DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1949 str. 14 <-- 14 --> PDF |
IV. kategorija — stabla s narušenim funkcioniranjem najvažnijih organa, koja .. izvršila svoju ulogu u procesu razvoja sastojine. To su stabla. slabo razvijene krošnje, vrh im se suši, obamiru. V. kategorija—stabla s različitim povredama (lomovi, bolesti i t. d.). Tu mogu doći i stabla iz gornjih kategorija. B. — ETAPA ZRELOSTI I. kategorija — stabla koja su rano prešla u stadij zrelosti´, intenzivno rode, brz* stare, umanjena rasta. Karakteristične oznake njihove jesu: jako razvijena i raskidana krošnja zaobljena vrha, žive grane stoje široko, mrtve grane polako otpadaju. Ulaze u gornji sloj. II. kategorija — stabla s usporenim tempom rasta, prelaze u stadij zrelosti, urod sjemena umjeren, brzo rastu ili zadržavaju ustaljeni rast. Karakteristične njihove oznake jesu: dobro razvijena ali kompaktnija, krošnja s oštrijim vrhom, žive grane pod oštrim kutom,, kora još glatka, sjajna. Često najviša stabla. IV. kategorija — stabla s narušenim funkcioniranjem najvažnijih organa, koja su: ispunila svoju ulogu u razvoju sastojine. Krošnja obamire. V. kategorija-— različito povređena stabla. Oznake kao kod A — V. C. — ETAPA STARENJA I. kategorija—´Zastarjela i progresivno star´eća stabla s umanjenom životnošću´ i.energijom rasta. Karakteristične oznake njihove: krošnja okruglasta, gornji dijelovi se suše, jako ispucana debela kora. Neka: stabla često niža od dfuigih stabala, granata su. II. kategorija — stabla dobro razvita, krupna, s usporenim tempom starenja, imaju znatnu životnost, sposobna da pojačaju energiju rasta uz bolje uislove. Karakteristične oznake njihove jesu: krupna stabla, jakorazvijena, dovoljno guste krošnje, debla dobro očišćena od grana. III. kategorija—´»tabla koja se polako razvijaju i s tim u vezi stadijno mlađa, sposobna da pojačaju energiju rasta u višem stepenu od stabala prve dvije kategorije, odlikuju se velikom životnošću i otpornosti protiv bolesti. To su stabla koja se probijaju do u gornji sloj i koja nadvisuju veoma zastarčena stabla u trećoj, a djelomičnoi drugoj etapi razvitka sastojine. Karakteristične oznake njihove jesu: krošnja usiljena, gusta, debla dobro očišćena od grana, IV. kategorija — posušena stabla, veoma propale krošnje, većinom jako zastarčena.. V. kategorija — stabla različito po´vrijedena. Kako se vidi problem klasifikacije stabala u sastojini nije još ni iz daleka posve rijdšen. Izgleda dapače da se je i komplicirao. No to dolazi odatle što je tokom vremena bilo nužno dublje ući u srž problema, objasniti proces diferenciranja stabala u sastojini i odgovoriti na mnoga pitanja u pogledu budućeg razvoja svakog stabla. Tu se je pokušalo sačuvati se od onoga, da se od pojedinih stabala ne bi zakrila šuma. S druge strane praktičan rad stavlja sve veće zahtjeve na objašnjenje problema i. pomoć u odgovarajućim metodama njegovanja sastojina i upravljanja biološkim i cenološkim zakonima u šumi, što klasifikacija stabala do sada nije bila u stanju da ih u jednostavnom obliku sve prikaže i lako izrazi. Literatura: 1. Bühler: Waldbau, I. 1(920. 2. Danilov: Klasifikacija derevjev v drevostojah na osnove teorii stadijnogo» razvitija, (ruski). Lesnoe hozjastvo, No 3, Il94l9. 3. De Phillippis: Le olassificazioni arboree coime base nella tecnica dei diradamenti, L´Italia for. e mon. 1947. 332 |