DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1949 str. 6 <-- 6 --> PDF |
* vanjem rezultata o prirastu i prihodu sa kartiranjem staništa, doHićemo bez sumnje široke mogućnosti i prespektive za rešenje ovog problema; c) izbor novih vrst a drveća. Ovaj je uslovljen ne samo vrstom staništa, već ii vrstama drveća koje od ranije rastu na tom staništu i čine prirodnu vegetaciju (fitocenoza). 4. NEGOVANJE SASTOJINA. Već smo istakli važnost drvne zalihe i prirasta, Veličfna, a pfe svega kvalitet istih, zavisi od intenzivnosti negovanja sastojina. Radi toga se ima voditi računa kako o negovanju celih sasojina, tako i o negovanju pojedinih stabala. U ovom pogledu se kod nas do sada mnogo grešilo. Dokaz su tome bezbrojna odumrla stabla u svt´ni državnim i ostalim šumama stare Jugoslavije. Ona su pružala jasnu sliku slabosti upravnog aparata, koji je propustio da na vreme iskoristi i spase ta stabla. Na taj su način propadale iz godinu u godinu ogromne vrednosti, što izraženo u ciframa iznaša milijarde dinara. Sem ove štete mnogo su sudbonosnije štete prouzrokovane ekstenzivnim negovanjem sastojima. One su se odražavale u bolesnim i trulim stablima i vanredno malenim procentom tehničkog drveta. Tako su na pr. jelova stabla u biv. državnim šumama u Gorskom Kotaru davala pro- sečno oko 50% tehničkog drveta, dok su ista stabla u šumama susednih zemljišnih zajedniia, u kojima je vođeno intezj´vno gospodarstvo nege sastojina, davala oko 80% tehničke od ukupne drvne mase. Odgovornost za sve to ne može se prebaciti samo na upravni aparat. Upravni je aparat služio sistemu koji nije imao smisla za ovakove stvari. Sistem je u najboljem slučaju ove stvari propisao gospodarskom osnovom! S time u vezi razumljivo je istaknuto načelo gospodarstva nege drvne zalihe i prirasta. U čemu se zapravo ovo sastoji? U prvom redu u tome, da se poveća i poboljša kvalitet drveta. Nije tu, dakle, reč, niti se tu radi, o problemu drvne mase; nijei tu reč o proizvodnji drveta u ma kojoj količini. Reč je tu o proizvodnji drveta najveće i najbolje kvalitete. Kakovi metodi i sretstva postoje za postizanje toga cilja? Šematske metode nauke o uzgajanju šuma nisu dovoljne. Naprotiv one mogu biti kočnicom u realizaciji pomenutih ciljeva. Na pr. za poboljšanje strukture drvne mase nauka može kazati najefikasnije je sretstvo pretvaranje jednodobne šume u prebornu. Međutim, u praksi postoje razni zahvati u šumama sami od sebe. Postoje razni oblici za koje ne postoje naučne definicije. Međutim, ako se ovi oblici praktično ostvare, isti´: mogu dati odlične rezultate u poboljšanju strukture drvne zalihe. Da bi se postigao cilj gospodarstva nege sastojina treba se pridržavati uglavnom sledećlh načela: Najpre spasti od propasti stabla koja su ugrožena usled ranijeg gustog sklopa. Zatim odabirati pojedina stabla i grupe i stvarati od njih uzgojne oblike pomoću kojih će se uticati na drvnu zalihu i prirast radi trajne proizvodnje kvalitetnog drveta u najvećoj meri. Za ocenu uspeha rada služiće, uz poznata tehnička svojstva: pravnost, čistoću od grana, pravilnost godova i t. d., i debljina proizvedenih 324 |