DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1949 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Apsolutna kolebanja temperature kreću se u nekim mestima i godinama preko 70° C. Prema izloženom temperatura je u Vojvodini nepovoljna za poljoprivredne kulture utoliko, što se u vegetacionom periodu javljaju visoke temperature, koje pojačane sušom i vetrovima, jako isušuju zemljiu i time snizuju prinose poljoprivrednih kultura. Dalji faktor klime jesu: Voden i taloži . Prema merenjima koja su vršena u periodu između 1875 i 1905 godine raspored kiša po mesecima izgleda ovako: Meseci I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII mm 37 30 42 58 77 86 62 54 53 67 47 44 Svega 657 mm godišnje. Za period od 1924 do 1938 godine iznose za 24 meteorološke stanice prosečne godišnje količine vodenih taloga: Godina 1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930 1931 1932 1933 mm 648 800 626 605 424 549 489 647 670 669 1934 1935 1936 1937 1938 603 521 671 886 612 Srednja godišnja količina vodenih taloga iznosi 628 mm. Iz prvog se pregleda razabira dva maksimuma i to jedan u mesecima maju i junu, a drugi u mesecu oktobru, sa jednim minimumom u mesecu februaru. Dupla perioda kiše u Vojvodini nastaje usled preplitanja dva kišna režima: jugozapadnog koji dolazi od Jadranskog mora u mesecu oktobru i severozapadnog koji dolazi sa kontinenta u mesecima maju i junu. Zbog toga se događa ponekad da glavni maksimum bude u mesecu oktobru, a sporedni u mesecu junu, kao što je bilo na primer u Novom Sadu za period od 1901 do 1905 godine. Uporedenjem srednjih godišnjih količina vodenih taloga jedne i druge periode utvrđuje se, da je srednja količina vodenih taloga zadnje periode manja za 29 mm od prve, čime se donekle objašnjava nastupanje perioda veće suše. Pored toga su u zadnjem periodu zabeležene dve relativno sušne godine 1928 i 1930 i dve relativno kišovite 1925 i 1937 godina, koje nisu bile lokalne prirode, već su zahvatile čitavu Vojvodinu. Sa vodenim talozima u vezi važno je napomenuti, da poljoprivredne kulture stradaju još više zbog neravnomemog rasporeda vodenh taloga, no zbog nedovoljne količine. Svaka biljka ima, naime, u svom periodu rašćenja kritično vreme, kada joj je vlaga najviše potrebna. Međutim, baš u Vojvodini, diferencije u količinama vodenih taloga — i po mestu i po vremenu — toliko su različite, da se o nekoj ravnomernosti u tome pogledu ne može govoriti ni za jednu te istu stanicu, a kamo li za čitavu Vojvodinu. Pošto su vodeni taloži u Vojvodini neravnomerni jasno je, da isti utiču nepovoljno na prinose poljoprivrednih kultura. Treći karakteristični faktor klime jesu: Vazdušna strujanja ili vetrovi, U kasnijoj jeseni, zimi i u rano proleće duvaju u velikom delu Vojvodine vetrovi sa severa i seve 17 |