DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1949 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Ni kod nas nisu prilike mnogo bolje. Šume se nalaze, uglavnom, u području velikih reka Save, Dunava i Tise. Ostali je prostor skoro sasvim nezaštićen — »nepregledna ravnica«. Nestankom šuma pojavilo se štetno dejstvo izmenjenih klimatskih faktora. Sušne godine 1945 i 1946 ostale su nam u živom sjećanju sa svim teškim posledicama. Prosečne godišnje količine vodenih taloga iznosile su 1945 — 602 mm, a u 1946 godini — 510 mm. Drug Lazar Plavšić5 iznio je u svom predavanju održanom 24 jula 1947 u Domu Narodnog fronta I reona u Beogradu podatke iz kojih se Tazabire, kakve je sve ogromne štete nanela suša u tim godinama našoj privredi. (Vidi tabelu). Kultura Prosečni prinos po ha 1939 g. 1946 g. Manjak 1946 g poprinosa ha Šteta radi manjka prinosa 1946 g. uzevši za komporaciju 1939 g. mtc mtc % mtc dinara Pšenica 13,86 1(1,50 2,36 17,1 1,215,400.— 546,930.000.— Kukuruz 23,01 j 14,10 8,91 38,7 4,2114.430.— 1.053,607.500.— Ukupna šteta radi manjka prinosa 1.600,537.000.— Ova tabela pokazuje u prvom redu razlike u prinosima između 1939 i sušne 1946 godine, a zatim ukupnu štetu, koju je prouzrokovala suša kod navedenih dveju kultura. Ako se ovome dodaju štete za ostale kulture — navedene su dve kulture bile zasejane na površini od oko polovine celokupnog obradivog zemljišta u Vojvodini — kao i štete iz 1945 godine koja je bila takođe sušna, postaje jasno kakvu smo tešku ekonomsku žrtvu podneli zbog suše, koja je bila u tim godinama. Gornji podaci dokazuju to bez daljeg komentara. Štetno dejstvo vetrova u Vojvodini poznato je od ranije. Na deliblatskoj, Subotičkoj i Horgoškoj peščari isto se sprečava, više od jednog zemljište — pesak i zaštititi susedo obradivo zemljište od štetnog dejstva stoleća, masovnim pošumljavanjern. Svrha mu je vezati nestrukturno košave i ostalih vetrova, koji zasipavaju okolna poljoprivredna zemljišta. Radi zaštite ostalog prostora, u cilju da bi se otstranilo štetno dejstvo suvih vetrova i visoke temperature, zatim postigla stabilnost žetvenih prinosa, odnosno njihovo povećanje, potrebno je da se — s obzirom na važnost šuma za klimu i poljoprivredu — podižu šumski pojasevi u Vojvodini. i Koristi od šumskih pojaseva dokazane su u SSSR-u. L. Plavšić: Značaj Velikog kanala Dunav—Tisa—Dunav. Izdanje Savezne Planske komisije Beograd. 23 |