DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1949 str. 5 <-- 5 --> PDF |
c) da se uzgajaju kombinacije navedenih oblika u svim predelima u zavisnosti od ekoloških i edafskh faktora. Odlučno smo protiv svake čiste sečie, koja je neprirodna i nepotrebna tvorevina. Veštačko pošumljavanje dolazilo bi u obzir za pošumljavanje starih sečina, nepošumljenih čistina, šumskih zaštitnih pojaseva i napokon svih ostalih apsolutno šumskih zemljišta. 3. VRSTE DRVEĆA I MEŠOVITE ŠUME, Prošlost nam je ostavila šume siromašne vrstama drveća. Sećamo se kako su nekoje vrste drveća kao na pr. grab, joha, topola i dr. prosto istrebljivane, jer ih je nauka oglasila šumskim korovom. Međutim, danas postižu te vrste drveća bolju prođu i veću cenu od naših glavnih vrsta. Ove greške treba što pne popraviti. Zadatak neće biti ni malo lak. Ovde dolaze u obzir biološki i ekonomski momenti. Stvaranjem mešovitih sastojina mora se, dakle, paziti da se ne bi došlo u suprotnost sa ciljevima koje smo postavili šumskom gospodarstvu, Ne sme se ići predaleko da se ne bi prirodni tip šumske vegetacije pretvorio u šume koje ne odgovaraju prirodi. Međutim, šta se može (pak dogoditi? Može se dogoditi da potrebe naše industrije budu već u bližoj ili daljoj budućnosti imperativno zahtevale izmenu vrste drveća. Napredak je tehnike ogroman. Naročito je napredovala tehnika iskorišćavanje »manje vrednih vrsta drveća«. Navodimo samo primer presovanog drveta, koje se proizvodi iz domaćih vrsta mekanog drveća i koje daije ne samo čvrstoću, tvrdoću i otpornost tvrdih vrsta drveća, no ove i premašuje. Radi toga će tzv. manje vredne vrste drveća igrati u doglednom vremenu istu ulogu kao i dosadašnje glavne vrste drveća. Dok sada dolaz.e na izvesnim položajima od prirode vrste drveća koje rastu sporo, mešanjem sa vrstama mekanog drveća koje rastu brže i imaju veći prirast, i kraću ophodnju, proizvešćemo u istom vremenu dva do tri puta veći prihod za potrebe naše izgradnje. O tomis moramo voditi računa i imperativno težiti uzgoju mešovitih šuma paralelno sa iznalaženjem mo´gućnosi i metoda za otklanjanje dijalektičkih suprotnost između bioloških uslova i ekonomskih potreba. S time u vezi potrebno je: a) poznavati stanište. Ovo iz razloga jer se na osnovu toga možemo odlučiti kako daleko da se ide sa unošenjem vrsta drveća koje se momentano od prirode ne nalaze na dotičnom staništu. Pod izvesnim uslovima, naime, moglo bi se dogoditi, da se unošenjem novih vrsta ugrozi produktivna snaga tla. Poznavanje šumskog tla i staništa, kao i´ njihovo kartiranje, omogućit će nam pravilno rešenje postavljenog zadatka; b) poznavati prirast i prihode novih vrsta drveća. Proučavanje se ovih pitanja vrši upoređenjem između drvne mase !´ prirasta sadašnjih i budućih, novih vrsta drveća koje nameravamo unositi. Radi li se o vrstama drveća koje ne rastu na uređajnom objektu, potrebni´: podaci prikupiće se sa područja u kojima se uzgajaju ove vrste. Povezi 323 |