DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1949 str. 23 <-- 23 --> PDF |
da povoljno utiče na stvaranje rose; da povećava vodene taloge i napokon da smanjuje odnosno menja brzinu i pravce vetrova. Prema tome šume utiču povoljno na lokalnu klimu. Zbir lokalnih uslova odražava se u poboljšanju opšteg stanja klime jednog predela. Šumski pojasevi vrše istu funkciju, samo u manjoj meri. Posebno: zaustavljaju i smanjuju snagu vetrova; razbijaju i menjaju pravce vetrova; čuvaju sneg da ga vetar ne odnese sa njiva na1 niža mesta; omogućuju ravnomerno raspoređivanje snega; zaštićuju ozime useve od izmrzavanja; usporavaju otapanje snega tako da se voda bolje upija u zemljište i time povisuju važnost zemljišta. III. Potreba podizanja šumskih pojaseva. Šumski su pojasevi novina u našoj zemlji. 0 njima se počelo diskutovati kod nas, nakon što su nastupile društveno-ekonomske promene. Upoznali smo ih kroz literaturu i planove obnove, razvitka i unapređenja narodne privrede u Sovjetskom Savezu. »Pre nekoliko dana objavljena je odluka Partije i vlade o pošumljavanju ,naizmeničnom plodoredu i izgradnji veštačkih jezera i bunara radi obezbeđenja visokih i stalnih prinosa u stepskim reonima, u reonima stepe sa mestimičnim šumama u evropskom delu SSSR, koja je usvojena na inicijativu Staljina. Postavljen je zadatak da se u tom pravcu iskoristi postojeće veliko praktično iskustvo i tekovine poljoprivredne nauke, kako bi kolhozi i sovhozi stepskih oblasti, u oblastima stepe sa mestimičnim šumama, naoružani modernom tehnikom učinili za nekoliko sledećih godina velikih skok u daljem razvitku zemljoradnje i stočarstva. Pri tom se naročiti značaj pridaje uvođenju naizmeničnog plodoreda i organizaciji obimnim radova na zaštitnom pošuml javan ju (potcrtao N. P.) Ostvarenje ovog grandioznog državnog pjl´ana čijim je usvajanjem objavljen rat suši i nerodici u stepskim oblastima i oblastima mestimično pošumljenih stepa u evropskom delu SSSR izvešće našu privredu na put visokih i stalnih prinosa, učiniće rad kolhoznika visoko produktivnim i u mnogome će unaprediti privrednu moć Sovjetskog Saveza«.4 Iz ovoga se vidi koliku važnost pridaju sovjetski ljudi pošumljavanju uopšte, a zaštitnom pošumljavanju posebno. 0 šumskim pojasevima kod nas dali su dosada svoju reč, kako stručnjaci za pojedine narodne republike, tako i oni, koji su se bavili ovim pitanjem u svojim člancima u stručnim časopisima. Svi su stručnjaci saglasni u tome, da je podizanje poljezaštitnih šumskih pojaseva potrebno u našoj zemlji, posebno u AP Vojvodini, kao naročito ugroženoj oblasti. Međutim, s obzirom na okolnost, da to pitanje nije bilo kod nas dosad oupšte proučavano, zaključeno- je — na zadnjoj konferenciji održanoj u Beogradu — da se paralelno sa izvršenjem zadataka Petogodišnjeg plana, pre no što se počne sa masovnijim podizanjem šumskih pojaseva, ima izvršiti čitav niz osnovnih zadataka i to: 4 V. M. Molotov: Govor na svečanoj sednici Moskovskog sovjeta u čast trideset prve godišnjice VeHke oktobarske revolucije — »Borba«, organ KPJ broj 271 God. XIII od 8. XI. 1948 godine. 2/ |