DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 10-11/1949 str. 31 <-- 31 --> PDF |
Kora daje manje šećera nteigo drvo zbog manjeg sadržaja celuloze. Granjevina daje za 1 do 2%> manje iskorišćenje nego .deblovina. Ekonomičnost hidrolize drveta po ovom postupku oviso o daljnjoj preradi drvnog šećera i o količini drvnih otpadaka koje se dnevno prerađuju. Kod proizvodnje alkohola potrebno je dnevno 60 tona, a kod proizvodnje kvasca 60 do 80 tona drvnih otpadaka u suhom stanju. b) Bergius-ov postupak Po ovome se postupku drvo hidrolizira pomoću 40°/o solne kiseline kod atmosferskog pritiska i obične temperature. Drvo mora biti usitnjeno do veličine zrna od 0,1 do 10 mm. Ne mogu se ovim postupkom preraditi sitni otpaci drveta (piljevina). Dozvoljeno je dodati usitnjenom drvetu 25%> piljevine. Usitnjeno drvo mora biti čisto, bez kore i suho (sa 5 do 6% vlage), Po Vorreiteru mogu se preraditi sve vrste drveta. Po Locke-u, Saeman-u i Dickerman-u2 ne može se upotrebiti tvrdo drvo (tvornica u Riegemsburgu). Ovaj postupak zahtjeva da se drvo odnosno drvni otpaci usitnjeni na odgovarajuću veličinu prije hidrolize suše na određeni postotak vlage. Drvni šećer dobiven ovim postupkom je krut i suh, sadrži 2°/o solne kiseline. Procenat lis koriš ćenja drvnog šećera iznosi cea 60°/o. To jest cea 60 kg drvnog šećera iz 100 kg suhe drvne tvari. Alkohola se dobije ovim postupkom cea 20 litara iz 100 kg suhe drvne tvari. Krut šećer dobiven po ovom postupku može sisi nakon neutralizacije upotrebiti kao stočna krma, ću se posebnim postupkom (kristalizacijom) iz njega može dobiti kristalni šećer (glukoza). c) Ostali postupci Scholler-ov i Bergius-ov postupak rentabilni su tek kada tvornica prerađuje drvo u velikim količinama. Za ove postupke uređene su tvornice sa dnevnim kapacitetom od 50 do 80 toma suhe drvne tvari ili 120 do 190 prostornih metara bukovine. Novija istraživanja idu za tim da se hidroliza drveta učini ekonomičnom i u malim pogonima, koji bi se mogli podići uz veću pilanu. H och - B o hu ne k o v postupak sastoji se u tom da na o´lsto i suho (5 do 6% vlage) usitnjeno drvo djeluje kod vakuuma od 30 mm 9.°/. lluorovodična kiselina i to 36 dijelova HF na 100 dijelova suhe celuloze u drvetu. Ovaj je postupak praktički primemjen u okviru jedne kemijske tvornice u Heufeldu (gornja Bavarska). Evo rezultata ovoga pokusa: Drvo može hiti prerađeno u obliku piljevine, piljevina mora biti prije procesa osušena na vlagu od 2 do 3%, Kao najpovoljnija količina 95% fluorovodične kiseline utvrđena je pokusom količina od 40 kg HF na 100 kg suhe drvne tvari. Procenat iskorišćenja drvnog šećera iznosio je kod hidrolize drveta po ovom postupku kod četinjača 55°/o a kod bukovine 57°/o od suhe drvne tvari. 2 Wood yeast for animal feed, USA, 11947. 349 i |