DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1949 str. 29 <-- 29 --> PDF |
SiMiji otpaci uglavnome paljevina, koja cimi skoro polovicu kubnog sadržaja otpadaka upotrebljava se kao gorivo za proizvodnju pare potrebne za pogon i osvejtljenje pilane. Suvišak paljevine može se briketirati i upotrebljavati kao gorivo. Paljevina ,se može upotrebljavati tu poljoprivredi kao stelja u stajama i kao dodatak osoki za gnojenje. Piljevina može poslužiti vrlo dobro kod proizvodnje umjetnog drveta, linoleuma i t, d. Danas se pliljevina iskorišćava za proizvodnju drvnog šećera, alkohola i kvasca. Ovdje ćemo ukratko iznijeti postupke za preradu drvnih otpadaka u drvni šećer, alkohol i kvasac. Poznato je da se drvo sastoji iz celuloze, hemiiceluloze, lignina, akcesornih sastojaka (smole, ulja, gume, treslovina, škroba i šećera) i pepela. Ako se ispuste iz vida akcesorni sastojci i pepeo može se reći da se drvo sastoji iz holoceluloze i lignina. Holoceloluza se sastoji; iz alfa-celuloze i hemiceluloze. Ovdje ćietmo se ukratko osvrnuti na kemijski sastav drveta bukve i smreke. Kemijski sastav drveta smreke i bukve je slijedeći: 1. Celuloza 41,5 42,5 2. Hemiceluloze: a) udio koji se teško hidrolizira (pentozami) b) udio koji se lako hidrolizira (heksozami) 5,3 19,0 24,3 20,0 12,5 32,5 3. Lignin 30,3 22,5 4. Akcesorni sastojci 3,9 2,5 100,0 100,0 Iz ovoga se vidi da je u bukovl´ne veći sadržaj na hemicelulozama a maniji na ligninu nego u smrekovine. Hemiceluloze bukovine sadrže više pentozana nego´ hemiceluloze smrekovine. Ovo je važno s razloga što se od hemiiceluloza samo heksozami dadu prevesti vrijenjem u alkohol. Prvi pokušaji da se celuloza iz drveta prevede u šećer učinjeni su pred više od 100 godina (Braconnot 1819; Danigeville 1842 i Melseus 1856. g.). Prva tvornica za hidrolizu drveta osnovana je u USA god. 1909 (Ewn i Tomlinson u Georgetowm-u). Ona je zbog nerentabilnosti brzo prestala sa radom. Iskorišćenje bilo je vrlo malo. Dobivalo se je 6 litara alkohola, iz 100 kg suhe drvne tvari. Za vrijeme prvog svjetskog rata podignute su u Njemačkoj 4 tvornice za hidrolizu drveta (Danzig, Manheim, Oldenburg i Stettin). Ubrzo su zbog nerentabilnosti nakon svršetka rata prestale sa radom i ove tvornice. Istraživački rad na području hidroliza drveta nastavljen je poslije prvog svjetskoga rata. Kao rezultat toga rada danas imademo dva postupka pomoću kojih se vrši hidroliza idrveta u niz tvornica. To su Scholler-ov i; Bergius-ov postupak. Više postupaka nalazi se još u stadiju proučavanja. To su Hoch-Bohunek-ov, Darboven-ov, Mitterbilller-ov i AntWuoriinen- ov postupak. 347 |