DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1949 str. 18 <-- 18 --> PDF |
Poljoprivredi su Vojvodine, prema tome, dati konkretni zadaci, kako bi ona mogla odgovoriti postavljenim zadacima u odnosu na ostvarenje plana razvitka proizvodnih snaga ostalih privrednih grana: industrije, zanatstva, saobraćaja, stanbene i komunalne izgradnje i dr. U 1939 godini bilo je u Vojvodini ukupno 1,674.805 hektara oranica. Petogodišnji plan predviđa u 1951 godini povećanje na 1,700.000 hektara, ili za 1,5% više. Ako se uzme u obzir, da će se podizanjem šumskih pojaseva nužno smanjiti ukupna setvena površina za 10.000 hektara jasno je, da se preostalim ukupnim povećanjem ne bi znatno premašila poljoprivredna proizvodnja. Zbog toga su nužno morala ući u naš Petogodišnji plan savremena poljoprivredna proizvodna sretstva; poljoprivredne mašine, sitni alat, veštačko đubrivo, navodnjavanje, šumski pojasevi i niz ostalih agrotehničkih i agrohemiskih mera, kako bismo s jedne strane povećali produktivnost rada, a s druge strane podigli poljoprivrednu proizvodnju i pojačali životni standard naših trudbenika, koji svakodnevno raste. II. Funkcija šumskih pojaseva. U čemu se sastoji funkcija i uloga poljezaštitnih šumskih pojaseva? Odgovor na ta pitanja daće nam analiza uticaja šume na klimu mesta na kome raste i na opštu klimu jednog predela. Prethodno ćemo izložiti neke karakteristične faktore klime u Vojvodini prema prof. P. Vujeviću.1 a) Klimatski faktori u Vojvodini, Vojvodina spada među najvažnije oblasti u našoj zemlji u pogledu proizvodnje poljoprivrednih kultura. Međutim, klimatski uslovi za tu proizvodnju nisu najpovoljniji, Prof. Vujević karakteriše podneblje Vojvodine kao »oblast čisto kontinentalne klime sa izrazitim godišnjim kolebanjima« ili na drugom mestu »Vojvodina ima najoštrije podneblje«. Sem toga, celokupno dosadanje iskustvo pokazuje, da naša poljoprivreda mnogo trpi zbog povremenih i često dugotrajnih suša. Odlučan je faktor klime: Temperatura . Srednje mesečne vrednosti temperature sa 7 meteoroloških stanica za period od 1901—-1930 goline iznose: Meseci I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Stepeni C —0,6 0,6 6,4 11,3 16,6 19,8 21,9 21,3 17,3 11,6 5,9 1,8 Srednja godišnja temperatura iznosi 11,2°C. Srednje vrednosti temperature u januaru svugde su ispod nule. Kole banje u mesecu julu kod pojedinih meteoroloških stanica kreću se između 21,2 do 22,5° C. Srednje kolebanje kreće se oko 24° C. Ovako velikih razlika srednjih kolebanja temperature nema ni u jednoj drugoj oblasti naše zemlje, sem u NR Makedoniji. Ovu činjecu još više potvrđuje mesec oktobar koji je nešto topliji od meseca aprila. Srednja razlika iznosi 0,3° C. Srednja razlika u užoj NR Srbiji iznosi 0,9, a na primorju NR Hrvatske 3,1° C. i Vujević: Hidrografija i klima Vojvodine. »Vojvodina izdanje Udruženja jugoslovenskih inženjera i arhitekata (1924). Vujević: Geopolitički i fizičko-geografski prikaz Vojvodine. »Vojvodina« izdanje ´storiskog društva u Novom Sadu (1939). 16 |