DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1949 str. 4 <-- 4 --> PDF |
kultura očekivao najveći prirast, morale su se poseći iz razloga, jer su bile slabe, kržljave, degenerisane ti svakako osuđene na propast. Ovi primeri jasno pokazuju kako su discipline uzgajanja šuma i raču nanje vrednosti šuma išle pogrešnim putem. Razume se da time ne mislimo red´ da se sa pomenutim čistim seča ma u planinskim šumama slažemo; isto tako se nismo izjasnili niti protiv svakog veštačkog pošumljavanja u ravničkim predelima. Naše gledište po tim pitanjima izložićemo malo docnije. S time u vezi iznećemo neke principe l´z uređivanja šuma koje — uzgred rečeno — ne smatramo nekakovim novim »izumima«. Radi s© samo da se iznesu iskustva stečena u praksi o kojima se do sada nije vodilo dovoljno računa. Suština je tih načela u sledećem: povećati proizvodnju drvne mase; povećati procenat tehničkog drveta; povećati vrednost šuma uz održanje i poboljšanje osnovnih sredstava proizvodnje. Da bi se postigao ovaj cilj moraju se više no do sada koristiti stečena iskustva sa parolom: isprobano staro zadržati lii spojiti sa. zdravi m novim . Sem toga je potrebno vršiti stalno kontrolu i evi denciju izvršenja postavljenih zadataka sa svrhom da se utvrde uspesi ili neuspesi, a po tom da se blagovremeno isprave nastale greške i otklone eventualni propusti. 2. ZEMLJIŠTE, DRVNA ZALIHA, PRIRAST I TIP ŠUME. Glavni uslov i glavni zadatak uređivanja šuma je da se trajno obezbede potrebe društva na drvetu. Zbog toga su drvna zaliha i prirast, koji se stvara na njoj, čvorne tačke šumske proizvodnje. Radi dugotrajnog životnog procesa i, sporog tempa šumske proizvodnje do sada se malo obraćala pažnja drvnoj zalihi i problemima šumsko uzgojne prirode. Pitanjima pošumljavanja i šumskih kultura posvećivana je mnogo veća pažnja. To je dobro, ali nije pravilno. Proizvodni kapaciteti u šumskom gospodarstvu jesu zemljište i postojeća drvna zaliha, Prema tome težište šumskog gospodarstva treba da bude u pretvaranju postojeće drvne zalihe u onakovu koja će obezbediti trajne prihode što je moguće vrednije i u što većoj količini, a ne u gospodarstvu pošumljavanja. Time nije rečeno da se o pitanjima prirodnog i veštačkog pošumljavanja neće voditi računa. Naprotiv, pretpostavlja se, da će gospodarstvo negovanja postojećih drvnih zaliha trajno stvarati´ potrebne preduslove kako za prirodno, tako i za veštačko pošumljavanje. Pošto su održanjie produktivne snage tla i trajno obezbeđenje prihoda na drvetu dijaliktički povezani, naše h´i mišljenje i predloži po tim pitanjima bili u načelu sledeći: a) da se u svim planinskim predelima uzgaja prirodan tip šume sa prebornom sečom; b) da se u svim prigorskim i ravničkim prededlima uzgaja visoka (iznimno niska) jednodobna šuma sa prirodnim pošumljavanjem oplodnom sečom (kod niske šume, seča na panj); 322 |