DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 60 <-- 60 --> PDF |
Ing. Teodor Španović (Sombor): OPLEMENJIVANJE BILJAKA Raznim agrotehničkim i agrohemijskim mjerama mogu da se stvore povoljni uslovi za bolji razvitak ii obrast biljaka, a da se pri tome prirođene osobine biljaka ne menjaju u kratkom periodu vremena. Ti su uslovi privremenog karaktera i ograničeni na određen prostor. Oplođavanjem samooplodnih biljaka sa stranim cvetnim prahom dobivaju se biljke drugojačijiih osobina nego što su bile u roditelja. To je razlog raznolikosti u organskom svetu. Zahvaljujući upravo toj raznolikosti stvorena je mogućnost ukrštavanja, odabiranja ili selekcije između raznih oblika ili sorata iste vrste. Pojedine odlike biljaka imaju pored dobrih i pozitivnih, još i loših i negativnih osobina koja ne odgovaraju potrebama čoveka. Praksa i nauka već odavno nastoje da dobiju takve vrste biljaka, koje bi odgovarale potrebama čoveka i ujedno bile prilagođene sredini i prilikama u kojima se gaje. Domaće biljke su nastale odabiranjem" od divljih biljaka. Čovek je neprestanim, trajnim i sistematskim odabiranjem uvek izdvajao i gajio one bilike, koje su najbolje odgovarale njegovim potrebama, koje su se odlikovale izvesnim pozitivnim osobinama: rodnošću, kvalitetom, ukusom, bojom ili nekom drugom osobinom. Rad čoveka bio je upravljen u smeru poboljšanja kvaliteta i povećanja kvantiteta. Tako odabrane biljke izgubile su međutim od svoje otpornosti i žilavosti protiv štetnih uticaja i imuniteta protiv bolesti. Divlje vrste biljaka nisu naprotiv prirodnom selekcijom stvarale nove vrste sa boljim kvalitetom i kvantitetom, nego su se postepeno prilagođavale svojoj sredini t. j . klimi i zemljištu. Od njih su nastale biljke otporne mrazu, suši i vodi, i imune prema raznim bolestima. Umesto da se troše velika materijalna sredstva, radna snaga, vreme i energija za suzbijanje štetnih uticaja i uklanjanje loših osobina, mnogo je jednostavnije i efikasnije, da se ukrštavanjem domaćih vrsta biljaka sa svojim divljim srodnicama stvore nove biljke, koje će pored rodnosti, kvaliteta, kvantiteta, ukusa i boje biti još i otporne, žilave prema raznim štetama i imune prema bolestima. — U staro vreme dolazilo se do novih sorata (odlika) slučajno djelovanjem prirode. Dok se stvorila nova odlika, bila su potrebna stoleća. Danas se stvaraju nove odlike unutar vrsta svesno, jer to omogućuje poznavanje zakona po kojima se promené događaju. — Oplemenjivanjem biljaka čovek može u1 izveisnoj meti da diriguje prirodom i da stvara odlike koje odgovaraju njegovim potrebama. Moderna poljoprivreda, voćarstvo, povrtarstvo, cvećarstvo i šumarstvo sve se više mehanizuje i time se stvara mogućnost da se još nedovoljno iskorišćene površine zemljišta privedu kulturi i što bolje i racionalnije iskoriste. Za tu svrhu treba uvek izabirati najbolje sorte koje se dobivaju oplemenjivanjem biljaka. Pravilno reoniranje i standardizovanje pojedinih sorata, kao i dobivanje što boljeg semena moguće je jedino sprovesti oplemenjivanjem biljaka. Povećanjem prinosa priraštaja i popravljenjem kvaliteta biljaka, povećava se j nacionalni dohodak, a sa njime i blagostanje naroda. 142 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 61 <-- 61 --> PDF |
Darwin u svome delu o poreiklu vrsta dao je csnov nauci o evoluciji ili razvoju i oplemenjivanju biljaka koje su u zadnje vreme naročito razvili sovjetski naučni radnici. Mićurin i oplemenjivanje biljaka Mičurinu pripada naročita zasluga u oplemenjivanju biljaka, On je uspeo da preobrazi samu prirodu biljaka na taj način što je memjao uslove razvića. Promené, koje su nastale usled prilagođavanja biljaka, odabiranjem je pojačao i učvrstio. Njegova je zasluga, što je pronašao više novih metoda gajenja biljaka i otkrio faktore koji menjaju živa bića. On je utvrdio, kad oni najuspješnije deluju na organizam, kako se stečene nasledne osobine mogu održati, pojačati, odnosno kako se može sprečiti razviče nepoželjenih osobina. Mičurin je sebi postavio zadatak da prenese južne vrste voćaka sa odličnim kvalitetom plodova u srednji i severni dio Rusije, da pretvori divlje i prema hladnoći otporne biljke u kulturne biljke, i da stvori nove odlike biljaka koje odgovaraju potrebama čoveka. On je utvrdio da biljka ima sposobnost da manja svoje osobine i da se prilagođava uslovima nove sredine samo dotle, dok je mlada: u vreme klijanja semena i prvog rasta biljke ili u vreme izgradnje primarnog tvornog tkiva. Osobine sekundarnog tkiva se već ne mogu menjati. Bolje se prilagodavaju novoj sredini one odlike koje nisu davno stvorene i kod kojih nasledne osobine još nisu ustaljene. Otpornije su one vrste biljaka koje su ostale na svom pređa šn;em staništu. Kod oplemenjivanja svojih voćaka, on je uzimao za podlogu najmlađe odlike iz semena koje su otporne prema hladnoći i odrasle u nepovoljnim prilikama. Za plemke je birao najpogodnije primerke između plemenitih vrsta dobrog kvaliteta, koje su najdalje doprle na sever. Nakon toga je kroz ceii niz generacija provodio selekciju. Da bi dobio hibride koji se lako mogu da prilagode određenim klimatskim prilikama, spolno je ukrštavao mesne otporne vrste sa udaljenim stranim vrstama odličnog kvaliteta. Na taj način stvorene su nove vrste voćaka otporne prema hladnoći, a imale su veliki i ulkusan plod. Mičurin je uspeo interspecijskim ukrštavanjem dveju različitih biljaka: trešnje i višnje, kruške i jabuke, da stvori novo potomstvo. Ono međutim zbog raznog broja hromozoma nije sposobno da se spolno rasplodava i razmnožava. Da bi mogao dobiti otporne i dobrog kvaliteta vrste, Mičurin je uveo metodu posrednika , kad je ukrštavanjem dveju sorti biljaka oslabio nasledne osobine roditelja stvarajući nove sorte koje su bile prilagođene već uslovima sredine i mogle dalje da se ukrštavaju sa željenim sortama. Dobru ukusnu breskvu ukrstio je on sa severnom odlikom koja može da uspeva u hladnim krajevima, na taj način, da je najpre stvorio prelazni oblik — posrednika između divljeg badema koga je ukrstio sa američkom breskvom i tako dobio posrednika koga je mogao lako dalja da ukrsti sa vrstom koju je želio. Na taj način dobio je vrstu koja je imala vrlo ukusan plod, a mogla je da izdrži hladnoću i do —40nC. 143 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 62 <-- 62 --> PDF |
Tako je isto radio kad je ukrštavao udaljenije vrste. Najpre ih je posrednikom zbližio i nasledne osobine olabavio, a posle toga stvorio otporni bastard. Vegetativnim zbliženjem dobivenu plemku je cepio na biljku druge vrste, pa čak i drugog roda. Kada na njoj kroz nekoliko godina olabave nasledne osobine pod uticajem podloga, izvršio je na njima niz promena. Na taj način dobiveni su bastardi gloga i oskoruše, kruške i jabuke, dunje i kruške, badema i breskve, badema i kajsije, oskoruše i kruške. Mičurin je različitim načinima ukrštavanjem tražio puteve da odneguje hibride koji se mogu preraditi u željenom cilju. U tom cilju je podešavao novu sredinu. Mičurin je stvorio metodu mentor a ili odgajača. Tu je metodu primenio kod svoje jabuke belfler kitajke. Ukrštavanjem sibirske kitajke i američke jabuke belfler žuti, dobio je hibrid koji u početku nije imao sve dobre osobine oba roditelja. Plodovi su bili manji od američke sorte i prerano su dozrevali. Da bi se popravile osobine ukrštavanjem dobivenog hibrida, Mičurin je cepio u grane krune mladog hibrida plemku belfler žuti. Pod tim uticajem se hibrid neprestano menjao, kruna je bujnije rasla i plodovi su bili iz godine u godinu bolji, veći i ukusniji. — Mičurin je uspio da vegetativnim putem stvori bastarde dveju raznih vrsta: limuna i kruške, paradajza i krompira. U svim stadijumima razvitka vršio je uvek i selekciju, tražio krupno semenje sa snažnim klicama, odiike otporne prema zimi, koje brzo dozrevaju, imaju dobar kvalitet, kvantitet i slično. Velik broj raznih vrsta voćaka, koje je Mičurin stvorio, odlikuju se otpornošću prema hladnoći, insektima, rđavim osobinama zemljišta i imunitetom prema bolestima. Sve one rano počinju da rađaju, donose ukusne plodove koji ostaju duže vremena svježi. Ivan Vladimircvić-Mičurin je dosada najveći genetičar- praktičar celoiga sveta. Njegova zasluga za nauku i praksu od ogromne je važnosti. »Ne možemo čekati milosti od prirode; uzimati od nje — naša je1 zadaća«, bilo je njegovo geslo. Za čovečanstvo je također vrlo zaslužan Amerikanac Luter Ber ban k koji je stvorio vrlo velik broj hibrida: šljive bez košćice, hibrid šljive i kajsije, dunje sa mirisom na ananas, oraše sa tankom ljuskom, hibrid kupine i maline, kaktus bez bodlja sa odličnim plodovima, suncokret sa spuštenom glavom i razne vrste oplemenjenog cveća. Naslednost i njena proroenljivost Po novoj Lisenkovo j teoriji naslednost je promenljiva. On kaže: »Ako organizam u svojoj sredini ne nailazi na potrebne uslove ili mora da se koristi elementima — materijom koja ne odgovara njegovoj prirodi, tada se dobija organizam koji se potpuno ili delimično razlikuje od svojih predaka. Promena prirode odnosno osobina živog bića može da je prouzrokovana pramenom tipa asimilacije — ishrane i prometa materija (metabolizam). Spoljnoj sredini prilagođene osobine, koje je živo telo primilo — asimiliralo, nisu za živo biće uslovi spoljne sredine nego njegove unu 144 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 63 <-- 63 --> PDF |
trašnje osobine. — Živo telo prima ili asimilira izvesnu hranu i time biološki menja samo sebe. Posle ovoga nastaju nove potrebe za asimilaciju materija koje su prilagođene novim uslovima. Uslovi spoljne sredine daju materijal za diferenciranje u organizmu koji se razvija. 2ivo telo se prilagođava novim uslovima i to već menja ili diferencira samo telo. — Promené u uslovima života koje silom prilika menjaju razviće biljnih organizama, uzrokom su promené u naslednosti. Biljke propadaju ili ne razvijaju osobine koje ne odgovaraju novoj sredini. Pod dugotrajnim uticajem i drugim uslovima spoljne sredine, na koje ^organizam nije navikao, razvijaju se nove osobine, drukčije nego kod prethodnih generacija. Veza sa ostalim delovima organizma nije potpuna. — Promené naslednosti rezultat su razvića organizma u uslovima spoljne sredine, koji u izvesnoj meri ne odgovaraju prirodnim potrebama biljke. — Ni! jedan organizam nikad se realizuje sve svoje nasledne osobine. — Proces razvića svakog organa zahteva relativno određene uslove spoljne sredine. Potomstvo će biti promenjeno, alko se za početak budućeg organizma uzmu promenjene osobine. Sorta se menja u većemu stepenu u onim osobinama koje su konzer vativne i koje su tokom individualnog razvitka manje sklone promenama. Ako u biljkama izvesne osobine ,koje ne igraju važniju ulogu u životu organizma, u spoljnoj sredini ne nailaze na potrebne uslove za razviće, onda se takve osobine i ne menjaju niti se razvijaju. Recesivne osobine su zato najstabilnije i najmanje promenljive. Stepen prenošenja promena zavisi od stepena ukopčavanja materija, promenjenog dela tela u opšti lanac procesa koji vodi obrazovanju ćelije kod spolnog ili vegetativnog umnožavanja. Naslednost se menja i metodom mentora. Pređašnja nakalemljena sorta dobiva od novog kalema osobine koje ranije nije imala. — Organi koji još nisu dovršili svoj stadij i potpun ciklus razvića pri kalemljenju menjaju uvek svoje razviće. Mlade voćke prilikom kalemljenja menjaju sav tok svog daljnjeg formiranja, jer se osobine nisu još konačno ustalile. — Na sledne osobine se mogu prenositi sa podloge na kalem, i obratno pomoću plastične materije (sokova), koje stvara podloga i kalem. Oni imaju svoj stva sorte, na primer ogledi sa kalemljenjem beloga paradajza na crveni paradajz. Kalemljena grana može da primi dovedenu hranu, a može i da je ne primi. Ona uzima samo one materije koje joj najbolje odgovaraju, a sve ostalo dobiva od svoje sorte. Vegetativni hibridli se zato ne razlikuju od spolnih hibrida, jer svaka osobina može kalemljenjem biti prenesena sa jedne na drugu sortu. — Vegetativni hibridi su prelazni stepen ili karika između promené nasledno sti organizma putem ukrštavanja i promené naslednosti organizma uslo vima života odnosno uticajem na organizam. Pramenom hrane menja se naslednost biljnih organizama. Ove promené su adekventne utkaju uslova spoljne sredine. Razne nasledne promené vrše se dakle prinudno zahvaljujući tome, što uslovi života ne odgovaraju potrebama i zahtevima razvića pojedinih organa ni životnim procesima biljke.« 145 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 64 <-- 64 --> PDF |
Tehnika oplemenjivanja Pre početka svakoga rada oplemenjivao mora da zna sa kakvom biljkom mora da radi; da li je ona hermafrodita — samo-oplodna ili stranooplodna, jednoepolna i dvospolna, jednodomna ili dvodomna, da li se oplodava i oprašuje pri otvorenom ili zatvorenom cvetu; kakve odlike i mane ima matični materijal i odakle je, da li se može prilagoditi novoj sredini; kako se ponašaju i održavaju nasledne osobine. Da bi se mogao dobiti traženi tip neke biljke, potrebno je što više ukrštavati najraznovrsnije tipove, proizvesti i proučiti što veći broj hibrida (pravilo velikih brojeva) i iznaći ekstreme sa osobinama koje tražimo. Ukrštavanjem raznih osobina dobivaju se razne kombinacije sa pozitivnim i sa negativnim osobinama. Sva ukrštavanja su u praksi polihibridna, — Polimerni faktori mogu pojedine osobine u potomstvu da potenciraju ili ispolje u jačoj meri. Tramsgresivnim cepanjem mogu se u potomstvu dobiti tipovi sa boljim osobinama nego što su ih imali roditelji. Ono zato daje najviše izgleda da se postigne savršenija sorta. Kombinacijama mogu da se spoje osobine oba roditelja ili čak i takve osobine kojih nemaju roditelji. Te osobine mogu da budu pozitivnije i vrednije nego što su u roditelja. Ovo treba praktičar da iskoristi da bi postigao što bolji rezultat sa što manjim utroškom energije. Kod oplemenjivanja je osnovni oblik homozigota, jer samo ona nasljeduje svoje osobine, dok se heterozigote dalje cepaju. Što su različitiji roditelji, utoliko je potomstvo heterozigotnije. Odnos homozigota prema heterozigotama u prvoj generaciji je 0 : 100, u drugoj generaciji 50 : 50, u trećoj generaciji 75 : 25, u četvrtoj generaciji 87,5 : 12,5, u petoj generaciji 93,25 : 6,75 j t. d. Populacija u osmoj generaciji može se već smatrati homozigotnom. Izvesne osobine, koje su bile prikrivene, aktivišu ;se i ispoljavaju tek onda, kad se sastanu sa genom koji im omogućava razviće. Što je veći broj gena u kombinaciji, to je manji procenat pozitivnih vrednosti. Jedna tražena kombinacija sa pozitivnim osebinama može da se nađe kod biljaka sa pet osobina u 1024 biljaka, sa šest osobina u 4076, sa sedam osobina u 16.000, sa osam osobina u 64.000, sa deset osobina u 1,000.000 biljaka. — Da bi se dobile tražene osobine, potrebno je da se ukrštavaju kroz više generacija na stotine hiljada, pa i na milion biljaka. Dok se dobilo današnje ukusno stolno grožđe, trebalo je mnogo ukrštavati, cepati i selektirati. Sličan je slučaj i sa šećernom repom i voćem. Ovaj je posao vrlo komplikovan i težak. Postepenim ukrštavanjem treba uvek spajati bolje individue tako da se višekratnim ukrštavanjem dobiju kombinacije koje u većini svojih pozitivnih osobina natkriljuju oba roditelja. Ne smeju se odbaciti ni kombinacije sa negativnim osobinama, ako u izvesnim pozitivnim osobinama natkriljuju oba roditelja. Prva generacija nije stalna, nego se dalje čepa i služi kao prelazni oblik. U drugoj generaciji još se ne mogu naći kvalitetne osobine koje tražimo, jer imamo malo homozigota, a više heterozigota koje se cepaju. U trećoj generaciji ima više homozigota koje se nasleđuju dok se heterozigote 146 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 65 <-- 65 --> PDF |
i dalje cepaju. Pošto se ni u trećoj generaciji ne može da nade dovoljan broj pozitivnih homozigota, treba čekati na četvrtu, petu, šestu generaciju gde će ih biti mnogo više, Kako vidimo nije dovoljno ispitati sam tip biljke, nego treba ispitati i njegovo potomstvo. Razne modifikacije otežavaju rad. Potomstvo može da se razlikuje getotipno prema kombinaciji gena i istovremeno i fenotipno prema kombinaciji uticaja. Jake modifikacije deluju i na gene, ali je ipak genotip jači i modifikacija ga može samo da smanji, a nikako da ga prekrije. Pažljivim ispitivanjem potomstva određuje se vrednost linije. Da bi se rad mogao olakšati potrebno je da se iz populacija pažljivo izaberu linije. Izbor treba da se vrši na celoj površini. Dobre i loše linije razdeljene su po ćelom prostoru. Biljke na rubovima nekad su samo fenotipno bolje ali genotipno slabije i obratno, fenotipno slabe biljke u sredini površine mogu genotipno da budu dobre. Ipak mediu vrlo pozitivnim fenotipovima nalazi se i više genotipa, pošto slabi genotipovi ne mogu da dadu ekstremne pozitivne modifikacije. Odabiranje matičnog materijala je zato vrlo važan posao. Ako treba da dobijemo biljke imune protiv bolesti, onda treba izbor vršiti kada hara sama bolest i izabrati one jedinke «koje su najmanje stradale. Otporne biljke prema mrazu izabiru se za vreme većih oštećivanja od mraza između biljaka koje su izdržale jaki mraz. Prema suši otporne biljke treba izabrati za vreme jake suše između onih individua koji su od nje najmanje stradali. Na sličan način će se postupiti i onda, kada bude potrebno da se izaberu biljke sa jakom stabljikom, sa jakim priraštajem, sa obilnim plodom, sa krupnim semenom i slično. Odabiranje se mora vršiti po mogućstvu u vreme, kad više dolaze do izražaja loše modifikacije ili kad se više ispo- Ijava rđav uticaj sredine. Sa odabiranjem biljaka za ukrštavanje počinje se u drugoj generaciji. Stvaran rad u praksi započinje istom u trećoj generaciji. Izabire se što veći broj najboljih biljaka ,a isključuju se po mogućstvu biljke sa malo pozitivnih osobina. Da bi se rad ubrzao i da bi se do pete-šeste generacije dobile tražene biljke, potrebna je zato stručnost i iskustvo. Ako se u trećoj generaciji počnu da vade čiste linije, onda se dosta rano mogu da zapaze izvesne pozitivne kombinacije. Izabrane biljke seju se ili zajedno ili zasebno. Metodom populacije seje se uzastopce, dok se ne iscepaju čiste linije koje se vade od treće do šeste generacije. Tom prilikom mogu nekoje kombinacije da izmaknu. — Za dobijanje novih sorti treba 10—15 godina. Po Mičurinu, kao mater treba uvek birati mesnu vrstu (odliku), otpornu prema raznim štetnim uticajima. Kod nejedmolikog broja hromozoma za mater treba uzimati biljke sa većim brojem hromozoma. Za oca treba birati biljke sa boljim kvalitetom, ploda. Svi delovi na matičnom materijalu, koji mogu da smetaju kod ukrštavanja, otstranjuju se ili reduciraju. To može biti osje, list, slabo razvijeni cvetovi i si. Za ukrštavanje se ostavljaju samo najjači i najzdraviji cvetovi. Posle ovoga se kastriraju ili uklanjaju iz materinog cveta muški spolni organi da bi se sprečilo oprašivanje i oplođavanje sa vlastitim cvetnim praškom. I redukcija i kastriranje mora da se izvrši pre nego što je cvet sposoban za oplodnju i pre nego prašnici sazru i rasprsnu se. Taj razmak iznosi 1—10 dana, najčešće 1—3 dama pre sazrevanja i raspršivanja praš 147 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 66 <-- 66 --> PDF |
nika odnosno ukrštavanja. Cvetovi kastriranih i za ukrštavanje izabranih biljaka posle redukcije se izoluju sa kesicom ili drugim materijalom za izolaciju. Kad polen sazre i kad prašnici prskaju, veštačko oprašivanje materinske biljke se vrši unašanjem željenih prašnika u zajednički izolator. Kod parnoga ukrštavanja nosi se očeva biljka pod izolator. Za oprašivanje se često upotrebljavaju i pčele. Oplemenjivanje šumskog drveća Šumsko drveće ima dosta tipova koji se razlikuju od normalnog tipa. To su varijeteti, specijesi, rase, sorte,, odlike, čiste linije. Razlike mogu biti tehničke, ekološke i fiziološke prirode. One se pokazuju kod vanjskog oblika stabla i krune, uzrasta, visine, debljine stabla, čistoće od grana, anatomskih i tehničkih osobina, brzine, rastenja, kasnog ili ranog listanja i otpornosti prema mrazu, suši, bolestima i t. d. Ove razlike su nastale usled promené naslednih osobina: međusobnog ukrštavanja, cepanja ili usled traine modifikacije pod utieajem spoljne sredine. Veći broj odlika imaju vrbe, topole, hrast, breza. Bo r na dobrom zemljištu ima sasvim normalno razvijen sistem korena sa debelim i tankim žilama. U slabom pesku on ima dugačku žilu srčanicu sa više sitnih žila pri vrhu korena da bi mogao doći do potrebne vode i hrane i u dubljim slojevima zemljišta. Bel a topol a u neplodnom pesku ima redak obrast i pušta površinske žile u prečniku od 40 m, da bi mogla da ishrani malo stablo, jedva 2—3 m visine. Ista ta topola u ritu raste gusto, ne razvija (krošnju u tako velikoj širini, a može da postigne visinu i do 30 m iz razloga, što može od nanosa da dobije potrebnu hranu, B a- g r e m u suvom i mršavom pesku pušta žile i preko 12 m duboko da bi došao do vode, a na dobrom zemljištu sa podzemnom vodom blizu površine pušta žile najviše do površine vode. Hras t na dobroj blaguši i gajnjači može da dostigne i 40 m visine, dok će na osrednjoj slatini biti jedva 15 m visok. Kod bukv e obrazuju se pod utieajem vetra niska, grbava i krivudana stabla sa velikom krunom, iako bukva u normalnim prilikama daje visoko i upravno stablo. Jasenov e biljke, odnegovane na zemljištu sa dosta kreča, otpornije su prema suši od jasena koji je odnegovan u ritu. — Stabla u slobodnom prostoru mnogo su jača, imaju jači koren, snažnije je deblo pri zemlji, otpornija su prema vetru i poseduju izvesne osobine kserofitnih biljaka. Svi ovi primeri dokazuju da i sve vrste drveća u raznoj sredini podležu modifikacijama i stvaraju razne fenotipove. Vrlo interesantne oglede su izveli Zavodi za šumarska istraživanja u raznim delovima Evrope sejanjem borovog semena raznog porekla. Sems je posejano 1907. g. Najveća visina označena je u pril. tabeli sa 100%. Iz tabele se vidi da su razlike u visini vrlo velike. One su tim veće, što su veće razlike u klimi. Prilikom merenja je konstatovano da su sorte iz blizine bile više upravne ,a sorte sa strane više krive, da su borovi sa Severa i Juga imali iglice žute boje, sa Zapada zelene boje. Borovi iz južnih krajeva pre su terali i cvetali nego borovi iz severnih krajeva. Svaki tip bora imao je najveću visinu u kraju iz koga potiče. 148 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 67 <-- 67 --> PDF |
Sjeme potiće iz Mjesto silanja Godina mjerenja IstočneRusijem % I 1 ...1.. m Pfalca % 1 . % Belgije m 1 % Francuske m % Škotske m % Horin (Brandenburg) 1928 5,9 68 7,9 100 7;5 89 7,1 91 5,6 71 6,3 80 Tarandt (Saska) 19´1 3,1 69 4,2 95 3,5 78 4,5 100 3,1 69 3,6 82 Soanj (Belgija) 1922 2,5 56 4.89 4.89 4,5 100 3.67 3.67 Soanj (Belgija) 1922 4,5 100 3,! 67 4,5 100 3,67 3.67 Srednja Švedska 1925 5,5 86 6,4 :.. 5,3 83 5,6 88 4,7 73 5,5 86 Po ogledima C i s 1 a r a koje je vršio u Austriji i Švajcarskoj, sa visine doneseno seme dalo je u nizini manje biljke koje kasnije kreću i obratno, seme iz nizine dalo je u višim predelima veće biljke od biljaka u istoj visini. Ove biljke zbog dužeg vegetacionog perioda ne odrvene na vreme, pa zato stradaju od mraza. Cislar je u Bečkoj šumi (Wienerwald) posejao seme 21 vrste hrasta lužnjaka. Seme je uzeo iz raznih krajeva počev od francuske morske obale pa do Bukovine. Posle 18 godina bile istu sorte iz Bosne i Hrvatske za 1,5 do 2 m više od sorte francuskog i švedskog porekla. Pored toga one su još imale i naknadne letoraste. Milada stabla iz žira od Lipovljana bila su lepa i uspravna, dok su stabla iz žira od Apatina bila grbava — verovatno zato, što je žir poticao od stabala na slatinama koja su niža i grbavog rasta. Seme gorsko g javor a sa raznih nadmorskih visina bilo je posejano na visini od 670 m; 4-godišnje biljke iz semena sa nadmorske visine od 1570 m bile su manje od biljaka sa visine od 1050 m i pre jje sa njih opao list. Od smrčevih biljaka na jakom mrazištul ostao je samo mali broj, dok su sve ostale pramrzle; ostale su samo one biljke koje kasnije kreču; od preostalih biljaka dobiveno seme davalo je dalje sorte otporne prema mrazu. Pobrojeni ogledi dokazuju da se nasleđene ili prirođene osobine prenose i na potomstvo i ne mogu se pod uticajem spoljne sredine već u jednoj generaciji izmeniti. Neosporno je, da će biljke u boljim usilovkna života kroz duži period vremena i duži niz generacija evoluirati i dobiti više boljih osobina; i obratno, pod nepovoljnim uslovima biljke će kroz duži period vremena i duži niz generacija, usled promené spoljne sredine, degenerisati, ukoliko neće sasvim uginuti. Wagne r tvrdi da se vrste Quercus Simonkaiana i Q. Streimii na Deliblatskoj peščari vremenom preobrazile i promenile svoje predašnje osobine. Krune iste vrste drveća u raznoj sredini različitog su oblika. Krune smrče sa Severa su uske i šiljaste, a sa Juga široke. Kroz dugi niz godina braneći se od snega i kitinei mogle su na Severn da ostanu smrče samo sa uskom krunom, dok su smrče sa širokom krunom postepeno nestale. Pri rodnim odabiranjem mogle su na rdavom zemljištu da ostanu samo one populacije — sorte koje su se mogle prilagoditi svojoj spoljnoj sredini. Bolja i zdravija stabla daju veći broj dobro razvijenih potomaka. Iz ovoga je odmah jasno, zašto seme za podizanje šuma treba da vodi poreklo iz iste sredine, u kojoj će se šuma podizati i zašto se seme sakuplja sa stabala koja su ne samo zdrava nego i kvalitetno dobra. 149 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 68 <-- 68 --> PDF |
U šumi se neprestano vrši odabiranje i selekcija, jer od sto hiljada komada biljčica ostane u dobi od sto godina jedva nekoliko stotina komada stabala po jednom hektaru. Manje otporna stabla usled nedostataka prostora, svetla, hrane i vode uginu. Ostaju samo otpornija i vitalnija stabla. Poznato je, da sve vrste drveća mogu najbolje da uspevaju u svome optimumu, a uz potrebne kulturne mere još i u svojoj zoni rasprostiranja. Dosta je, da samo jedan klimatski faktor ne odgovara gajenju izvesne vrste drveća i ona već ne može u toj zoni da se podiže i gaji. To naročito važi za vrste koje imaju usku zonu rasprostiranja i koje su osetljive na mraz, studen, sušu i vlagu. Veliki deo vrsta drveća ne može da se gaji opet u zoni koja inače odgovara njegovim potrebama samo zato, jer stradava od mraza. Znatan deo vrsta u suvoj — aridnoj klimi stradava od suše. Hrastovi su kod nas izloženi jakim štetama od gubara, četinjari štetama od potkornjaka. Naš brest je skoro sasvim iskorenila holandska bolest. Pojedine vrste drveća ne mogu da podnesu loše osobine zemljišta, kao što je pesak, slatina, kiselo zemljište, iako hi one moigle u odnosnoj klimi da uspevaju. Izvesne vrste drveća daju opet drvo slabog kvaliteta i slabih tehničkih osobina, imaju malu visinu, malu debljinu, grbava i granata stabla i dr. Pojedine vrste drveća sporo rastu i imaju malu masu drveta. Izvestan broj vrsta drveća slabo rađa semenom. Od davna je čovek želeo da stvori vrste drveća sa naslednim osobinama, koje bi odgovarale njegovim potrebama, bile prilagođene spoljnoj sredini i otporne prema štetnim uticajima: mrazu, suši, vodi, kiselosti i zaslanjenosti zemljišta, koje su imune prema bolestima, koje bi se mogle podizati i gajiti i u drugom klimatu, koje bi brže rasle i imale kvalitet i tehničke osobine. Nas specijalno interesuje: da li je moguće ubrzati rašćenje vrednijih vrsta drveća, kao što su hrast, jasen, brest, bor; da li je moguće stvoriti takva orahova, hrastova, jasenova, bukova, bagremova stabla, na kojima mraz neće praviti štetu; da li je moguće zaštititi brest od daljnjeg propadanja i da li je moguće sačuvati hrast od gubara, a četinare od potkornjaka, Nove odlike mogu svesno da se stvaraju, ako se pronađe stepen srodnosti biljaka i ako se ume da se udaljene srodne vrste međusobno približe. Kod regresivnih vrsta, koje su izgubile veći deo srodnih veza sa ostalim biljnim vrstama, to se teže postiže nego kod progresivnih vrsta koje se još i danas razvijaju. I kod oplemenjivanja šumskog drveća treba upotrebiti iste ove metode koje se upotrebljavaju i u poljoprivredi: ukrštavanje, vegetativna hibridizacija, zbliženje u mladosti i selekcija. Po We t s tein u najbolji uspjeh kod ukrštavanja daju hibridi iz najbližih sekcija. Najbolji porast daju opet hibridi istih vrsta iz udaljenijih krajeva. To naročito važi za topole. U prirodi se nalazi veći broj stalno nasledniih odlika pojedinih vrsta drveća koje su nastale cepanjem hibrida, a koje se mogu upotrebiti kao matični materijal za ukrštavanje i stvaranje novih sorata sa drugojačijim osobinama. One su od vrlo važnog značaja za podizanje i gajenje šuma. Ovom prilikom treba napomenuti da su sve naše glavne vrste šumskog drveća u većini slučajeva strano ©plodne vrste koje se oprašuju vetrom 150 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1950 str. 69 <-- 69 --> PDF |
i insektima. Šumsko drveće izraste visoko, kad počne cvetati i donositi plod, Zato je provađanje samooplodnje, ukoliko je ona fiziološki moguća, tehnički teža nego što je to slučaj kod poljoprivrednih biljaka. Isto tako kao i u poljoprivredi, cvečarstvu, povrtlarstvu i voćarstvu, treba i u šumarstvu započeti sa oplemenjivanjem pojedinih vrsta drveća da bi se dobile sorte koje će imati bolje osobine i koje će moći bolje da odgovaraju potrebama čoveka. U šumarstvu kod nas se dosada malo vodilo računa o naslednim osobinama šumskog drveća, iako su one od ogromnog značaja za podizanje i gajenje šuma. Mi ne možemo čekati da nam sama priroda slučajno stvara nove odlike šumskog drveća. Na to bi trebalo vrlo dugo čekati. Mi to moramo veštački sami da učinimo. Od mlađih šumarskih inžinjera koji pokazuju smisao za genetiku, trebalo bi uputiti nekolicinu najpre na naše Zavode za oplemenjivanje poljoprivrednih biljaka, a zatim u inostrane Zavode koji se bave oplemenjivanjem šumskog drveća, da bi posle toga mogli i kod nas započeti sa tim radom. Literatura: Korić M.: Kako nastaju nove sorte poljoprivrednog bilja, Zagreb 1947. Spasojević V.: Oplemenjivanje biljaka, Beograd. Dengler: Waldbau auf ökologischer Grundlage 1930. Vincent G.: Topoly, dreviny budoucnosti, Brno 1946. Wagner J.: A. ´deliblati kinestari homokpuszta növeny vilaga E. K, 1914. Jakovljević P.: Opštal botanika, Beograd 1948. Lisenko T.: O naslednosti i njenoj promenljivosti, 1946. Ing. Vladislav Belt ram (Beograd): RUČNA SIJAČICA Osnova: Heyer-ove kružne grablje zamišljam kao ručnu sijačicu. Opis: 1, Cijev od aluminija. Gornji kraj proširen u lijevak, donji sa otvorima za ispadanje sjemena. 2. Drvene ručice. 3. Pod lijevkom poklopac za zadržavanje sjemena sa alkom. 4. Cijevni uložak sa dvostrukim dnom. 5. Kružne grablje sa 8 zubaca. 6. Donji uložak (osovina). Upotrebivost: Za nekamenita, slabo zakorovljena zemljišta, naročito za podsijavanje u šumama. Za sve vrste sjemena, osim velikih kao kesten, hrast, orah itd. Upotrebiva za desnu i lijevu ruku. Mehanizma nema. Kvar praktično nemoguć. Sagibanje radnika nepotrebno. 151 |