavljaju jedan novi i ozbiljan doprinos za rešenje jednog delikatnog problema morfogeneze, njegova praktična vrednost je daleko od toga da može biti zanemarena. Poznato je da količina ubrane smole varira često od terena gde borovi 240 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 23 <-- 23 --> PDF |
rastu ali takođe često i od njih. Kod razmnožavanja, ... bi se zadržale njihove osobine, najbolja metoda će se sastojati u razmnožavanju vegetativnim putem. Kako je uvek poželjno imati stabla koja daju dobar prinos u smoli, moći će se blagodareći pošumljavanju putem reznica, putem selekcija, uzeti samo ona stabla koja su izdašna u smoli. Čak i ako su reznice prenese i na jedan lošiji teren prinos u smoli neće biti verovatno odličan ali će biti uvek veći od onog stabla koje i na dobrom terenu da;e jedan osrednji prinos. Sa druge strane pošumljavanje putem reznica omogućava da se dobije i jedno dragoceno preimućstvo u prirastu. Tako jedna mala sadnica od primorskog bora stara godinu dana ima stabaoce dugo oko 9 cm, dok jedna reznica od jednogodišnjeg izdanka može" imati 20—30 cm. Zatim površina preseka glavnog adventivnog korena jedne reznice je oko 9 puta veća od površine glavnog korena jedne biljčice (sadnice) iste starosti ali uzgojene putem semena (slika 4). Znatna usavršavana ostaju još da poboljšaju tehniku pošumljavanja sa reznicama primorskog bora, kako bi pošumljavanje na ovaj način bilo lako izvodljivo. Takođe, nije nemoguće da se u skoroj budućnosti proizvedu reznice od bora, bez primene neprekidnog osvetlenja a možda čak i periodičnim zalivanjem. Mi ćemo povremeno obaveštavati naše čitaoce lista »Bois et Résineux« o toku naših radova, no mi smo hteli u ovom članku da im iznesemo prve naše rezultate. Iako smo dali jedan kratak izvod mnogobrojnih poteškoća koje smo trebali da savladamo, treba da podvučemo da smo .samo dospeli dotle, samo zahvaljujući značajnog pomoći koja nam je bila stavljena od strane L´Institut du Pin u Bordeaux-u. Od sada pošumljavanje sa reznicama primorskog bora je jedna realnost i Portugalci ne mogu više reći da bi izrazili jednu utopiju: »To nije ostvarljivi´e od pošumljavanja bora putem reznica«, (Preveo sa francuskog Ing. B, Pejoski) |