DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1949 str. 13 <-- 13 --> PDF |
U pokušaju takve klasi ikacije ne gleda se na ovaj ili onaj sloj, niti se sastojina kruto dijeli na vladajući i potstojni dio. Tu se upućuje na ocjenu kod svakog stabla, da li će se ono razviti u budućnosti, da li će prijeći u viši stepen, ima li zato mogućnosti i t. d. Pravilno ocjenjivanje tih odnosa živog organizma u prvom redu može biti samo individualno tretiranje svakog pojedinog objekta. Moment subjektivne ocjene tu se naravno ne može izbjeći. To je u ostalom povezano uz sve klasifikacije stabala, negdje više negdje manje. Jer ocjena, da li je neko stablo sposobno da iz jednog stepena ili razreda pređe u drugi, da li spada u nadvladala il vladajuća stabla, u većini slučajeva podliježe subjektivnom gledanju. Neki pokazatelji, koji se drugim putem na pr. matematski taksaciono određuju, u praktičnoj primjeni ipak se moraju zamijeniti ili ocjenom ili prethodnim izračunavanjem. Razumljivo je, da je posao klasificiran ja veoma otežan u mlađoj sastojim a da je on mnogo jednostavniji u čistoj sastojim i t. d. Jstičemo samo da bi potreba njegovanja raznih naših šumskih tipova zahtijevala, da se jednom konstruiraju specifične klasifikacije uz odgovarajuća uputstva o prorjeđivanju i njezi sastojina. Problem, klasifikacije proširuje se kod Danilova (1949) (2) još dalje. Tu se postavlja zahtjev, da u razvoju jedne sastojine od prvih godina do njene zrelosti valja razlikovati 3 etape: mledanačku, etapu zrelosti, i etapu starenja. Ta klasifikacija polazi od razdiobe na klase stabala (u ovom slučaju na kategorije stabala) i uz svaku kategoriju dano je objašnjenje i gledanje, -koje nosi u sebi dinamiku i sklono je promatranju razvoja svakog stabla. U tom smislu ona usvaja poglede što ih je Prahin iznio u svojoj interpretaciji (1947) (9) i bilo bi stoga korisno razraditi je dalje prema vrsti drva i bonitetu staništa. Ona prvi puta unosi upozorenje, da se šumsko drveće razvija u određenim stadijima i da je stoga potrebno stvoriti predodžbu za sve tri navedene etape. Tu je ostavljeno- po strani pitanje da li je koje stablo dominantno ili si. Više je skrenuta pažnja na potencijal u razvoju kategorije stabala. Kako i sam autor kaže, ona nije savršena i potrebno je razrađivati je. Donosimo prikaz klasifikacije stabala od Danilova (1949) (koju je autor postavio za brezu): A. — MLADENAČKA ETAPA RAZVOJA I. kategorija — »tabla koja se. ´brzo. razvijaju i relativno´ brzo rastu. Karakteristične njihove oznake jesu: veoma razvijena, široka krošnja, jako razgranjavanje, polagano obamiranje i> otpadanje mrtvih grana, lišće krupnije. Ulaze u gornji sloj. II. kategorija — stabla s usporenim tempom razvoja, ali koja brzo rastu. Karakteristične njihove oznake jesu: kompaktna, gusta krošnja, grane poH oštrim kutom, debla se dobro čiste od grana. Ulaze u gornji sloj. III. kategorija — stabla s veoma usporenim razvojem i usporenim povišenjem energije rasta. Karakteristične njihove oznake jesu: slabo razvijena krošnja, većim dijelom zasjena, brzo obamiranje nižih živih grana i otpadanje mrtvih, ´manje lišće, slabo izražen vrh krošnje 331 |