DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1949 str. 46 <-- 46 --> PDF |
3. Gornji sloj pretstavlja smolu bogatu u terpetinskom ulju (do 35%), no pomešanu sa organskim otpatcima, koji plivaju na površini (iglice, kora). Boje je žućkaste kao zejtin. Za dalji postupak dolazili su u obzir samo gornji i ssednji slojevi, dok je donji sloj odmah izdvajan kao neupotrebljiv. Za filtrovanje upotrebili smo ovaj materijal: a) običnu medicinsku gazu (višeslojnu) za grubo filtriranje; b) laneno platna (rede) za finije filtrovanje; c) tehnički file (sličan onom za filtrovanje raznih tečnosti) za najfi nije prečišćavanje. Zadatak ovih filtracionih sredstava uglavnom je sledeći: ad a) Da se zadrže svi organski delovi (otpatci) koje sirova smola sadrži, ad b) Da se gušći delovi smole koji u sebi imaju izvestan procenat kristala izdvoje, odnosno na samom platnu zadrže, ad c) Da se zadrže male čestice prašine i finije primese. Smolu koja se staložila u kanti najpre smo pretakali (gornji i srednji sloj) kroz gazu. Postupak je vršen dosta brzo, jer je gaza imala zadatak da zadrži krupnije strane primese (iglice, insekte, iverje i druge otpatke). Ovim filtrovaajem dobijena je na oko čista smola koja je u sebi sadržavala samo finije čestice organskih otpadaka, prašinu i slično. Dobijeni filtrat ostavili smo 15 do 20 dana da se staloži. Za to se vreme također formiraju tri sloja i to: 1. donji sloj, koji je najtanji i najgušći, a sastoji se od smole bogate kristalima i prašinom, te ostalim težim nečistoćama; 2. srednji sloj bledožućkaste boje, većim del om prečišćena smola; 3. gornji sloj koji pretstavlja već čistu smolu-terpentin. Dobijeni prvi filtrat posle izvesnog vremenskog taloženja ponovo- se sada filtrira kroz gušći filtar od lanenog platna. Na njemu se zadrže preostale organske i anorganske čestice i sva smola u gromuljicama. Propušta se samo gornji i srednji sloj, dok donji sloj ostaje u prethodnoj posudi i on se izbacuje iz daljeg postupka. I ovaj drugi filtrat ostavlja se izvesno vreme da se staloži 10 do 15 dana, kako bi se i preostali kristali i eventualna nečistoća staložila. Treće i posljednje filtrovanje kroz file imalo je za zadatak da potpuno zadrži sitnu nečistoću (prašinu) i preostale kristale. Dobijeni filtrat pretstavlja već visoko pročišćeni terpentin koji se može upotrebiti u mikroskopskoj tehnici. Pročišćena smola-terpentin molike ima bledo žutu boju (kao zejtin), a boja smole crnog bora varira od žućkaste do smeđe. Prečišćena smola sipana je u teglice od 250 g, 500 g i 1 kg i hermetički zatvarana. U medicinskim zavodima gotov filtrat obično se razređuje (sa ksilolom, terpineolom ili drugim sredstvima) do željene gustine i zatim upotrebljava. No postavlja se pitanje koliki je procenat filtrovanih smola. Smola crnog bora, ako je uzmemo onakvu kakvu nam je daje teren (smolarenje), daje od 20 do 30 %, u srednjem oko 25% prečišćene smole. Smola molike daje veći procenat prečišćene smole i on iznosi od 30 do 40%, srednje 35%. Da li će se ovi procenti moći povećati zavisi najviše od načina i 44 |