DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1948 str. 36 <-- 36 --> PDF |
2. U stranim jezicima ne postoji neki specifični stručni termin za tehniku poliranja drveta šelakom (u jeziku naših stolara »politiranje«). Naprotiv, taj se termin odnosi na materiju, koja se upotrebljava kod poliranja a ne na neku specifičnu tehniku rada. Otuda njemački termin Schellackpolieren (Kollmann 663), što bi doslovce prevedeno značilo poliranje šelakom. 3. Ako danas nauka traži, da praktično stolarstvo odbaci riječi politirati, politiranje i prihvati internacionalne termine polirati i poliranje (ruski .........., ..........., engl, polish, polishing, franc. polir, polissage, tal. pulire, pulitura), onda to nije nekritičnost već naprotiv kritičnost i savremenost, od koje stolarstvo neće imati nikakve štete već samo koristi. Odbacivanje nevaljalog termina politirati ne mijenja naučeni samu tehniku rada. Ukratko: nema opravdanja u oblasti obrade površina podržavati dva imena: polirati (poliranje) i politirati (politiranje). Nema opravdanja pretpostavljati, da se i u naučnom i stručnom smislu radi o dvije posve zasebne, iz temelja različite tehnike rada. Još je manje opravdano iz sadašnje podvojenosti termina zaključivati, da je nastavnik industrijske škole Popp — koji je po svom osnovnom obrazovanju šumar — oslanjajući se na izloženo naučno gledište, pošao nekim nekritičkim putem. To gledanje pisca Poppa ne može se ocjenjivati ni imenom naučnika, za kojim je on pošao, ni naslovom knjige, u koju se on ugledao. Naprotiv, ono se mora označiti kritičkim, jer se pisac očito rukovodio željom, da za svoje stručno gledanje nađe i savremeno naučno opravdanje. Uostalom pojmovno i terminološko pitanje pročišćavanja cijele oblasti tehničkih osobina, prerade, obrade i upotrebe drveta, koja je — naročito u stolarstvu — puna nenarodnih njemačkih jezično deformiranih stručnih izraza, treba riješiti, zajedničkim planskim radom stolarske struke i tehnologije drveta kao nauke. To se pročišćavanje ne da sa uspjehom doseći iznašanjem stručnog i terminološkog detalja pred nestručnu javnost. Uvjereni smo da će i Šumarski list, u želji da se pomogne rješavanje ovoga krupnoga pitanja, otvoriti svoje stranice svakoj stvarnoj diskusiji iz oblasti tehnologije drveta, došla ona iz redova stručnjaka ili naučnih radnika. Aleksandar Ugrenović NEKOLIKO PODATAKA IZ LISNlCKE TEHNIKE U SEBIJI Najprostiji i najrasprostranjenij način kresanja i uskupljanja lisnika obavlja se na sledeći način: Skrešu se grane s drveta (ili se ove poseku do zemlje, ako je izdanačka-šuimairička šuma, pa se ostave da se prosuše) a gde su zgomilane — razastru se. Kad se dovoljno prosuši list, onda se pristupi zdenjavanju u lisnike na zemlji, ili na stablu u vidu nagranaka (kreveta, nadrvnjaka). U krajevima gde je lisničarenje vrlo razvijeno, gde postoje stalne lisničke šume, gde je lisničarenje svake godine u privrednom planu svakoga domaćinstva obavezno, kao što je na primer slučaj sa slivom Trgoviškog Timoka u Istočnoj Srbiji, postoji zaseban izraz za zdenjavanja šume, pa se ne kaže zdenuti šumu u lisnik, već »taknuti« a umesto kresati kaže se »lastriti« šumu u lisnik. Međutim u krajevima gde još šuma nije tako obavezan i važan činilac u ishrani stoke, ne postoji poseban izraz za iskupljanje šume u kup, već se kaže »zdenuti«, kao što se kaže za seno ili za slamu. No pored ovoga 314 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1948 str. 37 <-- 37 --> PDF |
izraza »itakmiti«, u slivu Trgoviškog Timoka postoji u lisničkoj praksi i izrazimenica »rasova«. Dakle, kad se skresane grane zdenu u vidu plasta (kupe ili kamare) tada se takmi. Ali kada se skresane grane usko slože u rakiju drveta na kojem su grane skresane, onda je to rasova, a ne lisnik. Pitanje je sada — zašto postoje naporedo ta dva načina. U redovnim prilikama, kad vreme služi pa može skresano granje (odnosno list na njima) da se prosuši, takmi se lisnik. Ali ako je kiševito (a vreme je kresanju), pa nema sunca da se prosuši, onda se lastri šuma u rasove. Mokra šuma složi se između krakova rakije, ali u tankim slojevima, bez opasnosti da se od mokrine ubuđa i pokvari. Tako tanko složena šuma prosuši se skroz. Ali tako tanko i neredno — ritavo složena šuma lako i brzo zakišnjava. Zato se šuma iz rasova najpre troši, pa tek posle nje ona koja je bolje spakovana, ona iz lisnika. Lastri se šuma u rasove i kad se malo s nekog drveta skreše, i kad se skresava drvo za lisnik ono koje je teško takmiti u lisnik, kao što je na primer bagrem (zbog bodlja), ili vrba, sa koje bi mnogo, inače sitnoga lišća, opalo, kada bi se najpre na zemlju obaljivala za prosušivanje, pa onda prosušena sa zemlje dizala u lisnik. No pošto se obim kresanja lisnika tokom godina povećavao, pošto je list dobijao sve veću vrednost, počela se razvijati bolja ekonomija u lisničarenju Pokazalo se da je bolje skresane grane prvo povezati (prućem, pavit´inom ili vlatom) u manje denjkove, »naramke«, pa ih itako povezane razastirati da se suše; a posle sušenja denuti denjak po denjak (naramak po naramak). Uvidelo se da se list lepo i valjano prosuši i u denjku kao i u grani, a naročito kad se još denjak udupči kao što se dupče »kućere« (snopići) heljde. Postaviti naramke dupke postiže se na taj način što se zgrupišu poviše njih pa se sačini kup, ako već nema gde da se uzaslone (kad je kod kuće ili kod pojate, onda se uzaslanja uza zidove zgrada, uz plotove i druge ograde). Ovakav način rada pretstavlja korak dalje u lisničkoj ekonomiji. Čim je list počeo da oskupijava kao stočna hrana, odmah je sa njim otpočela i bolja ekonomija. Sa sirovih — tek okresanih grana listoseka — malo lista opada. Pošto se prosuši koliko je potrebno, onda već ima više uslova za opadanje a ako se prepusti da se presuši — »da se ukori«, onda će znatno više opadati. Kad uzmemo da je listosek prosušen koliko treba — ni manje ni više — i kad se tako prosušen počne denuti lisnik — grana za granom, razumljivo je da će svaka grana posebno biti izložena stresanju i mogućnosti da sa svake opada prosušeno i skorelo lišće. Ali ako je listosek odmah posle skresavanja povezan u denjkove, onda može spadati lišće samo sa spoljašnjih grana, a sa unutrašnjih ne. Dalje. Nimalo nije zgodno kad skresani lisnik zakisne. Ako zakisne, mora se sačekati sunce da se prosuši. Tada najpre pregori; ili ako pada kiša zadugo, mora se zdenuti vlažan. Ako pregori, lišće se zdrobi — »istrinji se«; ako je pak vlažno, »upali se«, uibuđa se i stokiai preko zime neće da ga jede. Sto znači kad se skresani lisnik prosušuje samo tako što je rasturen i razastrt po ledini, pa ospe kiša, nije ga lako na brzu ruku iskupiti. (Doista, to se rede i čini — prepušta se da kišne). Ali ako je prethodno lisnik bio povezan u naramke, onda se lako i brzo provizorno zdene (kao seno u naviljke) dok kiša prođe, pa se posle opet brzo razastre da se suši koliko je potrebno. Ovo naramčavanje, sem spomenutih dobrih strana, dobro je i za prenošenje. Zato je i došlo ime ovim denjkovima (u predelu Studenice) naramci — naramčati — zgrupisati i povezati toliko i tako da bude zgodno za tovarenje na rame, na leđa. 315 |