DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1949 str. 37 <-- 37 --> PDF |
služivši se ujedno već stečenim iskustvima dosadašnjih istraživača. Čovjek, koji se trudi i radi gledajući jasno cilj pred sobom, svladaće sve prepreke, koje mu stanu na put u izvođenju postavljenih zadataka. Istaknuli smo i u ovom članku na više mjesta, kako je čovjek smišljenim radom već počeo savladavati zapreke u iskorišćavanju badana. U tom savladavanju sadanjih poteškoća u uzgoju badana treba i naše šumarstvo da sudjeluje, jer bi badan za naše šumsko gospodarstvo kao sekundaran šumski proizvod mogao biti od većeg značaja, bilo da se uzgaja u sastojinama kao donji pokrov, bilo da se agrotehničkim metodama uzgaja na progalinama, čistinama, paljikama i si. kao plantaža. Institut za šum. istraživanja N. R. H. u Zagrebu uzeo je iz toga razloga u program svojih radova, da u smislu gore izloženog u godini 1949. zasnuje pokuse uzgoja badana u našim krajevima. Upotrebljena djela, radovi i dr. 1) Lesniška prace g. 1935, str. str. 300; Literarni rozhledy: Trudy Leeotehničeskoj Akademii N. 4. (42), Badan, Bergenia crassifolia. 2) Lesnickä prace, 1935, str. 413. Ing. Boh. Polansky: Uzgajanje treslovih biljaka. 3) Forstarschiv, g. 1934. 15. VIII. sv. 16.: V. J. Liese, Dobivanje treslovine iz badana u Njemačkoj. 4) Dr. G. Hegi: Illustrierte Flora von Mitteleuropa, IV. 2 str. 566. 5) A. Engler i K. Prantl HI/1, Leipzig 1891. 6) Hrvatska enciklopedija II, 1941, 7) Ing. Dr. V. Kubelka i ing, Dr. Nemec: Tfisliva rostlinä, Brno 1941, 8. P. L. Biankini: O uzgoju i njegovanju cvijeća, uresnog grmlja i drveća, Šibenik, 1888. 9) Dr. J. V. Wiesner: Sirovine biljnog carstva, Leipzig 1927. 1,0) Kratka uputstva za sadnju badana na plantažama, iz »Dubitel« OIZ, dostavljen od Ministarstva industrije FNRJ . .11) Šumsko-industrijsko poduzeće Belišće: Izvještaj iz 1,941., Nasadi biljaka za proizvodnju treslovine. 12) Mitteilungen der Deutschen Dendrologischen Geselschaft. Nr. 51 g. 1938. str. 198. 13) H. Gnamm: Die Gerbstoffe und Gerbmittel, Stuttgart, 1933. 14) A. Smetkin: Korijen badana, sibirskog štavila. Collegium Zeitsch. des Internt. Verein d. Leder-Industrie-Chemiker, 1924. str. 255. 15) P. A. Jakimov: O dobivanju badanovog korijena. Coll. 1925. str. 574. 16) Egmont Helmer, Tallinn: Pokusi sa badanom u Estoniji. Coll. 1937. str. 447. 17) Dr. M. Bergmann, dr. ing. H, Gnamm, Dr. W. Vogel: Die Gerbung mit Pflanzengerbstoffen. Wien 1931. 18) Vladimir Nemec: Pokusi sa nekim domaćim štavnim materijalom. Čehoslovačka. Coll. 1937. str. 152. 19) J. Lokšin, docent: Tehnički napredak u kožarskoj industriji. Coll. 1926. 20) P. Pavlović: O utjecaju temperature na istraživanje hrastovog drveta, vrbove kore, smrčeve kore i badana. Coll. 1926. str. 570. ..... KAK ..1... ... ............ ...........1. ......... Bo ..... . ........ ...... ..... ... ........ ...., ........ .... ......... ........ ...... (Saxifraga crassifolia), ............ . ...... 6...... ....... ... ..... ... ............ ............. .......... ...... ....... .. .... ......: ..... ........ — ......! ............ — ...... .......... ......... ....... — ....... ............. .......... ..... . ........ — .......... ...... . ........... ....... . ..... ................ ........ ....... .....>....., ... ...... ....... ......... ......... 6.1 ....... .......... ......, ... ............... ....... ........ ...ioiiiero .. ..... ......... .......... ..... . 1949 .... ......-................. ........ no ....... .... . ....... ......... . ..........) ..........1. OIILITOB .......... ... ...... . ..... ...... 99 |