DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 65 <-- 65 --> PDF |
i dalje cepaju. Pošto se ni u trećoj generaciji ne može da nade dovoljan broj pozitivnih homozigota, treba čekati na četvrtu, petu, šestu generaciju gde će ih biti mnogo više, Kako vidimo nije dovoljno ispitati sam tip biljke, nego treba ispitati i njegovo potomstvo. Razne modifikacije otežavaju rad. Potomstvo može da se razlikuje getotipno prema kombinaciji gena i istovremeno i fenotipno prema kombinaciji uticaja. Jake modifikacije deluju i na gene, ali je ipak genotip jači i modifikacija ga može samo da smanji, a nikako da ga prekrije. Pažljivim ispitivanjem potomstva određuje se vrednost linije. Da bi se rad mogao olakšati potrebno je da se iz populacija pažljivo izaberu linije. Izbor treba da se vrši na celoj površini. Dobre i loše linije razdeljene su po ćelom prostoru. Biljke na rubovima nekad su samo fenotipno bolje ali genotipno slabije i obratno, fenotipno slabe biljke u sredini površine mogu genotipno da budu dobre. Ipak mediu vrlo pozitivnim fenotipovima nalazi se i više genotipa, pošto slabi genotipovi ne mogu da dadu ekstremne pozitivne modifikacije. Odabiranje matičnog materijala je zato vrlo važan posao. Ako treba da dobijemo biljke imune protiv bolesti, onda treba izbor vršiti kada hara sama bolest i izabrati one jedinke «koje su najmanje stradale. Otporne biljke prema mrazu izabiru se za vreme većih oštećivanja od mraza između biljaka koje su izdržale jaki mraz. Prema suši otporne biljke treba izabrati za vreme jake suše između onih individua koji su od nje najmanje stradali. Na sličan način će se postupiti i onda, kada bude potrebno da se izaberu biljke sa jakom stabljikom, sa jakim priraštajem, sa obilnim plodom, sa krupnim semenom i slično. Odabiranje se mora vršiti po mogućstvu u vreme, kad više dolaze do izražaja loše modifikacije ili kad se više ispo- Ijava rđav uticaj sredine. Sa odabiranjem biljaka za ukrštavanje počinje se u drugoj generaciji. Stvaran rad u praksi započinje istom u trećoj generaciji. Izabire se što veći broj najboljih biljaka ,a isključuju se po mogućstvu biljke sa malo pozitivnih osobina. Da bi se rad ubrzao i da bi se do pete-šeste generacije dobile tražene biljke, potrebna je zato stručnost i iskustvo. Ako se u trećoj generaciji počnu da vade čiste linije, onda se dosta rano mogu da zapaze izvesne pozitivne kombinacije. Izabrane biljke seju se ili zajedno ili zasebno. Metodom populacije seje se uzastopce, dok se ne iscepaju čiste linije koje se vade od treće do šeste generacije. Tom prilikom mogu nekoje kombinacije da izmaknu. — Za dobijanje novih sorti treba 10—15 godina. Po Mičurinu, kao mater treba uvek birati mesnu vrstu (odliku), otpornu prema raznim štetnim uticajima. Kod nejedmolikog broja hromozoma za mater treba uzimati biljke sa većim brojem hromozoma. Za oca treba birati biljke sa boljim kvalitetom, ploda. Svi delovi na matičnom materijalu, koji mogu da smetaju kod ukrštavanja, otstranjuju se ili reduciraju. To može biti osje, list, slabo razvijeni cvetovi i si. Za ukrštavanje se ostavljaju samo najjači i najzdraviji cvetovi. Posle ovoga se kastriraju ili uklanjaju iz materinog cveta muški spolni organi da bi se sprečilo oprašivanje i oplođavanje sa vlastitim cvetnim praškom. I redukcija i kastriranje mora da se izvrši pre nego što je cvet sposoban za oplodnju i pre nego prašnici sazru i rasprsnu se. Taj razmak iznosi 1—10 dana, najčešće 1—3 dama pre sazrevanja i raspršivanja praš 147 |