/
treba daske izvjesnih debljina podvrći za kratko vrijeme temperaturi od 160*0 i
pritisku od 100 kg/cm2. Pod ovim uvjetima izgleda da lignin , koji se nalazi u
drvetu, topeći se djeluje ikod pritiskivanja kao vezivo mase. Volumen se smanjuje
pritom za Vs prema početnom iznosu. Samo stezanje drveta nema upliva na godove,
jer oni ostaju i dalje netaknuti. »Steypack« naikoni što je izvučen iz preše, ima sjajnu
površinu te može da bude odmah upotrebljen. Međutim može da se izradi i-bez sjaja
na površini. Tako prešano drvo daje kod dodira utisak sličan onom proizvoda ploče iz
ardezije, s kojom je gotovo identičan s obzirom na težinu. Sam je proces proizvodnje
objavljen u člancima »Western Pine Association«. U Evropi su poznati članci u Technische
Zeitschrift, švicarskoj reviji broj 39 iz g. 1´949,
(Prema saopćenju talijanske revije »Ingegnere«, br. ll-XI-tl049.)
F—ć
Domaća stručna štampa
Glasnik prirodnjačkog muzeja srpske zemlje. Serija B — biološke nauke — knjiga
1 i 2. Str. 329. Izdanje naoične knjige Beograd 1949, — ćirilica.
Knjiga obuhvata ove radove:
111. Černjavski P.-G r e lb en š ciko v 0.-Skadarskog područja. Posle iznetih pedološko-geografsko-klimatskih podataka dat je
sledeći pregled: I. Vodena vegetacija i močvare na mineralnom i organogenom barskom
zemljištu. II. Vegetacija na gajnjačama — livade sekundarnog porekla i ostaci šuma.
Tu je izneto predhodno saopštenje o jednoj novoj formi hrasta lužnjaka, koja je opisana
kao Quercus röbur L.ssp. seuteriensis N. (Černjavski). IIIJ. Vegetacija utrina na
crvenici i na konglomeratu. IV. Šumska vegetacija na krečnjaku Carpinetum orientalis
punicosum O. Greb. prov., zatim Šumska vegetacija na sillikatnoj podlozi — Quercetocastanetuim
montenegrinum O. Greb. prov. i Vegetacija kamenjara i goleti na kršu,
kao šumski derivat. V. Vegetacija kamenitih ostrva. VI. Nekoliko reći o kulturaima i
korisnim biljkama, VII. Osvrt na istoriju vegetacije i opšti zaključci.
2. T, Soška : Pregled mahovine i lišajeva u okolini Beograda.
3. O. G r e´b en š č i kov : Prilog poznavanju hrastova tipa Quercus robur u
Makedoniji. U ovom članku autor iznosi podatke o hrastovima tipa Qu. robur odnosno
formama: Qu. Haas Ky., Qu. pedunculiflora C. Koch., Qu. rhodopaea Vel. i njihovim
varijacijama, a koje se forme naročito susreću u NR Makedoniji, NR Albaniji,
NR Bugarskoj i Grčkoj. Autor opisuje nađene fotrme u okolini Kičeva.
4. D. Milovanović : Sezonski sastav alga u jednom oknu Obedske Bare.
5. L. Veseličić : Prilog sistematici roda Rhamnus. Tretira pitanje da li u
Makedoniji postoji Rhamnus macedonica Diop. i Rhamnus rhodopaea, Veten ili se pak
radi oi poliformizmu vrste Rhamnus rhodopaea Velen.
6. B. M. Petrov : Prilog sistematici i geografskom rasprostranjenju vodenih
voluharica (Arvicola terrestris L.) u Srbiji.
7. B. M. Petrov : Prilog poznavanju sisara Deliblatskog Peska.
8. P. Vukasović : Uslovmost nošenja jaja kod pasuljevog žiška (Acanthoscelides
obtectus Say).
9. S. D. Matvejev : Prilog poznavanju proletnje faune ptica Deliblatskog
Peska.
10. O. G r e b e n š č i k o v: Pravokrilci (Orthoptera) okoline Beograda.
11. R. Ž. Adamović : Spisak vilinskih konjica (Odonata Fabr.) u Prirodnjačkoin
muzeju srpske zemlje.
12. R. Ž. Adamović : Prilog poznavanju naših glaci jalnih relikata.
13. V. .Marti n o: Fenološka posmatranja na poljskim stenicama u okolini
Beograda.
14. O. G r e b e n š č ik o v: Pregled radova na polju proučavanja mahovina u
Srbiji.
1,5. D. Milovanović : Bibliografski pregled algoloških ispitivanja u Srbiji do
1947. god.
Ovo je prvo posleratno izdanje Prirodnjačkog Muzeja Srpske Zemlje u BeogTadu;
vrlo je dobro opremljeno kako u naučnom tako i u tehničkom pogledu. Skoro svi citirani
članci imaju interesa i za šumarske stručnjake a naročito članci: 1, 2, 3, ., 7,9« 14.
B» Pejoski
216
|
