DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1950 str. 10 <-- 10 --> PDF |
anjgaiovati najmanje sa 30 radnih dana (rš), a za melioraciju zemljištaostale poslove oko 20 radnih dana; svega oko 270 dana godišnje. Ako u jednačinu 4) uvrstimo napred navedene vrednosti, utvrdićemo da bi na području Vojvodine, pri polumehanizovanoj obradi, pod šumom trebalo da bude 22%, a pod poljoprivredom oko! 78% zemljišta. _ 100-31,81 .°/. = — = 22% 31,81 +—.14,7 30 Pošto je u Vojvodini šumovitost manja od 22%, pri uporednom računu. rentabiliiteta poljoprivrede i šumske privrede, na spornom zemljištu poljoprivrednu kulturu treba teretiti po 1 ha i sa 14,7 ljudskih i 4,2 stočne neto nadnice, zato što bi šumska privreda po toj ceni tu slobodnu radnu snagu zemljoradnika i njegove radne stoke mogla uposliti. Prema tome, samo zemljišta, koja bi sa prosečnim prinosima poljoprivrednih proizvoda, pored direktnih troškova poljoprivrednih mogla podmiriti i protuvrednost te neiskorišćene radne snage i neto prinose šume, mogla bi se krčiti i predati poljoprivredi, a postojeća malo produktivna zemljišta, koja bi po 1 ha davala manju vrednost, trebalo bi pošumiti. Pri odluci za izmenu kultura treba da uvažimo i ove činjenice: U prošlosti su bili, a i sada su, naši glavni izvozni artikli drvo i proizvodi poljoprivrede i stočarstva. Pošto istočne zemlje neće moći da apsotfbuju sve naše viškove poljoprivrede, stočarstva i šumske privrede, verovatno je da ćemo viškove i u buduće izvoziti na dosadašnja naša tržišta: Centralnu i Zapadnu Evropu i Mediteran. Na eventualnu primedlbu, da ćemo sve proizvode poljoprivrede i stočarstva utrošiti za vlastite potrebe, treba da ukažemo da će poljoprivreda boljom obradom i primenom savremenih agrotehničkih niera, boljim đubrenjem i melioracijom močvara stalno povećavati žetvene prinose, pa će tako i pored sve većih potreba naše industrije i gradova i nadalje eksportu stavljati svoje viškove na raspoloženje. Prema tome poljoprivredu i šumsku privredu treba upoređivati samo sa gledišta eksporta, pa sporne površine treba dati onoj privrednoj grani koja će na njoj proizvesti više eksportnih viškova, odnosno, koja će biti sa te tačke gledišta produktivnija. Ako se usvoji prednje ,treba da utvrdimo kakvi su izgledi za drvo, a kakvi za proizvode poljoprivrede i stočarstva. Poslednjih 200 godina, radi pretvaranja u ziratna zemljišta, iskrčeni su u Evropi ogromni kompleksi šuma. Radi toga i zbog neracionalnog i&korišćavanja i gajenja šuma tekući prirast šum. proizvoda je znatno manji od tekućih potreba. Zbog toga i pošto se sa civilizacijom i potrebe za šum. proizvodima povećavaju i to u jačoj progresiji nego potrebe ishrane (papir, stolarstvo, građevinarstvo, saobraćaj, brodarstvo, rudarstvo i dr.), razlika između produkcije i potrošnje u šumarstvu će biti deficitarmja nego u poljoprivredi. Ako prednjem dodamo i to da će poljoprivreda primenom savremenih agrotehničkih mera sve više povećavati svoje prinose, što u šumarstvu 176 |