DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1949 str. 22 <-- 22 --> PDF |
c) Šuma i relativna vlaga. Dokazano je, da je relativna vlaga vazduha pod krošnjama šumskog drveća veća od one na otvorenom polju. Ta razlika iznosi kroz godinu najmanje 3%, a najviše 10%. Leti je veća, a zimi manja. Višak relativne vlage u šumi u odnosu spram one na otvorenom polju objašnjava se sadržinom vodene pare, odnosno temperature vazduha, koja je u šumi veća, odnosno niža, no na otvorenom polju. Slično, kao gore, zbog razlike između relativne vlage u šumi i one na otvorenom polju nastaje strujanje vazduha iz šume prema otvorenom polju. Time se ujedno objašnjava veća količina rose na otvorenom polju od one u šumi, odnosno blagotvorni uticaj šume na razvoj kulturnog bilja. Mala relativna vlaga pospešuje na otvorenom polju jače isparivanje vodenih taloga, transpiraciju i potrebu biljaka za vodom. Velike količine vode koju isparuje šumsko drveće — jedna 110 godišnja bukva ispori preko leta 9.000 litara, a jedan hektar oko 30.000 hektolitara vode, što odgovara količini od 30 cm vodenih taloga — dale su povoda mišljenju, da veća vlaga u šumi mora da ima za posledicu i veće vodene taloge u samoj šumi ili barem u neposrednoj okolini. Međutim, činjenica je, da i ostalo bilje isparuje mnogo vlage — 1 hektar pšenice ispari 1,100.000 kgr vode za vreme od nicanja do žetve —. i da je temperatura na otvorenom polju veća no u šumi. Zbog svega toga ne padaju veće količine kiše. Ma da je nauka utvrdila, da šume imaju izvesnog uticaja na povećanje vlage vazduha u svojoj okolini, ipak se to povećanje ne može pripisati šumi. Ukoliko se radi o šumama u brdovitom terenu, to je uticaj nadmorske visine veći u tome pogledu, no uticaj šume. d) Šuma i vodeni taloži, Uticaj šume na vodene taloge utvrdila su istraživanja u stepi Busuluker istočno od Kujbiševa na šumskom kompleksu od 80 hiljada hektara. Utvrđeno je, naime, da unutar toga kompleksa padne prosečno godišnje 475 mm vodenih taloga, dok prema vani opada, a naročito prema jugu, gde na udaljenosti od 40 do 50 km padne na 275 mm.3 e) Šuma i vazdušna strujanja . vetrovi. Šuma utiče na horizontalno kretanje vazduha. Kada vetar naiđe na šumu, vazdušne se mase odbiju i dižu u vis, a zatim se opet spuštaju ka zemlji iza šume. Time se slabi snaga vetra i ujedno smanjuje isušivanje poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u zaštiti šume. Pored toga šuma sprečava smanjenje relativne vlage. Iz svega izloženog razabire se: da šuma utiče povoljno na mikro-klimu svoje okoline; ..* smanjuje, a i povećava temperaturu vazduha; da ublažuje ekstreme temperature; đa smanjuje isparavanje i zaštićuje zemljište i biljke od suvih vetrora; da povećava relativnu vlagu i vlagu u zemlji; ! D. Lakić: Uloga agrometeorologije u narodnoj privredi. »Vojvođanski poljoprivrednik « broj 21 od 5. XI. 1947. 3 Horvat A.: Važnost šumovitosti i njen uticaj na poljoprivredu — Tehnik* broj 6 (1946). 20 |