DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1950 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Prof. Roger David (Bordeaux): OSTVARENO JE POSÜMLJAVÄNJE PRIMORSKOG BORA SA REZNICAMA* U biljnoj proizvodnji poznata su dva načina razmnožavanja biljaka.- Jedan je put oplodavanja, odnosno semenom a drugi je vegetativni način. U samoj praksi, vegetativni način razmnožavanja sastoji se na podsticanju formiranja adventivnih korena kod jedne grančice koja nosi pupoljke, Znači, ukoliko je razmnožavanje primorskog bora putem semena laka stvar, bilo je do skora nemoguće podsticanje zakorenjivanja grančica kod ove vrste. No ipak raznim autorima pošlo je za rukom razmnožavanje putem reznica kod raznih četinara. Tako američki istraživači sa ove tačke gledišta proučili su Pinus caribea Morelet, koji daje veći prinos u smoli nego što je slučaj kod Pinus palustris Mill, u koje vrste prirast prvih godina je osobito brz, U toku 1942. godine pošlo je za rukom H. L. Mitchell-u, C. S, Schopmeyer-u i K. W. Dorman-u da razmnože ovu vrstu bora putem reznica, gde je zakorenjivanje bez postupka iznosilo 8—27%. Razmnožavanje sa reznicama Pinus palustris Mill, putem specijalnog postupka, koji je kod ove vrste obavezan da bi se mogao formirati koren, postignuto je tek 1947. godine. Ovi radovi su izvođeni od strane Southeastern Forest Experiment Station u Lake City Florida (U. S. A.) pod rukovodstvom C. E. Ostrom-a, gde je K. W. Dorman uspeo po prvi put da razmnoži Pinus palustris natopivši osnovu grančice u rastvoru baziranom na hormonalnim i hranljivim materijama. Ch. Prat, Okie i Legendre, za vreme njihovog boravka u U.S.A. imali su prilike da vide prve kulture od Pinus palutris Mili., podignute putem reznica. Ova istraživanja su sada nastavljena od A. A. Downs-a. Tako, a priori, realizovanje vegetativnog razmnožavanja kod primorskog bora, nije bila nemoguća stvar, no da bi istraživanja otpočela bilo je potrebno osigurati dovoljno materijala te neophodno osoblje kako bi se radovi izveli do kraja. Zahvaljujući znatnim subvencijama dodeljenih L´Institu du Pin od strane U. C. R, (korporativne unije smolara), jedna staklara je mogla biti uređena i angažiran jedan pomoćnik-biolog oko pripremnih radova i oko održavanja reznica. Mi smo imali tu radost da utvrdimo pojavljivanje prvih korena kod reznica primorskog bora. Naši prvi opiti bili su ostvareni u običnoj staklari od meseca aprila do juna 1948. godine. Grančice stare 1—2 godine bile su unapred odabirane od stabala razne starosti, tretirane na razne načine a zatim pripremljene na uobičajene načine za vegetativno razmnožavanje. Lončići, gde su bile reznice, bili su svakodnevno zalivani. Primenjen postupak sastojao se u sledećem: Donji delovi reznice (osnova), koje su prethodno kvašene u alkoholu ili eteru da bi se uklonila izlučena smola, bile su držane za vreme od 6 do 24 sati u ovim rastvorima: Svojim pismom od 28. marta 1950. god. gosp. prof. R. David bio je veoma zadovoljan što ćemo ovu njegovu poznatu naučnu radniu prevesti i za naše čitaoce. Prvi put je objavljena u listu »Bois et Résineux« 30. III. 1949. god. Bordeaux (Francuska). Uredništvo Šumarskog lista je zahvalno gosp. prof. R. Davidu i gosp. direktoru navedenog lista na datom odobrenju da možemo tu raspravu štampati u Šum. Listu.. 235 |